(VIDEO) Danas se navršava 79 godina od ukidanja kompleksa logora smrti Gospić-Jadovno-Pag: Preteča Jasenovca

Fašistička Nezavisna država Hrvatska osnovana je 10. aprila 1941. godine na delu okupirane Kraljevine Jugoslavije. Na osnovu donetih “rasnih zakona” mesta u njoj za nehrvatski element nije bilo pa je Pokolj, genocid nad Srbima postao organizovan državni posao. Postala je fabrika smrti u kojoj se vrše pojedinačne, grupne i masovne likvidacije nedužnih muškaraca, žena i dece.

Primer toga jeste zloglasni kompleks logora smrti Gospić-Jadovno-Pag koji je preteča jasenovačkog sistema logora uništenja, najvećeg na jugoslovenskim prostorima.

Kompleks ustaškog logora smrti Gospić-Jadovno-Pag sa gubilištima:
*Koncentracioni (zbirni) logor u Gospiću
*Logor-gubilište Jadovno
*Logor-gubilište kod Risove glave
*Logor-gubilište Slana na Pagu
*Logor Metajna na ostrvu Pag
*Koncentracioni (zbirni) logor Ovčara
*Sabiralište na železničkoj stanici Gospić
*Pomoćni logor-gubilište Stupačinovo
*Kraške jame Velebita– masovna gubilišta (dr Đuro Zatezalo, Jadovno 1941.)

Za četiri meseca postojanja ovog logora smrti umoreno je ne manje od 40.123 zatočenika.

Poimenično je navedeno i 72 postradala sveštenoslužitelja Srpske pravoslavne crkve među kojima su i dvojica vladika- mitropolit Dabrobosanski Petar (Zimonjić) i episkop Gornjokarlovački Sava (Trlajić).

Sve je započelo pretvaranjem Kaznionice Okružnog suda u Gospiću u koncentracioni logor, a likvidacije su intenzivirane počev od 4. maja 1941. godine. Kada je kaznionica postala premala, ustaše su osnovale logor „Jadovno“ na Velebitu u prvoj polovini maja. Logor je bio na 1.200 m nadmorske visine, duboko u šumi pod vedrim nebom. Tokom njegovog postojanja u njega su dovođeni, mahom Srbi, iz svih delova Nezavisne države Hrvatske.

„Fundament na Jadovnom je od Srba i Jevreja, a glazura će biti od pokvarenih Hrvata”
govorio je veliki župan u Gospiću Jurica Frković.

U logoru je dnevno bilo 2500-3500 ljudi, ali se ponekad zateklo i blizu 4000 ljudi. U beznađu su očekivali svakog časa poziv i odvođenje na gubilište. Svakodnevno su ustaše odvodile dva do tri puta dnevno grupe od 40 do 60, a nekad i do 80 zatočenika, ubijale i bacale u obližnje jame, na Grginom brijegu i Šaranovu jamu.

Velebit je avetna planina s neistraženom ljudskom tragedijom. Dr Đuro Zatezalo je popisao 32 bezdane jame mesta masovnih gubilišta: Šaranova jama, jama na Grginom brijegu, Jarčja jama kod Risove grede, jama Badanj, jama Bliznica, jama Kijevac, jama na Pločama, Vranzina jama, jama Jasenovac, jama Jamina, Šević jama, jama na Kulaševoj strani, jama Orešković stanovi, Macolina jama, jama Ugljenača, jama u Peratovim dragama, jama Duman kod Ličkog Lešća, jama Sveta Ana kod Gornjeg Kosinja, jama Nezdravka kod Donjeg Kosinja, jama Ošporoča kod Široke Kule, jama Golubnjača, jama Snježnjača kod Kuzmanovače, jama Kvarte kod Perušića, jama Runjevac, jama Paukuša, jama Duliba, jama Dupčan kod Ribnika, Čošić jama kod Konjskog Brda, jama Križanovo brdo u Dražici i dve jame 40 metara udaljene od samoga logora Jadovno.

Kao „Dan sećanja na Jadovno“ određen je 24. jun 1941. kada su uspostavljeni logori na ostrvu Pagu a logor Jadovno dosegao svoje konačne dimenzije.

Logor Slana uspostavljen je u kamenoj pustinji gde nije bilo ni traga bilo kakve vegetacije. Masovne likvidacije vršene su na krševitoj visoravni Fornaže, a žrtve su ubacivane u jame, koje su same iskopale, ili u plavu grobnicu podvelebitskog kanala i Paških vrata.

U mestašcu Metajna, na oko 3 km od Slane, ustaše su organizovale prvi logor za žene i decu u Drugom svetskom ratu.

