ИН4С

ИН4С портал

Велесамоиздаја

1 min read

Илустрација

„Под кестеном сенке дуге,
издадосмо једни друге.
Издадосмо, без капаре,
једни друге за две паре.“
(Џорџ Орвел, 1984.)

Каже ми, испод текста „Како од дизања устанка не добити килу“ неки Анонимни, тако се потписује, следеће:

„Lepo bi bilo da Autor napise ovde ono sto pise na Fejs Buku (valjda se tako kaze) o Crnogorcima (srbima iz C gore), Mojkovacu, bitkama na Vucijem dolu, Carevom lazu, o Mitropoliji crnogorsko primorskoj, svestenstvu SPC itd. Pa da vidite onda o kakvom se mrzitelju Crne Gore i trovacu brackih odnosa Srbije i Crne Gore radi. U ovim tekstovima se suzdrzava jer se boji da ne uvredi Redakciju, pa da mu ostane da pise samo svojoj druzini. Braco crnogorci , pored ovakvih ,,Prijatelja,, neprijatelji vam ne trebaju.“

Да је Његош нешто жив, морао би оно „…Нико крупно ка Турчин не лаже…“ да промени у „…Нико крупно ка Монтенегрин не лаже…“. Да не помињем да овако неписмен текст одавно нисам видео.

Мој Фејсбук (ваљда се тако каже) је отворен и свак може да види шта пишем. Редакцију се не бојим да увредим, јер слутим да о Монтенегринима мисли горе од мене. Можда је пре вређам што не кажем до краја.

Но, ако вас баш интересује шта мислим о Црногорцима и Монтенегринима, иза мене је преко 200 чланака, преко 1400 радијских емисија и 4200 сати програма и мало се ту има шта сакрити. Никад нисам крио да су ми гадни конвертити, било да су се турчили, било да су се комунистичили, било да су се монтенегринили. Свако ко изда дедове, сам је себе превео у рептиле. Опет, да су му дедови нешто ваљали, не би он ни конвертирао. То је прича о кокошки и јајету.

Што се тиче Срба из Црне Горе, никада ружну реч за њих и о њима нисам рекао. О Србима из Црне Горе, који живе у Београду, могао бих не једну ружну реч да кажем и то ен зато што су мени нешто рђаво учинили, него што су, скупа са свима нама, равнодушни спрам судбине истоплеменика у Црној Гори. Они чине, да се не лажемо, и богатији, и утицајнији део српског друштва и када би се минимално организовали, могли би да брзо и ефикасно доведу до пада режима Мила Ђукановића, али су превише задубљени у своје комбинације и превише везани за сваки режим у Београду који им те комбинације омогућава.

Што се тиче оних Срба који данас живе у Монтенегристану, верујем да им је мало боље него под Турцима, а мало горе него под комунистима. Ко ће о њима ружну реч рећи? Издржавају у српству тамо где је половина већ попустила, па не само попустила, него се окренула на оне који нису попустили.

Несрећа Црне Горе и Црногораца је сујета, тако да конвертити не може да ћути, него мора, из таштине, да не испадне гованце што је конвертирао, да научно потврђује конверзију и да високо држи подигнуту главу тамо где би је свако оборио. Спасоносно решење је-инат. Потурчио се из ината, па је тако постао и Црногорац, или Монтенегрин. Онда из ината добио посао у државној управи, из ината му дали кафић, из ината направио комбинацију…ма, ајде’? Пао Мујо на нож, па тако седам-осам пута?

Анонимни, шта још хоћеш да чујеш? Да кад Црногорац каже „образа ми“, или „ђецу не видео ако лажем“, већ лаже? Па,наравно. Онај ко мора да се куне, већ је негде раније његова реч постала лака на мери. Што би ишта веровао конвертиту?

Хоћеш да чујеш да сте сујетни? То и ви знате, није вам потребно моје мишљење.

