Velikom humanitarcu, Branku Antiću uručena medalja “Vmeste za odno“ ispred Narodnog Sabora

U utorak, 5. decembra 2023. godine, veče uoči praznika svetog Aleksandra Nevskog, poslao sam na Telegram kanal “Ruskog sabranja“ sledeću čestitku povodom jubileja – deset godina od osnivanja “Ruskog Sabranja“:

“Draga braćo i sestre, čestitam sutrašnji praznik i jubilej, pozdrav od srbske filijale Ruskog Sabranja. I u Beogradu će sutra biti svečanost monarhista, obeležićemo jubilej Ruskog sabranja i uručiti medalju Narodnog Sabora bratu Branku Antiću. Napisaću o tome tekst za Rusku Narodnu liniju. Srdačan pozdrav iz Srbije, Vaš Ranko Gojković“.

Na to je usledio brz odgovor predsednika “Ruskog Sabranja“ Anatolija Dmitrieviča Stepanova:

“Blagodarimo bratu Ranku za čestitku. Prenesite naš niski poklon i najbolja osećanja Branku Antiću. On je istinski Hristov vojnik. Branko je teško onkološki oboleo, a nema još ni 50 godina. Mnogo je uradio za Kosovo. Njegova bolest je, verovatno, rezultat “humanitarnog bombardovanja“ NATO pakta municijom sa osiromašenim uranijumom. Branko toliko voli Rusiju da je specijalno stigao u Rusiju da bi se venčao u našem hramu u Sank Peterburugu“.

Ta svečanost je održana 6. decembra u hotelu Orašac u Beogradu i tom prilikom bratu Branku Antiću uručio sam u ime “Narodnog Sabora“ medalju “Vmeste za odno“. Skup je otvoren ruskom carskom himnom u izvođenju sestre Tatjane Jovanović, Ruskinje koja živi u Beogradu i koja peva za pevnicom manastira Rukumija. Potom je legenda srbskog etno pojanja, Ljuba Manasijević, otpevao svoju pesmu “Rusijo moja voljena“.

Vaš pokorni sluga je pozdravio sve prisutne i rekao nekoliko reči o svetom blagovernom knezu Aleksandru Nevskom, pre nego što je uručio medalju “Narodnog Sabora“ našem junaku, istinskom pravoslavnom vitezu Branku Antiću.

Skupu je pored članova Brankove humanitarne organizacije “Srpska solidarnost“ i “Ruskog sabranja u Srbiji“ koje ja predvodim, prisutvovalo i nekoliko istaknutih pojedinaca iz srbskog pravoslavno-patriotskog miljea, kao i rukovodioci pojedinih srbskih lokalnih zajednica sa Kosova i Metohije. Tu su bili i rukovodioci svih organizacija iz “Porodičnog sabora“, zatim potpredsednik “Saveza Srba iz Crne Gore“ Savo Obradović, kao i Gojko Raičević, urednik čuvenog portala IN4S zajedno sa njegovim poznatim ratnim dopisnikom iz Donbasa Igorom Damnjanovićem i mnogi drugi…

U svom govoru, Branko se zahvalio „Narodnom saboru“ na ukazanoj časti i dodeljenoj medalji i istakao je vekovnu pomoć ruske braće, ulogu svetog Cara Nikolaja, pa do današnjih dana i stavljanja veta na sramni britanski predlog rezolucije o genocidu Srba u OUN od strane ruskog predstavnika Vitalija Čurkina.

Na kraju svog govora, Branko je uručio predivne poklone, stilizovano srebrno naliv-pero sa grbom Srbije za mene i Anatolija Dmitrijeviča Stepanova, predsednika „Ruskog Sabranja“.

Zvanični deo svečanosti završen je pesmama naših divnih pojaca, sestre Tatjane i brata Ljube. Prvo je Tatjana otpevala pesmu o svetim Carskim mučenicima, da bi Ljuba Manasijević okončao zvanični deo programa svojom već legendarnom pesmom «Oj Kosovo, Kosovo».

Prijatno druženje nastavljeno je uz koktel i zakusku svih prisutnih i uz fotografisanje pored zastava Srbije, Rusije i Carske Rusije.

A sada nešto više o glavnom junaku ove večeri, istinskom srbskom vitezu Branku Antiću.

