Vedro nebo bez oblačka

Piše: Goran Petronijević 

Bog periodično na zemlju šalje emisare, koji potvrđuju Božiju milost i volju, pastvi i onima sumnjičavima i nevernima. Šalju ih da svojom pojavom i svojim delom pokušaju da vaspostave ravnotežu vaseljensku. Mnogi ne shvataju da se Svevišnji na Vaseljenu vraća preko svojih apostola koji pripremaju njegov povratak.

Jedan od Gospodnjih apostola, poslatih da svojim darom od Boga, pripremi Hristov povratak je i naš u Hristu Brat Bora Đorđević. Hmmm… u zemaljskom životu poročan, u svim uobičajenim zemaljskim gresima…pa šta..? Gospod je u svoje okrilje rado primao grešnike koji su se pokajali. Ataman Hudijar je posle svih loših dela koje je počinio, na obalama Volge, ušavši u hram koji je trebao da orobi, dobio Hristov glas. Raspustio je družinu, svo blago podelio siromašnima i crkvi, a sam se zamonašio. Volgom i danas odzvanja pesma o njemu… A pesma traje… i stihovi ostaju. A iza Bore su ostali i stihovi i pesme…

Topli, ljudski, ljubavni i patriotski, satirični i vizionarski i muzika koja u svakoj od njih naglašava poentu. I nije gledao o kome i protiv koga peva, gledao je kome peva. Ne mogu da zaboravim trenutak pre oko 20 godina, kada me je u kazamatu Haškog tribunala u Ševeningenu, počivši rab Božiji, predsednik bivši ovog napaćenog naroda, Slobodan Milošević, zamolio da mu donesem CD Borin. A Bora je za njegovog predsednikovanja, pevajući narodu, pevao protiv njegove vlasti!

Dakle, nije ga slušao dok je bio na vlasti, ali kada je sužnjem postao, Borinu poeziju je razumeo. Dakle, i Sloba i Bora su svako na svoj način i svako u svoje vreme, postali Hristovi apostoli… Zato je Bora postao i ostao emisar Hristov, a da sam to nije niti znao niti je tome težio. Mnogo je ljudi koji misle da nisu verujući, a žive i rade baš onako kako je to bogougodno. Svojim životom i delom misionare, a da sami toga nisu svesni… Ali vreme i odjeci njegovog rada, pokažu svu njegovu bogougodnost. I da budem konkretniji… Bora Đorđević, radnog nadimka Čorba, je nesvakidašnja pojava u univerzumu i našim balkanskim prostorima. Niko kao on! Stihovi, muzika, javna scena, hrabrost izgovorene reči, sve je to ono što je Njega osobilo u vremenu i prostoru.
I sada, kada se, koliko čujem, spremaš Bogu na istinu, ne brini… malo je onih koji su zaslužili zelene rajske livade kao Ti, ako to uopšte želiš Majstore!!?