Амерички портал Infowars пише да је велика сеоба муслиманског становништва у Европу сценарио који као да се савршено уклапа у тајни план Новог светског поретка, познатог као Кауденхов-Калерги план.
Илегална трговина муслиманским избеглицама ствара хаос на граници Грчке и Македоније, а стална навала бродова који долазе из Либије открива мрежу која користи уходане путеве, који изгледају незаустављиви, и уједно доносе зараду мафији и терористичким организацијама попут ИСИС.
Овај сценарио као да се савршено уклапа у тајни план Новог светског поретка, познатог као Кауденхов-Калерги план, за који десничарски кругови Европе тврде да је створен ради систематског уништења народа Европе, пише амерички портал Infowars. План је дело аустријског грофа и масона по имену Рихард Николаус вон Кауденхов-Калерги (1894- 1972), једног од првих заговорника уједињене Европе, који је сбог својих веза и порекла успео да га наметне водећим политичарима света.
Корени породице Калерги могу се пратити уназад до фламанског и византијског племства са Крита. Мајка Рихарда је била Јапанка, а он је рођен је у Токију, где је његов отац био амбасадор Аустро-Угарске империје. Своју прву књигу Рихард Калерги објављује 1923. године под насловом „Пан-Европа“, што је заправо био манифест нове организације именом „Паневропска унија“, која се прва у 20. веку заузимала за међународно повезивање европских држава и народа.
Ову организацију је створио 1922. године, заједно са надвојводом Отом вон Хабсбургом, убеђеним католиком и бившим престолонаследником Аустро-Угарске, који је постао и међународни председник ПЕУ 1973. године, након Кауденхове смрти.
Паневропска унија је створена како се наводи „као једини начин заштите од светске доминације Русије“. Од 1924. до 1938. године Рихард Калерги уређује часопис „Паневропа“ а у раздобљу од 1925. – 1928. год. објављује своје капитално дело „Борба за Паневропу“. Према његовој аутобиографији, почетком 1924. године је преко барон Луиса де Ротшилда дошао у контакт са банкаром Маком Варбургом, који је понудио да финансира његов рад у наредне 3 године, дајући му 60.000 марака у злату, и који му је као одушевљени присталица, омогућио важне везе са тада моћним људима у САД.
На првом конгресу Паневропске уније одржаном у Бечу 1926. уз учешће чак две хиљаде делегата, Рихард вон Кауденхов-Калерги је изабран за председника Врховног већа те организације , што је био све до своје смрти.
Према његовој идеји, Паневропа би узела неке добре елементе од Аустро – Угарске, али би морала бити флексибилнија и компетитивнија. Становници „Пан-Европе“ би уз свој језик говорили још и енглески. Сматрао је да социјализам и индивидуализам треба уградити у форме узајамне сарадње и међусобног обогаћивања – надвладавајући пориве за борбом између та два принципа.
Међутим, према његовој визији, свет би био подељен у федерацију од само пет држава под вођством САД: Сједињене државе Европе би чиниле континенталне земље Европе са тадашњим француским и италијанским поседима у Африци, али би европска граница биле некадашња граница Аустро-Угарске на Сави и Дунаву. Панамеричка унија би обухватила Северну и Јужну Америку, трећа држава би био Британски Комонвелт са великим прекоморским територијама, попут Канаде и у Африци, четврта тадашњи СССР који би покривао Евроазију и пета би била Паназијска унија, при чему би Јапан и Кина контролисале већи део Пацифика.
У европским десничарским круговима ова идеја је међутим и данас посебно критикована због идеје о мешању народа и раса. Калерги је 1925. у делу „Практични идеалзиам“ написао: „Човек будућности бити мешане расе. Данашње расе и класе ће постепено нестати због нестајања простора, времена и предрасуда. Једна евроазијско-црна раса, која ће по изгледу бити слична старим Египћанима, ће у будућности заменити остале. Разноликост народа биће замењена различитошћу појединца.“
Ово дело је иначе данас веома тешко наћи, и оно се не помиње на званичним интернет страницама Пан-Европског покрета, што је и разумљиво, јер садржај директно у супротности са званичним програмом покрета.
Током 1920.-их и 1930.-их година Калерги је успео да за паневропску идеју придобије најважније европске политичаре. Међутим Адолф Хитлер је због веза са масонима био врло против овог плана, због чега је Калерги 1938. године избегао у Француску, чије држављанство примио 1939.
Он затим одлази у САД и Други светски рат проводи у Њујорку. После Другог светског рата, идеје Калергија су постале званчна политика САД према Европи, а њих су такође одушевљено подржавали и Винстон Черчил и француски државник Аристид Бријан, што је резултирало и стварањем Европске парламентарне уније, 1947. Говорећи на првој конференцији ЕПУ, Кауденхов-Калерги тврдио да је широком тржиште са стабилном валутом решење за Европу.
Калерги није био антисемита, а имао је јаке везе са католичком елитом због свог аристократског статуса. Калерги је предложио Бетовенову Оду радости као химну Европске уније и био је веома активан у вези са дизајном лога ЕУ који садржи масонске симболе. Он је иначе био примљен у редове масона у Бечу 1922. године али их је напустио 1926. да би избегао тешке критике веза између Пан-Европског покрета и слободног зидарства. Неки кажу да је касније, 1947. године, основао је моћну тајну ложу Пан-Европа која је још увек активна и привлачи чланове из политичке и економске елите.
Калерги је оставио неизбрисив траг у европској политици, а сваке две године се европским лидерима додељује награда која носи његово име. Добитници ове награде су били и Ангела Меркел и Херман Ван Ромпуј.
Према неким мишљењима, Кауденхов-Калерги план је темељ политике ЕУ, коју хришћани упознати са пророчанствима у „Књизи откровења“ доживљавају као „Ново Свето Римско Царство.“ Према том плану, уједињена Европа би била држава под централизованом владом коју би водила посебна духовна елита, потпомогнута Ватиканом. Тај систем би бити прототип за САД и остатка света када се оствари Нови Светски Поредак .
У међувремену, како пише амерички сајт Infowars, тензије расту како се муслиманско становништво гура као никада пре у Европу, да би се испунио „Калерги план“ о мешању раса. То ће, како пише исти портал, до 2020. изазвати грађанске немире и ратове у многим областима јужне Европе што ће олакшати смањење становништва.
1 min read
1 min read
