Ча­ру­га: Велимировић нам дао паре иако је већ био под Катнићевом контролом

Пред­сјед­ник Све­срп­ског чет­нич­ког по­кре­та Ми­лан Па­ва­со­вић, зва­ни Ча­ру­га, оп­ту­жио је Мир­ка Ве­ли­ми­ро­ви­ћа из Зу­би­ног по­то­ка да је пре­ва­рио ње­го­ве љу­де и да им је на­мје­стио хап­ше­ње у Цр­ној Го­ри под ла­жном оп­ту­жбом да су спре­ма­ли „те­ро­ри­стич­ке на­па­де” на дан из­бо­ра, 16. ок­то­бра.

Па­ва­со­вић твр­ди да им је Ве­ли­ми­ро­вић на са­стан­ку, не­дје­љу да­на пред из­бо­ре у Цр­ној Го­ри, ре­као да што ви­ше љу­ди из тог чет­нич­ког по­кре­та тре­ба да оде у Под­го­ри­цу да по­др­жи опо­зи­ци­о­ни скуп ко­ји се ор­га­ни­зу­је тог да­на.

Ве­ли­ми­ро­вић та­да, твр­ди Па­ва­со­вић, ни­је по­ми­њао ни оруж­је, ни Алек­сан­дра Син­ђе­ли­ћа ни Бра­ти­сла­ва Ди­ки­ћа, као ни би­ло ка­ка­ве на­па­де ко­је та гру­па тре­ба да из­вр­ши, као ни хап­ше­ње Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа.

Па­ва­со­вић је чет­нич­ки вој­во­да и пред­сјед­ник по­кре­та чи­ји су при­пад­ни­ци ве­ћи­на ухап­ше­них у Под­го­ри­ци под сум­њом да су 16. ок­то­бра пла­ни­ра­ли на­па­де ис­пред Скуп­шти­не.

„Ве­ли­ми­ро­вић нам је ре­као да са­мо тре­ба да оде­мо у Под­го­ри­цу, пру­жи­мо по­др­шку на­шој бра­ћи и вра­ти­мо се ку­ћи. На том са­стан­ку, 10. ок­то­бра, дао је 500 еура за тај пут, за љу­де ко­ји бу­ду хтје­ли да иду. Тек кад су мо­ји љу­ди по­хап­ше­ни у Под­го­ри­ци схва­тио сам да нам је Ве­ли­ми­ро­вић па­ре дао док је био под кон­тро­лом Спе­ци­јал­ног ту­жи­ла­штва Цр­не Го­ре, ка­ко је и сам при­знао на са­слу­ша­њу“, твр­ди Па­ва­со­вић у екс­клу­зив­ном раз­го­во­ру за „Дан”.

Он је по­во­дом афе­ре „др­жав­ни удар” у Цр­ној Го­ри два пу­та при­во­ђен на ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор у Без­бјед­но­сно-ин­фор­ма­тив­ној аген­ци­ји Ср­би­је (БИА). Са­слу­ша­ван је, ка­ко се ви­ди из пи­сма ко­је је при­ло­жио, 19. и 30. ок­то­бра и та­да му је ре­че­но да ме­ди­ји­ма не сми­је ни­шта да при­ча.

