Veliki predvaskršnji post 2022.
1 min readPiše: Dragan R. Mlađenović
Veliki predvaskršnji časni post (najduži višednevni post crkvene godine, koji traje punih 47 dana!), ove 2022. godine počinje u ponedeljak, 7. marta i okončava se na Veliku Subotu, 23. aprila. Vaskrs – Praznik nad praznicima, ove godine praznujemo u nedelju 24. Aprila
Časni četrdesetodnevni post je ustanovljen u najstarija vremena. U Drugoj knjizi Mojsejevoj (2 Moj 34:28), opisan je događaj kada Mojsej prima od Gospoda ploče Zaveta sa Deset Božjih zapovesti: „I Mojsej osta ondje kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hljeba ne jedući ni vode pijući; i napisa Gospod na ploče riječi Zavjeta, deset riječi“.
Primer četrdesetodnevnog posta daje i starozavetni prorok Ilija: „A on ustavši jede i napi se; potom, okrijepiv se onijem jelom, ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božju Horiv“. (1 Car 19:8)
U Novom Zavetu Svetog Pisma primer četrdesetodnevnog posta dao je Gospod Isus Hristos: „Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. I postivši dana četrdeset i noći četrdeset naposljetku ogladnje“. (Matej 4:1-2)
Hristovi sledbenici, sveti apostoli, su po ugledu na post samog Gospoda Isusa Hrista, ustanovili Post od četrdeset dana: „Tada oni, postivši i pomolivši se Bogu, i položivši ruke na njih, otpustiše ih“. (Dela apostolska 13:3) Ovaj post je još u apostolsko vreme (1. vek) dobio naziv Sveta Četrdesetnica (grčki Η Μεγάλη Τεσσαρακοστή ili Σαρακοστή, „Velika Četrdesetnica“, latinski Quadragessima). O ustanovi Sv. Četrdesetnice već pišu najstariji crkveni pisci: Tertulijan (150-230), Ipolit (3. vek), Avgustin (354-430), Jeronim (oko 348-420) i drugi.
Časnom predvaskrnom postu prethode tri pripremne sedmice (sedmica o bludnom sinu, mesopusna i siropusna). Njihov zadatak je da nas pripreme za napore i iskušenja koja nosi najduži post crkvene godine. Zato se u Nedelju siropusnu, 27. februara na sv. Liturgiji čitala iz Jevanđelja po Mateju (6: 14-21) pouka o postu, a na večernju Siropusne nedelje tihom i svečanom pesmom se objavi početak Velikog posta: „Započnimo radosno vreme posta pripremivši se za duhovne podvige. Očistimo dušu, očistimo telo. Uzdržavajmo se kako od hrane, tako i od svih strasti, naslađujući se vrlinama duha da bi se, usavršavajući se u njima sa ljubavlju, svi udostojili da u duhovnoj radosti vidimo najčasnije stradanje Hrista Boga i Sveto Vaskrsenje“.
Časni predvaskrsni post ove, 2022. godine, počinje u
Ponedeljak, 07. marta, Čista sedmica
Prva četiri dana Čiste sedmice, od ponedeljka, 7. marta do četvrtka, 10. marta, na Velikom povečerju u crkvi čita se Veliki kanon sv. Andreja Kritskog (7–8. vek), veličanstveno pesničko–muzičko delo hrišćanskog pokajanja, koje sadrži čak 250 tropara (strofa).
Za Čistu sedmicu Crkva propisuje tzv. suhojadenije („suhojedenje“) koje je u prvim vekovima hrišćanstva dozvoljavalo samo hleb i vodu. Danas je ovo pravilo manje strogo, pa dozvoljava i voće i povrće kuvano na vodi.