Да сте неистрајни, да сте кампањци, да вас обичан рад вређа и понижава? Да вам је важније какав утисак остављате на улици и по кафанама, него у кући (ту изузимам оне са Севера Црне Горе, који више држе до реда у кући, него по кафићима)?
Има један стих, у последњој Дучићевој песми, у коме каже: „…и мртве уче сад да мирују…“. Све ваше националне иконе су српске, од Вука Мандушића, до Његоша. до Марка Миљанова, па и самог краља Николе. Сад их учите да, мртви, мирују, да вам не кваре комбинације. Рачунате, подло, да ћете, кад ово прође, кад Мило једном оде, моћи да се безболно вратите међу Србе, да испричате неку тужну причу како су вас мангупи преварили, а ви, наивни, насели. Срби, ако су луди, нека вас пусте да се опет збратимите, а ако су паметни, нека памте и нека не дају да се вратите. Они су заслужили, трпљењем и истрајношћу, да буду Срби, а ви, Монтенегрини, па и Црногорци, нисте. Бити Србин није бити рођен са кршетницом СПЦ, већ је живо сведочење и пред прецима, и пред потомцима.

Шта мислим о СПЦ, Анонимни? Кажеш како најгоре пишем о њој. Није истина, јер не могу толико лоше да напишем, колико она може лоша да буде. Са ретким изузецима, дубоко презирем клер и то од обичног попа, до архипастира. Кад ми неко каже да „има и добрих свештеника и владика“, стомак ми се окрене. Зашто нема само добрих? Шта је задатак: имати 10% добрих владика, лекара, судија? Какво је то онда друштво? Ја верујем да је, у Немачкој, под Хитлером, било 10% добрих попова, лекара и судија. Тај аргумент, да има и добрих, је пре у корист пропасти једног друштва, него што је аргумент за виталност.

О Митрополији никад ништа нисам написао и не знам одакле ти то? Ако те већ интересује шта мислим, то је да митрополит балансира колико може и мора, јер радикалнији став према режиму може да изазове реакцију и то у виду отимања, рецимо, имовине СПЦ. С друге стране, такви као ти ће се наћи на супротној страни барикаде и једва ће чекати да се очерупа СПЦ. Добар део Црногораца још иде у СПЦ, јер је лако лагати по кафанама, ама треба се са Богом срести једног дана, а то је мало потеже. И о томе митрополит мора да води рачуна. Митрополит је можда погрешио Деведесетих, када је сваки башибозук крсти, не питајући зашто није крштен до дведесете, или тридесете године живота. Тај башибозук је, данас, последњи остатак комунизма и добар део црногорштине. Један део, мањи, је у припадности нашој верској заједници пронашао себе и претке, смирио душу, али већи део је остао оно што је и био-конверит.
Што се тиче бојева на Вучедолу, Царевом Лазу. или Мојковцу, какве ви везе имате с тим? Те битке су тукли Срби, а не ви. Тада вас још није било. Како вас није срамота да се китите туђим перјем? Испричали сте себи причу да сте се, под притиском, у неком тренутку посрбили и сада, као после тешког пијанства, долазите себи и верујете у ту будалаштину. Или се правите да верујете, што је свеједно. Не, Црногорци и Монтенегрини, на Мојковцу вас није било, још мање на Вучедолу. Ви са српским победама и поразима, са српском историјом и вером, немате више ништа и, ако Бог да, те не изварате Србе из Црне Горе, кад падне Мило, тако ће и остати. Лично, а то није српска особина, дуго памтим и тешко заборављам и мени се не бисте провукли као Срби, за двадесетак година. Да ли ће други тако да памте, не знам.

Још ми неко рече, неки Либерал, тако се потписује (пљувачи су увек безимени), овако:

„Milenkovicu, Turaka je bilo u Crnu Goru ali ponedje i nije ali vidi ti rodoslov svoj da ti za onih pola milenijuma nije neki aga cukunbabu koju probao jer bi po prezimenu rekao da si iz krajeva dje se taj bratski obicaj upraznjava“o.

Либералу, не знам код тебе, али на Копаонику никад ни једне џамије није било, нити једног Турчина. Како си дошао до тога да презиме Миленковић има везе са агама које наскачу на Српкиње, појма немам, али монтенегринска наука може да објасни све. Кад сте себи објаснили да турска нога није крочила у Црну Гору и кад сте себио објаснили да нисте Срби, шта тек можете за друге да објасните?

Не, Либералу, Турци нису јахали наше бабе. Има онај виц, у коме Црногорац лежи испод дрвета, у џамадану, под оружјем, док жена чепрка неку баштицу. Наиђе Турчин, седне, попије мало воде, поједе им ручак и, на крају, наскочи на Црногорку, те оде. Све у тишини. Кад је одмакао, жена вели мужу: „Виђе ли што учини овај? Што ће ти то сво силно оружје“? А Црногорац каже: „Злу не требало“! Либералу, ово је твој неки предак, биће? Помислиш ли некад зашто се о нама, овде, такви вицеви не причају?

Али, хајде, да поделим са Србима, а не са Монтенегринима, истину о Топличком устанку: после слома устанка, у мом крају су Бугари много зла починили и, између осталог, било јемасовних силовања. Деца, рођена из тих силовања, су побијена, што отвара многе етичке дилеме. И још нешто, Либералу: нећеш веровати, али италијански војници нису допрли до Копаоника, да за чоколадице наскоче на моје брђанке.

Дакле, код мене, у крају, нема потурчењака, нема џамија, нити их је икад било (најближа је била у Крушевцу, добрих 85км од Копаоника), а да ли су и колико Турци долазили у неке казнене експедиције, стварно не знам. Код мене у крају нема ни турцизама у говору, а да се није служила војска, верујем да би половина Копаоничана умрла, а да никад не сретну неког ко није Србин.

И ово, за крај: мој деда, отац мог оца, се предао комунистима 1946. Фамилија га није продала две године, ни под батинама, нити је он, на мукама, продао јатаке. Ви, Монтенегрини, Либерали и Црногорци (у националном смислу), продаваћете, кад Мило падне, једни друге на два шамара, а можда и на продужетак лиценце за бављење неком делатношћу, за тањир чорбе у кафани, или макар за право да пипнете да је чорба топла.

Узгред: ја имам име и презиме, имам некакву биографију, па би лепо било да, кад неко крене да кевће на мене, напише своје право име, ка’ што потомцима италијанских војника и либерала пристоји. Немојте да се кријете иза псеудонима. Ваши стари се тукли на Вучедолу, а ви не смете име да рекнете? Ма, немогуће! Ђе од див-хероја постадоше анонимуси?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

22 thoughts on “Велесамоиздаја

  1. Milane, kad vec pomenuste nase babe i pravo prve noci – jedan dodatak, da ne kazem popravka teksta. Nase babe nijesu bile od tih i takvih da mlate suknjama i jedva cekaju da ih kakav Turcin zaakoci – bez obzira na nadmorsku visinu. Inace i sam sam rodjen na oko 1500 met. To su bile vjerne i cestite zene – nase majke. E, sad da je bilo i toga – bilo je. No, kada bi se tako sto i desilo, onda se taj plod neljubavi uklanjao. Surovo i bolno. Ako se moglo vrsiti abortiranje, vrsilo se. No, ako je vec bilo kasno za taj strasni posuhvat, ondu su te sirotice radjale i najcesce (naravno uz saglasnost vaskolike odrasle celjadi, iz kuce) odlazile nedje u neki sumarak, u neki gaj, obicno nedje kraj nekog potoka, rijeke, jezera i same potapale i davile svoje prvence. Otuda – vjerujem da mnogi ne znaju, a cesto koriste onu narodnu izreku “ Prvi se macici u vodu bacaju“. Inace, ovo bi bio i dovoljan odgovor – pojasnjenje i za sve one koji tvrde da mi Srbi imamo u sebi tog pustog turskog. I da dodam, na racun nase crne kose i tamnije puti da te karakteristike veze nemaju sa Turcima i iz prostog razloga sto su tadasnji Turci bili u vecini mongoloidnog izgleda ( znate ono, celo, kosa…), a ja za ovo vremena niti vidjeh niti cuh da na ovijem nasim prostorima ima takvih Srba. Toliko. Inace, slaazem se s tekstom i dajem podrsku…

  2. Što mene, pobogu, prozivaš!
    Pa čitaš li ti mene prijatelju!?
    … A to što ovaj nesmajnik, ovo srbijanskog brata, tranja i piše, ako na to misliš, i sam bio morao da znaš koliko me to, ama baš nimalo ne dodiruje!
    Nije rečeno da baš svi moraju da nas vole, da nas niko ne mrzi, kako ja od kad sam progledao u sebe, samo o sebi vodim računa! … Za sebe sebi i drugima odgovaram, jadi ga znali!!!
    I što ću ja ovome, koji o meni baš ništa suvislio nije napisao, kako je o sebi sve najgore kazao!
    Čak ga i ne žalim, kako mu ovo nije prvi put, da nam sa visine umišljena poluintiligenta, soli pamet!
    Đe on otud, bolje od mene zna mene!?
    Uostalom, ne marim … Sve mi to ispod …..!
    Odoh ja u valjevske planine, među moju srbijansku braću, koji su meni bolji, nego sam i sam sebi!
    Još me oni i vole!