Kompleks logora smrti je uobličen početkom jula uspostavljanjem logora Ovčara i Stupačinovo, a sabiralište je bilo na železničkoj stanici Gospić.

Svakodnevne likvidacije vršene su sve do ukidanja logora 21. avgusta 1941.

„…Mi smo ostali u Gospiću u kaznioni svega 17 dana to jest do 20. avgusta 1941. Za to vreme dolazili su svaki dan novi transporti Srba iz svih krajeva. Dnevno ih je pristizalo od 700 do 1.000, a isto toliko je svaki dan transportima iz kaznione otpremljeno u Velebit. Kazniona u Gospiću bila je samo sabiralište i prolazna stanica za sve Srbe koji su određeni za Velebit i Pag. Većina Srba koji su transportima dolazili u kaznionu bili su krvavi, polomljenih ruku i nogu, razbijenih glava, a mnogi sa ubodima i drugim vidljivim povredama po licu i ostalom telu…”
deo iskaza Đure Medića iz Slavonskog Broda, zatočenika logora u Gospiću

Primer okrutnosti prema zatočenicima:
„kada je jedna majka utrpana u kamion za železničku stanicu, zamolila je jednog ustašu da joj podigne u kamion njeno dvogodišnje dete. Ovaj je u to jadno nedužno dete zabio bajonet svoje puške i tako nabijeno na bajonetu pružio majci u kamion.”

fotografije ustaških koljača na Pagu jula i avgusta 1941. godine

Italijani, zaplašeni i ugroženi ustankom Srba koji je počeo u Lici krajem jula 1941. godine, u drugoj polovini avgusta reokupirali su tzv. drugu zonu. Ustaše su morale da napuste ovo područje, pa je usledila i likvidacija logora. To je dovelo do intenziviranja ubistava. Primera radi samo u noći 14/15. avgusta, uoči katoličkog praznika Velike Gospe, ustaše su u logorima Slana i Jadovno na Velebitu izvršile masovnu likvidaciju preostalih logoraša. Na Pagu je pobijena najmanje 791 žrtva, a na Velebitu oko 1.500. Nakon ovog krvavog pira zločinci su se pijani i krvavih uniformi priključili procesiji koja se kretala ulicama Paga.

Na osnovu istraživanje dr Đura Zatezala utvrđeno je da je na stratištima na Velebitu ubijeno ne manje od 32.103 zatočenika, a na Pagu ne manje od 8.020 zatočenika.

One koje nisu stigli da pobiju Ustaše su transportovali u logor Jastrebarsko kraj Zagreba i tek osnovani logor Jasenovac.

Zbog nebrige vlasti SFR Jugoslavije nije se posvećivala dužna pažnja ljudskim gubicima iz vremena Drugog svetskog rata, niti se sistematski bavilo radom na imeničnom popisu ustaškog zločina genocida na celoj teritoriji NDH. To se posebno ogleda u slučaju kompleksa koncentracionog logora Gospić-Jadovno-Pag. Zato telesni ostaci nesrećnih žrtava nikada nisu iz kraških jama ekshumirani, identifikovani i sahranjeni, a ono malo spomen obeležja, podignutih nakon rata, u proteklom ratu potpuno je uništeno. Centralni spomenik je obnovljen 2011. godine.

U deceniji za nama Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa logora smrti Nezavisne Države Hrvatske Gospić-Jadovno-Pag nizom aktivosti nastoji da obelodani Jadovničko stradanje i sačuva sećanje na nevine žrtve.

„Svete kosti Jadovinskih Mučenika zapretane su duboko u utrobu Velebita, a njihov nebozemni mir i spomen duboko je prisutan u našim dušama, srcima i savestima.“
umirovljeni episkop Zahumsko-hercegovački G. Atanasije (Jevtić)

„Semenje zla je najopasnije kad je prikriveno. Učinjeno zlo je najotrovnije kad posle izvršenja bude opravdano ili namerno pokriveno velom zaborava. Pokajati se za učinjeno zlo, lično ili kolektivno, znači ponovo otkriti u sebi pravi ljudski lik, znači od bratoubice ponovo postati brat, obnoviti se tajnom izgubljenog bratoljublja. Nepokajano i neokajano zlo postaje izvorište novih zala…“
mitropolit Crnogorsko-primorski G. Amfilohije (Radović)

LITERATURA I INTERNET IZVORI
Dr Đ. Zatezalo,, JADOVNO Kompleks ustaških logora 1941. godine
Od Kosova do Jadovna, Putni zapisi jeromonaha Atanasija Jevtića
R. Gaćinović, Ustaški koncentracioni logori – strašna mučilišta u Drugom svetskom rat
http://jadovno.com/