Велимир Рајић – На дан њеног венчања
1 min read
И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји –
Проста ти била моја љубав жива!
Честит’о сам ти. И ти рече „Хвала!“…
А да ли знадеш да се у том часу
Гранитна зграда мојих идеала
Сруши и смрви и у пеп’о расу?
Ал’ не! Не видим од тога ни сена;
По твом лицу радост се разлива…
И свршено је! Ти си сада жена-
Проста ти била моја љубав жива!
Ја нећу клети ни њега ни тебе,
Ни горку судбу што сам тебе срео;
Ја нећу клети чак ни самог себе,
Јер ја бих тиме своју љубав клео.
И нашто клетве! Нашто ружне речи?
О срећи својој човек вазда снива;
Бол, јад и патњу смрт једино лечи.
Проста ти била моја љубав жива!
Па пођи с Богом! Још ти могу рећи:
Да Бог да сунце среће да ти сија!
Све што год почнеш свршила у срећи!
Са твоје среће бићу срећан и ја.
И сваког дана ја ћу да се молим
Кад звоно верне у цркву позива…
Ја нисам знао да те тако волим.
Проста ти била моја љубав жива!
Чуј, Боже, молбу моје душе јадне:
Сва патња што си пис’о њој, ко жени,
Нек’ мимоиђе њу, и нек падне
На онај део што је писан мени!
Услиши ову молитву, о Боже!
И душа ће ми мирно да почива;
И шапутаће вечно, док год може:
Проста ти била моја љубав жива!
И онда када дође оно доба
У ком ће земља тело да ми скрива,
Чућеш и опет са дна мога гроба:
„Проста ти била моја љубав жива!”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Neodlučnost je često razlog za kajanje.
Pogotovo kad je u pitanju ova tema.
Očigledno je da je žena u pjesmi imala „jednostavne“ želje, dok je pjesnik vrlo komplikovana ličnost, … po svemu sudeći i preosjetljiva.
Pogodilo ga je to što je gospođa svom bračnom drugu „predala skroz srce“.
Neimenovanoj gospođi svaka čast, a i pjesniku s obzirom kako se postavio u bolu.
Sjajna je samospoznaja u riječima „nisam znao da te tako volim“.
Valjda se poučio za nastavak života.
U samom životu, ništa to nije.
Хм, да. Само, по овоме што је пјесник рекао, схватам да је био на њеном вјенчању, не знам, ја не бих могао. За остало му свака част, види се да је љубио истинском љубављу.
Хервоне, неименована госпођа је поступила исто као коза белка, на пример, коју је волио, јурио и желио млад јарац а она стала старом – јачем јарцу.
Пјесма је врхунска, чисто хришћанска, без премца.