„По­што се ра­ди о кла­сич­ној на­мје­штаљ­ци и уна­при­јед при­пре­мље­ној клоп­ци у ко­ју су упа­ли мо­ји љу­ди, ко­ји не­ма­ју ве­зе са те­ро­ри­змом, од­лу­чио сам да упи­тим пи­смо Во­ји­сла­ву Ше­ше­љу, пред­сјед­ни­ку Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке, ко­је да­јем и „Да­ну”. У не­дје­љу, 10.10.2016. го­ди­не, Мир­ко Ве­ли­ми­ро­вић, зва­ни Па­ја, из Зу­би­ног По­то­ка по­звао ме те­ле­фо­ном ре­кав­ши да се хит­но мо­ра­мо ви­дје­ти, и да кре­ће за Но­ве Ба­нов­це код ме­не, јер раз­го­вор ни­је за те­ле­фон. У Но­ве Ба­нов­це сти­гао је са сво­јим шо­фе­ром у 17 ча­со­ва, сје­ли смо у ре­сто­ран „Зр­ма­ња” и од­мах пре­шли на раз­го­вор. Те­ма су би­ли из­бо­ри у Цр­ној Го­ри, а раз­го­вор је ишао у прав­цу по­др­шке срп­ској опо­зи­ци­ји у Цр­ној Го­ри, ка­ко би се ски­нуо са вла­сти кри­ми­на­лац, ло­пов и из­дај­ник Ми­ло Ђу­ка­но­вић. Ни­је­сам мо­гао сам до­ни­је­ти од­лу­ку о уче­шћу мо­јих љу­ди на том ску­пу, па сам по­звао оста­лу бра­ћу да до­ђу. На том са­стан­ку је био и Алек­сан­дар Алек­сић из Шап­ца, ко­ји је ухап­шен у Под­го­ри­ци. Дра­ган Мак­сић, ко­ји је та­ко­ђе ухап­шен, пре­ко те­ле­фо­на ми је ре­као да не мо­же до­ћи из здрав­стве­них раз­ло­га, али да има­мо ње­го­ву по­др­шку и по­вје­ре­ње ка­кву год од­лу­ку бу­де­мо до­ни­је­ли. На са­стан­ку је био и Мир­ко Ве­ли­ми­ро­вић, ко­ји нам је ре­као да тре­ба да оде­мо у Под­го­ри­цу, да ће­мо до­би­ти па­ре за пут и да по­др­жи­мо бра­ћу на ску­пу ко­ји ће у не­дје­љу би­ти та­мо. На том са­стан­ку Мир­ко Ве­ли­ми­ро­вић да­је 500 еура за тро­шко­ве го­ри­ва и још 50 еура за те­ле­фон­ске кар­ти­це, ка­ко би­смо би­ли у кон­так­ту“, ис­при­чао је Па­ва­со­вић ин­спек­то­ри­ма БИА у Но­вом Са­ду.Па­ва­со­вић је, ка­ко ка­же, на са­слу­ша­њу у БИА пи­тао Ве­ли­ми­ро­ви­ћа ко фи­нан­си­ра и ода­кле па­ре, а он му је ка­зао: „А ко би дру­ги, не­го бра­ћа Ру­си”. Он ис­ти­че да им је Ве­ли­ми­ро­вић ка­зао да ће оста­так па­ра за смје­штај и хра­ну до­би­ти ка­да стиг­ну у Под­го­ри­цу. Па­ва­со­вић због здрав­стве­них про­бле­ма ко­је има ни­је мо­гао да по­ђе за Под­го­ри­цу.

„Од­го­вор­но твр­дим да Ве­ли­ми­ро­вић на том са­стан­ку ни­је ре­као да ће би­ти на­па­да ис­пред Скуп­шти­не и да ће се ко­ри­сти­ти оруж­је. То ни­је по­ми­њао. Ни­је по­ми­њао би­ло чи­је име, ни Син­ђе­ли­ћа ни Ди­ки­ћа. Та­ко­ђе, ни­је нам ре­као да иза све­га сто­ји би­ло ко­ја опо­зи­ци­о­на пар­ти­ја из Цр­не Го­ре. Па, ја не знам ни­јед­ног по­ли­ти­ча­ра из Цр­не Го­ре. Са­мо је тра­жио да иде­мо у Под­го­ри­цу, бу­де­мо на том ску­пу и вра­ти­мо се на­зад. Сад схва­там да нас је он уву­као у клоп­ку и на­мје­стио мо­јим љу­ди­ма хап­ше­ње“, при­ча Па­ва­со­вић.

Пре­ма ње­го­вим ри­је­чи­ма, гру­па у ко­јој су би­ли Бран­ка Ми­лић и Дра­ган Мак­сић са оста­лим љу­ди­ма оти­шла је во­зом за Под­го­ри­цу и че­ка­ла на Же­ље­знич­кој ста­ни­ци, али их ни­ко ни­је са­че­као.

„Бран­ка Ми­лић ми то и ја­вља у 16 ча­со­ва и 20 ми­ну­та. Од­мах сам ко­му­ни­ци­рао са Ве­ли­ми­ро­ви­ћем, ко­ји ми је ре­као да је у ве­ли­кој гу­жви и да ће сти­ћи за 10 ми­ну­та. Бран­ка и Дра­ган зо­ву по­но­во и ка­жу ми: Ча­ру­га све је у ре­ду, но­вац смо до­би­ли, иде­мо да се смје­сти­мо, чу­ће­мо се ка­сни­је. То је био мој зад­њи раз­го­вор са бра­ћом чет­ни­ци­ма ко­ји су оти­шли да по­др­же тај опо­зи­ци­о­ни скуп у Цр­ној Го­ри на ко­ји их је по­слао Ве­ли­ми­ро­вић. На­кон по­ла са­та чу­јем на те­ле­ви­зи­ји да је ухап­ше­на гру­па те­ро­ри­ста из Ср­би­је, не сум­ња­ју­ћи да су то мо­ји љу­ди. То је би­ло су­бо­ту на не­дје­љу, тач­ни­је 15. на 16. ок­то­бар“, ка­зао је он на ин­фор­ма­тив­ном раз­го­во­ру у БИА.