Nedelja, 13. mart Nedelja prva posta – Čista ili Nedelja Pravoslavlja
Prva nedelja posta slavi uspomenu uspostavljanja pravoslavnog poštovanja ikona posle dugogodišnjeg progonstva svetih slika i ikonopoštovalaca. Ova pobeda Pravoslavlja dala je ime prvoj nedelji Posta, a izvojevana je konačno na saboru u Carigradu 842. leta Gospodnjeg, kojem su predsedavali carica Teodora i patrijarh Metodije.
Nedelja, 20. mart Nedelja druga posta – Pačista
Druga, Pačista nedelja posta, proglašena je u 14. veku drugom pobedom Pravoslavlja. Od tada se ovog dana slavi spomen sv. Grigorija Palame (gr. Γρηγόριος Παλαμάς, 1296–1359), solunskog arhiepiskopa, propovednika blagodati. U troparu ovom svetitelju poju se sledeći stihovi: „Pravoslavlja svetilniče, utvrđenje Crkve i učitelju, dobroto monaha, bogoslovlja nesavladivi zaštitniče, Grigorije čudotvorče, pohvalo Soluna, propovedniče blagodati, moli se neprestano za spasenje duša naših“.
Nedelja, 27. mart Treća nedelja posta – Krstopoklona
Na bdeniju treće sedmice posta iznosi se Časni Krst na sredinu hrama, gde ostaje cele sedmice. Na svetoj Liturgiji treće nedelje posta slušamo jevanđelsku besedu o Časnom Krstu: „Jer kakva je korist čoveku ako zadobije i sav svet – a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?“ (Marko 8: 36-37)
Tokom cele crkvene godine sreda i petak su posvećeni Časnom Krstu. Svake srede i petka, dakle, i na Krstopoklonu, treću nedelju Sv. Četrdesetnice, Crkva poje tropar Časnom Krstu: „Spasi Gospode narod svoj, i blagoslovi nasleđe svoje, daruj pobedu svim pravoslavnim hrišćanima nad njihovim protivnicima, i sačuvaj Krstom Tvojim narod svoj“.
Nedelja, 3. april Četvrta nedelja posta – Sredoposna
U sredu četvrte sedmice Posta, (6. aprila), Crkva nas pesničko-muzičkim sredstvima poučava kako da postimo na polzu (korist) večnog spasenja: „Oni koji su žedni duhovnih blagoslova, vrše svoja dela u tajnosti, ne iznose ih bučno na trgu, već se bez prestanka mole u dubini srca. Jer Onaj koji vidi sve što se radi tajno, nagradiće nas za našu uzdržanost. Postimo bez tuge na licu, neprestano se molimo u dubini srca: Oče naš koji si na nebesima, ne dozvoli da budemo uvedeni u napast, nego nas oslobodi od zla“.
U četvrtak, 7. aprila, slavimo praznik Blagovesti u spomen susreta Presvete Bogorodice sa sv. arhangelom Gavrilom. Ovaj svešteni događaj opisan je u sv. Jevanđelju po Luki (1: 26-38). Sv. arhangel Gavrilo je Presv. Bogorodici doneo Blagu (dobru) vest (gr. Ευαγγελισμός, lat. Annuntiatio) da će roditi Bogočoveka Isusa Hrista.
Pravilo posta nalaže da se na Blagovesti jede riba.
Ova Četvrta nedelja posta posvećena je spomenu sv. Jovana Lestvičnika (+oko 670, gr. Κλίμακος Lestvičnik, od reči κλίμαξ „lestvica“), piscu monaških pouka „Lestvica raja“ (gr. Κλίμαξ του Παραδείσου). Ovaj dušepolezni spis sv. Jovana Lestvičnika je brzo postao osnovno štivo monaške lektire, jer daje praktična uputstva za uspinjanje duhovnim lestvicama od trideset prečaga, što mistički predstavlja trideset skrivenih godina Hristovog žitija. (Možda je krajem 12. veka upravo ova knjiga presudno uticala na odluku mladog srpskog princa Rastka, Nemanjinog najmlađeg sina i nesuđenog naslednika njegovog prestola, da „odbaci carsku svilu i porfiru“ i obuče monašku rizu.) Na Liturgiji se poje tropar sv. Lestvičniku: „Kao stanovnik pustinje i u telu anđeo, pokazao si se bogonosni oče naš Jovane. Postom, bdenjem i molitvama, nebesne darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje iscelenje“.
U sredoposnu nedelju slušamo odlomak iz Jevanđelja u kome se ističe moć molitve i posta. Na pitanje apostola zašto oni nisu mogli da isteraju nemog duha iz posednutog mladića, Isus im odgovara: „Ovaj se rod ničim ne može istjerati, do molitvom i postom“. (Marko 9:29)
Nedelja, 10. april Peta nedelja posta – Gluvna
Ova nedelja je posvećena spomenu na prepodobnu Mariju Egipćanku, pokajnicu koja je dušu predala Bogu u Jordanskoj pustinji oko 530. godine. Na sv. Liturgiji se ovoga dana čita žitije prep. Marije Egipćanke, i poje njen tropar: „U tebi se, mati, sigurno spase bogolikost, jer si, primivši Krst, sledila Gospoda Hrista. Delima si učila prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa anđelima, sveta Marijo, raduje se duh tvoj“.
Subota, 16. april Lazarova subota (Vrbica)
Lazarova subota više ne pripada svetoj Četrdesetnici. U subotu pete sedmice posta Crkva nalaže da se poje Akatist Presvete Bogorodice. Akatist je vrlo svečana himna i poje se stojeći (gr. Ακάθιστος ύμνος „nesedalna pesma“). Autorstvo ovog veličanstvenog dela se pripisuje sv. carigradskom patrijarhu Sergiju (610-641), a ispevan je u junu 626. godine u spomen izbavljenja Carigrada i njegovih građana od Avara i drugih naroda. Tada je na čelu litije patrijarh Sergije sa blagovernim narodom izneo ikonu Presvete Bogorodice Putevoditeljice (grčki Η Παναγία Οδηγήτρια), pa je Ona tako spasila Carigrad od opsade neprijatelja.
Na sv. Liturgiji se ovog dana čita odlomak Jevanđelja koje predviđa izdaju i stradanje Gospodnje: „Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovječiji biće predan prvosveštenicima i književnicima, i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima. I narugaće mu se, i šibaće Ga, i pljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan vaskrsnuće“. (Marko 10:33-34)
Liturgija pređeosvećenih Darova
Tokom Velikog predvaskrsnog posta, Sv. Liturgija se ne služi od ponedeljka do petka, već samo subotom i nedeljom, i to su subotom Liturgija sv. Jovana Zlatoustog i nedeljom Liturgija sv. Vasilija Velikog. Da bi verni mogli da se pričešćuju i tokom sedmice, Crkva je ustanovila i treću, Liturgiju pređeosvećenih darova, ili kraće – Pređeosvećenu Liturgiju (gr. Η Λειτουργία των Προηγιασμένων Τιμίων Δώρων, latinski Liturgia praesanctificatorum). Na Pređeosvećenoj Liturgiji prinosimo „pređeosvećene“, tj. svete Darove koji su već osvećeni na prethodnoj, Jovanovoj ili Vasilijevoj Liturgiji. Zato se ova „posna“, Pređeosvećena Liturgija služi ukupno petnaest puta samo tokom Velikog posta: sredom i petkom tokom Sv. Četrdesetnice, i prva tri dana Sedmice Stradanja, tj. na Veliki Ponedeljak, Utorak i Sredu (od 18–20. aprila ove godine).
Središnja molitva Pređeosvećene Liturgije je pesma na stihove tzv. Večernjeg, 140. psalma koji poje: „Da se uzdigne molitva moja kao tamjan pred Tobom. Umesto Heruvimske himne poje se pesma: „Sada sile nebesne s nama nevidljivo služe, jer, gle, ulazi Car slave! Pristupimo sa verom i ljubavlju da bismo bili učesnici u večnom životu. Aliluja, aliluja, aliluja!“ Na Pričešću se poje 8. stih 33. psalma: „Okusite i vidite da je dobar Gospod! Aliluja, aliluja, aliluja“.
Petak, 22. april Veliki Petak
Veliki Petak je najtužniji dan u godini, i ovog dana se ne jede i ne pije ništa, čak ni voda. Na Veliki Petak se ne služi nijedna od tri Liturgije, već časovi kao kratka bogosluženja: Prvi čas je u 7 ujutru, Treći u 9 pre podne, Šesti u podne i Deveti u 15. čas poslepodne. Ovi časovi se nazivaju Carski, jer su im u srednjem veku u Hramu Svete Sofije u Carigradu prisustvovali romejski carevi.
Središnji liturgijski događaj na večernju posle Devetog časa jeste iznošenje Plaštanice u koju je, prema jevanđelskim svedočanstvima, bilo uvijeno Telo Gospodnje. Tada se poje pogrebna pesma „Tebe odjejuščagosja svjetom“, koja u srpskom prevodu glasi ovako: „Tebe odevenog svetlošću kao haljinom s drveta (Krsta), skide Josif s Nikodimom, i videći Te mrtva, naga, nepogrebena, proli suze od žalosti, i ridajući govoraše: Avaj meni, Isuse preslatki! Kada Te sunce malopre ugleda, na krstu gde visiš, obavi se tamom, a zemlja se potrese u strahu i razdra se hramovna zavesa. Gle, sada Te vidim gde radi nas primaš smrt. – Kako ću Te sahraniti, Bože moj. Ili kakvim ću Te platnom obaviti? Kakvim rukama da se dotaknem nepropadljivoga Tvoga Tela? Ili koje ću pesme da zapevam smrti Tvojoj, Milostivi? – Veličam stradanja Tvoja, pesme pojem pogrebu Tvome i Vaskrsenju, i kličem: Gospode, slava Ti!“
Nedelja, 24. april VASKRS – PRAZNIK NAD PRAZNICIMA
U nedelju, 24. aprila 2022, na najveći hrišćanski praznik, pristupamo Trpezi Ljubavi (gr. Τραπέζι της Αγάπης) na kojoj se nudi Jagnje Božje, prineto za oproštenje grehova. Veliki Časni predvaskrsni post se danas okončava, a predstavljao je uspinjanje na visoku goru čiji je vrh Vaskrs – Praznik nad praznicima – naša Nada, Vera, Ljubav i Smisao našeg žitija.
Na večernju najvećeg praznika pojemo himnu Svetle sedmice: „Sve je danas ispunjeno svetlošću, i nebo, i zemlja, i ad. Zato cela svetkovina neka slavi Hristovo Vaskrsenje u kome se mi utvrđujemo. Ne liši nas ovog očekivanja, Čovekoljupče!“
Pročitajte JOŠ:
Tako je Dule. To je kao da vam neko ko je debeo i dosta gojazan drži pridike o tome kako da budete vitki ili ćelavi o tome kako da sačuvate kosu. Poštujem sve svještenike, monahinje, monahe, ali o vjeri pričam pretežno sa onima na čijem se licu i tijelu ogleda poštovanje naših svijetlih pravoslavnih odrednica. Tu nedavno jedan novopečeni ,,vjernik“, veoma blizak nekim našim crkvenim krugovima, pita me u udbaškom maniru da li postim i da li svaki dan idem u crkvu, iako je to samo moje. Pogledam ga pobolje, kad on ne da ima 110 kilograma nego znatno više. Uz to i sve ,,zna“ o vjeri. Samo sam mu napomenuo nekoliko navoda iz Biblije, a kad je shvatio da je to za njega nepoznanica naglo se smirio. Pravoslavlje je najsvjetlija i najčistija vjera na svijetu, ponosan sam zbog toga.
Pa zašto svi koji tobože poste po svim pravilima imaju najmanje 110 kilograma?