      1. Toplicanine,sviras li klavir i to koncertni,cijela Evropa bruji o tome.Eto mi imamo Djokovica koji ti je proslavio ime sirom svijeta,umjesto da si zahvalan ti se tu nesto ljutis.

      2. Pa ođe, u ovom slučju, kao svuđe drugdje đe je prikrivena slabotinja u lažnu snagu, moguće su dvije varijante :
        Ovo Nevera je ili fukara duklješka, žbirče od sjendviča, ili neko srbijansko nesojče, kako i takvih ima, što bi me opet iznenadilo.
        Svejedno, podalje od mene!
        Što je dobro!… Mnogo je to dobro, poznajući sebe!
        Još i ne moram rukom da stišćem nos, jadi ga znali!

      1. Naš, a njihov, jadi ga znali!
        Biće on, Zeče, biće on skorijeh dana njihov, a naš!
        Pa ćemo onda da tragamo onog prvog, koji je bio stoput bolji!
        … A, Nikola grbaljski, nasmija me, neka ti je na zdravlje!

  3. “Да кад Црногорац каже „образа ми“, или „ђецу не видео ако лажем“, већ лаже? Па,наравно. Онај ко мора да се куне, већ је негде раније његова реч постала лака на мери. Што би ишта веровао конвертиту?
    Хоћеш да чујеш да сте сујетни? То и ви знате, није вам потребно моје мишљење.
    Да сте неистрајни, да сте кампањци, да вас обичан рад вређа и понижава? Да вам је важније какав утисак остављате на улици и по кафанама, него у кући (ту изузимам оне са Севера Црне Горе, који више држе до реда у кући, него по кафићима“

    Djikane, evo tebe prozivam. OK, ja se prepoznajem kao Montenegrin, Dukljanin, Crnogorac konvertit… Obojica znamo nase razlike i stajalista, ali Djikane ne vrijedja li tebe pomalo ovaj citat ne zbog Sjevera kojeg je izuzeo a sa kojeg ti i ja nismo nego onako generalno?

    Sto se mene tice porucio bi mu samo jedno, JADI GA ZNALI!

  4. On ima problem, nemamo mi!!!
    … Još ja, liše njega, sve najbolje mislim o svom srbijanskom bratu. Koji je čestit, raden, svojtljiv! Domaćin.
    … Solidaran. Otvorio nam širom vrata svoga doma, poodavno još … Ne pada njemu na um da ta vrata zatvara!
    Naš srbijanski brat, koji je nama najbolji brat, onaj kome nikad odužiti nećemo. Pa nam samo preostaje da ga volimo i poštujemo.
    … Kako nije rečeno, da i on nas mora isto tako snažno da voli. A nema ni zašto, ako ćemo pravo.
    … On je nas već jednom voleo!

  5. Milane, sta cemo sa doskorasnjim komunistima koji odjednom postadose Srbi i od njih danas normalan Srbin na red ne moze da dodje Srbin da bude.
    To su oni koji su nas narod ovih zadnjih 20 godina u crno zavili, sve pod parolom srpstva i pravoslavlja, mada u Boga tesko da vjeruju.

    Zbog toga je nama danas ovako, jer kako kaze poslovica, „na slabog covjeka i pas nogu dize“, tako i na narod kojeg vode ovakvi profesionalni Srbi i „pas nogu dize“.

    Nije nas problem u „montenegrinima“ i „konvertitima“ nego u nama samima.
    Da valjamo ne bi bilo ovoliko konvertita.

    Niti bi se mi bavili toliko sa konvertitima da ista valjamo, nego bi suvereno resavali nase probleme, od kojih je ubedljivo najveci taj, da su srpski narod prije 20 godina pojahali profesionalni „Srbi“, koji nikako nece da sjasu.

    Na kraju jedno poredjenje. Kada sam prije 28 godina zbog srpstva lezao u zatvoru i od sredstava javnog informisanja bio popljuvan kao agent, kriminalac, avetinja itd, tada se samo oko 3% ljudi u Crnoj Gori izjasnjavalo kao Srbin.