Branko Antić je poznati srbski društveni delatnik i humanitarni radnik. Na srbskom Kosovu i Metohiji skoro da nema Srbina koji ne zna za Branka i njegovu organizaciju “Srpska solidarnost“. Skupa sa šest drugih pravoslavno-patriotskih organizacija (među njima i “Rusko Sabranje u Srbiji“) Brankova “Srpska Solidarnost“ je kolektivni član asocijacije udruženja “Porodični sabor“ koja je poznata po svojoj borbi protiv sodomizacije Srbije i već mnogo godina organizuje “Nedelju porodičnog jedinstva“ i “Nedelju srbsko-ruskog jedinstva“.

Zbog takve delatnosti brat Branko se suočava sa teškim iskušenjima od strane zapadnog faktora i prozapadne srbske “pete kolone“. Prvi problemi iznikli su još 2011. godine sa ženom ambasadora Ukrajine u Srbiji i njenog protesta povodom toga što je Brankov telefon zvonio pod melodijom ruske himne. Došlo je do svađe i tom prilikom ona je rekla da su Rusi okupatori zbog čega je Branko isterao iz bara. Ona je pretila pa se čak reagovalo i Minostarstvo inostranih poslova jer se žena pozivala na diplomatski imunitet. Novi problemi su se periodično javljali počevši od 1917-1918. godine i pojačavani su sve do 2022. godine kada su dostigli kulminaciju i nastavljaju se do današnjeg dana zbog proruske pozicije brata Branka.

Za “Dan Pobede“ Branko je izradio i okačio na mostu iznad auto-puta u Beogradu veliku Georgijevsku lentu dužine 50 metara, a potom je na stogodišnjicu ubistva Svetih Carskih Mučenika sa zastavom Ruske Imperije, takođe dužine 50 metara, učestvovao u Krsnom hodu i na mitinzima podrške ruskom narodu u Beogradu.

Sarađivao je i sa “Noćnim vukovima“ i pokojnim bratom “Švabom“, izrađivao je značke sa slovom “Z“ u okvirima svoje humanitarne organizacije “Srpska solidarnost“. Zbog svoje proruske delatnosti 2020. godine je bio uhapšen u Crnoj Gori, kao i na Kosovu i Metohiji gde su mu albanske terorističke vlasti pod patronatom NATO pakta zabranile ulazak. Optužili su ga da je na Gazimestanu, povodom obeležavanja Kosovske bitke, rukovodio i pevao i pozivao narod da peva “Sve je Rusija, Kosovo je Srbija“.

Na žalost, vlasti u Beogradu nisu stale u zaštitu Branku iako je on nosilac visokih državnih nagrada za svoj humanitarni rad. Pored svega toga stigla ga je i teška onkološka bolest sa kojom se Branko hrabro bori, ne dozvoljavajući da malodušnost ovlada njegovim osećanjima. Predsednik Srbije nagradio ga je srebrnim ordenom “Za zasluge pred narodom“, dobitnik je ordena Vlade Republike Srbije “Dobročinitelj godine“, dobitnik je nagrade grada Beograda za herojsko delo i “Naj podvig godine“, a on kaže da mu je od svih nagrada draža proruska pozicija zbog koje strada ali kojom se istovremeno i ponosi.

Branko se sa suprugom Vericom venčao u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi u Sankt Peterburgu 29. oktobra 2018. godine.

Smatram da medalja “Narodnog Sabora“ ide u prave ruke, u ruke dostojnog čoveka. Zbog toga u svoje lično ime i u ime svog vernog prijatelja i brata Branka Antića, blagodarim rukovodstvu “Narodnog Sabora“ koje je prepoznalo velike zasluge tog izdašnog nacionalnog pregaoca.

Danas Branko zbog bolesti ne može da se bavi svojim poslom i da zarađuje za hleb nasušni, pa je čoveku koji je toliko pomagao ljudima, danas potrebna pomoć i nadam se da će on tu pomoć i dobiti od pravoslavno-patriotske srbske (pa i ruske) sredine. Želim da verujem da će priznanje ugledne patriotske organizacije iz Rusije pomoći bratu Branku u njegovoj borbi sa teškom bolesti i sa prozapadnim antiruskim (i antisrbskim) snagama u Srbiji.

Ranko Gojković, Sabornik srbsko-ruski