Па­ва­со­вић до­да­је да та­да по­чи­ње да сум­ња да се не­што де­си­ло ње­го­вим при­ја­те­љи­ма, јер без­у­спје­шно по­ку­ша­ва да ус­по­ста­ви кон­такт са њи­ма.

„Сви бро­је­ви су би­ли не­до­ступ­ни, па сам схва­тио да не­што не ва­ља. У ви­је­сти­ма су пред­ста­вље­ни као те­ро­ри­сти. То ни­је тач­но и то ће се и до­ка­за­ти. Мо­ја бра­ћа не­ма­ју ни­шта са те­ро­ри­змом, оти­шли су у Цр­ну Го­ру по на­го­во­ру Ве­ли­ми­ро­ви­ћа, са­мо да да­ју по­др­шку опо­зи­ци­ји про­тив из­дај­ни­ка Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа“, ка­же Па­ва­со­вић на са­слу­ша­њу.

Он је ин­спек­то­ри­ма БИА ка­зао да Ве­ли­ми­ро­вић на са­стан­ку ни­је по­ми­њао име­на ге­не­ра­ла Ди­ки­ћа и Алек­сан­дра Син­ђе­ли­ћа.

Па­ва­со­вић на­во­ди да је тек на­кон хап­ше­ња ње­го­вих љу­ди и из­ја­ва Ве­ли­ми­ро­ви­ћа код спе­ци­јал­ног ту­жи­о­ца схва­тио да су ње­го­ви љу­ди по­хап­ше­ни у кла­сич­ној на­мје­штаљ­ци.

„Тек та­да схва­там да је Ве­ли­ми­ро­вић кад је тра­жио по­моћ од нас са­ра­ђи­вао са спе­ци­јал­ним ту­жи­о­цем Цр­не Го­ре и по­ли­ци­јом. Он на­ма то ни­је ре­као на са­стан­ку, да са­ра­ђу­је са ту­жи­ла­штвом. То сам тек ви­дио кад је свје­до­чио и кад је обје­ло­да­ње­на сва ова при­ча. Не знам да ли је уци­је­њен да то ра­ди или је не­што дру­го у пи­та­њу, али сум­њам да је све ово сми­шље­но у са­рад­њи са по­ли­ци­јом. Од­го­вор­но твр­дим да мо­ји при­ја­те­љи ни­је­су ни­ка­кви те­ро­ри­сти као што об­ја­вљу­ју ре­жим­ски ме­ди­ји. Мо­ја бра­ћа ни­је­су кре­ну­ла у Под­го­ри­цу с тим ци­љем. Ве­ли­ми­ро­вић нам ни­је ре­као ни­ти нам је по­ка­зао да је на­ба­вље­но би­ло ка­ка­во оруж­је. Наш циљ је био да­ва­ње по­др­шке опо­зи­ци­ји про­тив из­дај­нич­ког ре­жи­ма Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа. И то са­мо да да­мо по­др­шку сво­јим при­су­ством, а не да пра­ви­мо не­ре­де и хап­си­мо пре­ми­је­ра Ђу­ка­но­ви­ћа. Вје­ру­јем сво­јим љу­ди­ма, по­што смо исту за­кле­тву по­ло­жи­ли у цр­кви ис­пред је­ван­ђе­ља у име Срп­ства, у име Цр­кве, у кр­сну сла­ву, у сво­ја по­ко­ље­ња“, по­ру­чио је Па­ва­со­вић.

Хап­шен 19. ок­то­бра, па пу­штен

Ин­спек­то­ри БИА Па­ва­со­ви­ћа су, ка­ко је на­вео, ухап­си­ли 19. ок­то­бра, дан на­кон што је Мир­ко Ве­ли­ми­ро­вић дао из­ја­ву Спе­ци­јал­ном ту­жи­ла­штву Цр­не Го­ре.

„У сри­је­ду, 19. ок­то­бра, ухап­си­ла ме БИА и од­ве­ла у Но­ви Сад на ис­пи­ти­ва­ње. Ис­при­чао сам им све као што сам и на­пи­сао у пи­сму ко­је да­јем „Да­ну”. Истог да­на ме пу­шта­ју на сло­бо­ду, уз на­по­ме­ну да не сми­јем да­ва­ти из­ја­ве ме­ди­ји­ма, ни­ти се јав­но обра­ћа­ти. По­но­во до­ла­зе по ме­не 30. ок­то­бра, али ме та­да не од­во­де, већ су ме ис­пи­та­ли у Но­вим Ба­нов­ци­ма. Мо­рао сам све ово да са­оп­штим због исти­не, а исти­на је да мо­ји при­ја­те­љи ни­је­су те­ро­ри­сти и ни­шта ни­је­су пла­ни­ра­ли да ра­де у Цр­ној Го­ри„, ка­же Па­ва­со­вић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: