Velika panika u Francuskoj: Kako da se zaustavi pobednik izbora

U Francuskoj će se nakon parlamentarnih izbora pre dogoditi velika koalicija između zeleno-levih i desnih centrista, predvođenih Makronom, ma koliko on bio oslabljen, nego što će dozvoliti pobeda Marin le Pen i njenog kandidata za premijera, Žordana Bardele. Francuska je danas duboko podeljeno društvo u kojoj je društveni konsenzus gotovo nemoguć.

Francuska desnica do sada nikada nije uspela da u drugom krugu izbora osvoji većinu. To se dešavalo, delimično zbog francuskog izbornog sistema, a delimično i zbog toga što, kada god su se desničari približavali izbornom uspehu, uvek se vodila kampanja u kojoj bi se svi ostali ujedinili protiv njih, objašnjava novinar i kolumnista RT Nebojša Malić.

Velika koalicija protiv desnice

Makron je na taj način i došao na vlast i bio reizabran za predsednika pre nekoliko godina, uprkos, kako Malić kaže, svoj represiji i tiraniji oko Kovida – predstavljao se kao umereni kandidat koji će sprečiti „zlu“ Marin da zasedne na vlast u Parizu.

„I to mu je tada nekako pošlo za rukom, mislim da se time i rukovodio kada je raspisao ove izbore, posle fijaska na izborima za Evropski parlament“, napominje Malić.

Mada se čini da se francuski predsednik preračunao kada je raspisao izbore, izgleda da tamošnji establišment i dan danas misli da će moći, kao i svaki prethodni put, da neutrališe desnicu nekom vrstom „velike koalicije“ – po sadašnjim rezultatima izgleda da Nacionalno okupljanje, barem u prvom krugu neće moći da kontrira Makronovoj taktici, ističe Malić.

Melanšon kao francuska verzija Roberta Habeka

I lider krajnje levičarske Nepokorene Francuske Žan Lik Melanšon, ujedno i lider zeleno-leve koalicije poručuje da „Nacionalno okupljanje više ne sme da dobije nijedan glas u drugom krugu“. Melanšon je otišao korak dalje, pa je poslao poruku i Makronu – dosadašnji premijer Gabrijel Atal više neće biti premijer. Ova poruka može se protumačiti kao zahtev da u eventualnoj koaliciji između Makronove i zeleno-leve koalicije, premijer treba da dođe iz ove potonje.

Melanšon, smatra Malić, sada tvrdi pazar. Lider francuske levice video je šta su uradili nemački Zeleni i kako je formirana „semafor koalicija“. Melanšon će sigurno pokušati da postane francuska verzija Roberta Habeka Makronovom Olafu Šolcu.

„To opet može da dodatno mobiliše glasače desnice i da mu se vrati kao bumerang“, kaže Malić.

Nacionalni konsenzus nemoguć

Rezultati prvog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj govore da je ta država, kao i Amerika, duboko podeljeno društvo u kome vlada velika frustracija dugogodišnjom Makronovom vladavinom i njegovim stavom da je on umereni centrista koji će premostiti razlike između levice i desnice. Aktuelni francuski predsednik to očigledno nije uspeo da uradi.

Sada se postavlja pitanje da li je politika kakva postoji u ovom momentu u Francuskoj, odnosno u EU, sposobna da premosti razlike između levice i desnice, koje su Makronovom odlukom da sazove prevremene izbore postale izuzetno polarizovane, navodi Malić. Vizija Francuske koju zastupa desnica i vizija Francuske koju zastupa levica nemaju skoro nikakvih preklopnih tačaka.

Makron je poslednjih nekoliko godina uspevao da vodi politiku koja je, u pojedinim segmentima, bila primamljiva i za desnicu i za levicu (a u stvari je zastupao interese Brisela i belosvetskih bankara, što i sam svojevremeno bio).

„Međutim, ta politika balansiranja očigledno nije uspela, pogotovo oko pitanja emigracije, oko koje nije hteo da pravi kompromise. Sada smo u situaciji da Francuzi izlaze na birališta i glasaju da ne bi pucali. I pitanje je hoće li nakon izbora ipak morati da pucaju, jer ne vidim kako levica i desnica tamo mogu da žive u istoj zemlji“, zaključuje Malić, prenosi Sputnjik.

U prvom krugu prevremenih parlamentarnih izbora u Francuskoj najveći broj glasova, 34 odsto, osvojilo je nacionalno okupljanje, čiji je lider Marin le Pen. Sledi zeleno-leva koalicija Novi narodni front sa 28,1 odsto, dok je lista predsednika Makrona osvojila 20,3 odsto glasova, a Republikanci 10,2 odsto.

Lepenova je pozvala pristalice da u drugom krugu podrže njenu partiju jer samo apsolutna većina omogućiće da Žordan Bardela, kandidat stranke za premijera, dobije mandat i formira vladu. U drugi krug izbora, koji su zakazani 7. juli, prolaze kandidati za ukupno 577 poslaničkih mesta u nacionalnoj skupštini koji osvoje više od 12,5 odsto glasova.

Za sada, Nacionalno okupljanje osvojilo je 39 poslaničkih mesta, dok je Novi narodni front osvoji 32 mesta.