    Danas je masa onih koji su me tada pljuvali, koji su kao novinari pisali svake gadosti o meni, otislo na „srpsku“ stranu, vecinom iz interesa, pa su stvorili cak i neke svoje partije i udruzenja, gdje za mene nikada ne bi moglo biti mjesta.

    Tacno je da u Crnoj Gori ima divnih i postenih Srba, ali ih medju onima koji u Crnoj Gori srpsko kolo vode tesko mozes naci.
    Ovo njihovo srbovanje je nekada dopingovao Milosevic i komunisti, dok ih danas dopinguju Sovjeti i sovjetski tajkuni, koji su na sebe stavili laznu masku ruskog nacionalizma.

    Svo to njihovo srpstvo je radi nekog interesa.

    Siromasna zemlja a „u fukare oci od splacine“.

    Tako, sacuvaj me Boze danasnjih „srpskih nacionalista“, vece neprijatelje nam djavo nije mogao poslati.

    1. Tako je Vuksane, Skoro sve se slažem sa tobom, Da dodam, Današnji Srpski predstavnici su OKUPIRALI ideju predstavnika Srba i predstavljaju nas isključivo po svom ličnom nahođenju a ne po stvarnim interesima i potrebama Srpskog naroda.Više su okupirani ličnim nego našim interesima. Jedino što se ne slažem sa tobom je što smatram da je dobro što se komunistička djeca krštavaju i vraćaju vjeri…Naravno ako su shvatili da su na pogrešnom putu pa se vratili, dočekaćemo ih kao Otac izgubljenog Sina..

  6. „Што се тиче оних Срба који данас живе у Монтенегристану, верујем да им је мало боље него под Турцима, а мало горе него под комунистима. Ко ће о њима ружну реч рећи? Издржавају у српству тамо где је половина већ попустила, па не само попустила, него се окренула на оне који нису попустили.“
    Пуна подршка господине Миленковићу!

  7. ……………………………………………Na Kopaoniku nije bilo muslimana! Ni na Durmitoru, Sinjajevini ili Bjelasici nije bilo ni muslimana ni džamija, ali to nije bilo zbog junačkog stanovništva na tim planinama već zbog surove klime. To su bili katuni u kojima je najmanje šest mjeseci u toku godine bio snijeg. U takvim teškim planinskim uslovima muslimani nijesu živjeli nikada, živjeli su na plodnim imanjima u dolinama rijeka. I pravoslavcima su ti ljetnji stanovi postali stalna boravišta prilično kasno, kada se klima malo promijenila i zime postale blaže.
    Lijepo je što voliš i veličaš svoje pretke, ali je nedostatak osnovne kulture i vaspitanja to što prezireš crnogorce ili muslimane. Treba reći istinu, muslimani su bili gospoda a moji i tvoji na tim planinama su bili čobani koji se sa njima nijesu mogli porediti ni po čemu (osim po superiornoj religiji?). Muslimani su imali kupatila, prali guzicu svaki dan, a naši su se “izmivali do pasa“ par puta godišnje a guzicu nikad nijesu oprali. Muslimanke su mirisale ako ne na parfem a onda makar na baklavu, a naše babe su mirisale samo na štalu. Danas se sve to promijenilo, ja i ti smo gospoda a muslimani su većinom sirotinja. Komunisti koje toliko psuješ su školovali čobane sa tih planina, dali im dobre poslove i promijenili njihov socijalni status. Zato batali dalju priču jer ne znaš šta su uzroci a šta posledice i mučno te slušati.

    1. Копаоник је неупоредив са Сињајевином, Бјеласицом и Дурмитором. Питомији је и од Невесиња. Човјек је из Бруса а не из Мртвог дубоког или Крње јеле.

  8. prećera ga brate pominjući sve.. liberalčine. popove imovinu babe džamije. niko ne zna i neće da izda kao pravoslavac. otvori istoriju i čitaj

  9. Milenkovicu dobro si reko ovim montenegrinima i crnogorcima ma da si im jos gore kazao ne bi pogrijesio ali oni se nece uvrijediti jer im je guz..a obraz a za 20 e bili bi i indijanci zbog toga ova vlast i vlada ovoliko jer ih zna kakvi su

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *