Veliki prijatelj Srba: Ko je Zahar Prilepin, ruski pisac na koga je izvršen podli napad?

Pomoćnica Prilepina je za RT izjavila da je on u dobrom stanju: „Šta se tačno dogodilo u ovom trenutku nije utvrđeno. Zahar Prilepin je dobro“.

Guverner Nižnjenovgorodske oblasti takođe je poručio da je Prilepin „u redu“: „Bezbednosne službe sada analiziraju šta se desilo i istražuju uzroke“ koji su doveli do incidenta. Nešto kasnije, on je dodao da pisac ima manje prelome, ali da nema veće opasnosti po njegovo zdravlje.

Veliki prijatelj Srba

„Srbija je jedina zemlja u kojoj ja mogu da izađem pred publiku i da kažem: „Rusija je najjača, Rusija će sve ostale pobediti!“ I Srbi ustaju i aplaudiraju, i uzvikuju: „Da! Da! Rusija će ih sve pobediti! Hvala Rusiji!“ To je krajnje neobično, jer ako ja tako nešto kažem u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj, mogu da me izvedu iz sale. To je ogroman i neverovatno složen rad u svim mogućim pravcima“, rekao je Prilepin u ekskluzivnom intervjuu za „Rusku reč“.

„Tek sada, bukvalno pre par godina, počela je da nam se vraća svest o tome da treba ceniti svoje drugove, da treba da cenimo naše prijatelje Srbe, da ih volimo i da im pomažemo“, istakao je poznati ruski pisac.

Prilepin je dobitnik više od 20 nagrada, a njegove knjige su prevedene na 25 jezika. Prema oceni mnogih kritičara, on je otkriće ruske književnosti 21. veka.

Knjige poznatog savremenog ruskog pisca Zahara Prilepina pobuđuju znatnu pažnju ovdašnje čitalačke publike; zbirka priča „Cipele pune votke“, knjiga „Patologije“ u kojoj je pisao o ratu u Čečeniji, čiji je i sam bio učesnik, zatim „Greh“ sa podnaslovom „Jedan život u nekoliko priča“, koja se smatra njegovim najličnijim delom, roman „Sanjka“, koji slovi za generacijski… Na prošlogodišnjem sajmu knjiga predstavio se i sa tri nova naslova; zbirkom priča „Sedam života“, knjigom „Nije tuđi rat“, dokumentarnom prozom „Priče iz Donbasa“.

Međutim, slavni ruski pisac se nalazi na 14 sankcionih spiskova (apsolutni rekord u ruskoj književnosti), i njegove knjige u prevodu na strane jezike u Evropi objavljuju se samo u najnezavisnijim (ozloglašenim) zemljama.

U Srbiji je objavljena njegova kapitalna biografija velikog pesnika Sergeja Jesenjina, u izdanju „Službenog glasnika“, na 850 stranica, kao rezultat prevodilačkog poduhvata Radmile Mečanin.

U Andrićgradu, na svečanoj dodeli književne nagrade za životno delo, član žirija Jovan Delić je, između ostalog, posebno apostrofirao njegov roman „Obitelj“. Reč je o delu, baziranom na dokumentarnoj građi, koje govori o pretvaranju Soloveckog manastira na krajnjem severu Sibira u prvi koncentracioni logor-gulag u tek stvorenom SSSR-u početkom dvadesetih godina 20. veka, odnosno o logorašima i životu u logoru…

Kako Prilepin govori o Srbima najbolje svedoči sledeća njega rečenica:

„Srbi su jedini slovenski narod sa kojima se nastavlja naše prijateljstvo, sa kojima održavamo vezu i koji tu povezanost i sami priznaju. Sa ostalim Slovenima imamo srodstvo, ali je ono dosta komplikovano“.

Odlikovan Ordenom Njegoša Prvog reda

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik 2018. godine odlikovao je Prilepina Ordenom Njegoša Prvog reda. Kako je navedeno u njegovoj odluci, ruski pisac odlikovan je za “priznati rad i zasluge u kulturnom i duhovnom razvitku, kao i za posebne zasluge na polju javne delatnosti, kojima se doprinosi jačanju prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i Republike Srpske”.