(VIDEO) Handke „predviđa“: Pravda za Srbiju možda dolazi 27. jula u 11 sati pre podne
foto: Radoje Pantović, Sputnjik
Ja sam napisao „Pravdu za Srbiju“, koja je poetska. A kada će biti prave pravde za Srbiju, ne znam… Možda će se to desiti sutra, možda prekosutra, možda 27. jula u 11 sati pre podne. Život je kratak kao što je govorio Džon Lenon, ali ima mnogo vremena. Biće i za pravdu vremena, kaže za Sputnjik nobelovac Peter Handke.
On je sa svojim domaćinom Emirom Kusturicom i književnikom Matijom Bećkovićem i ostalim gostima u subotu zaplovio Drinom, od Višegrada do memorijalnog kompleksa u Starom brodu koji je podignut u znak sećanja na žrtve iz Drugog svetskog rata.
Handke: Kad dolazi pravda za Srbiju
„Dobro je da se podižu ovakvi memorijalni centri, iako me priča o hiljadama žrtava u Starom brodu veoma potresa. To je veoma, veoma tužno poglavlje istorije na ovim prostorima“, rekao je Handke prilikom posete Starom brodu.
Diveći se podvigu Srba iz Sarajeva, Sokoca, Višegrada, Handke za sebe kaže da je konzervativni anarhista i priznaje da se nikad u svom životu nije zaista pobunio, pobuna nije deo njegove književnosti.
„Ali razumem ovu vrstu pobune, razumem pobunu Srba u Drugom svetskom ratu u Starom brodu koji su ustali protiv nasilja izabravši smrt. Danas nema nade buniti se. Voleo bih kada bi postojala mogućnost prave pobune, kada bi se mladi ujedinili, ali mislim da je vreme pobune prošlost”, smatra Handke i dodaje da se nada da ipak greši.
Most koji spaja dva nobelovca
Dodelom „Velike nagrade Andrićevog instituta“ Peteru Handkeu u kamenom gradu inspirisanom likovima i delima Ive Andrića – stvara se most između dva književna nobelovca.
„Taj stari most koji je opisao Andrić veoma je okrutan. Na njemu su se događala mučenja, ubistva nedužnog naroda. Ali novi most koji mi gradimo je most koji ne uništava život, već ga stvara. Nadam se da je tako. Vreme će odlučiti“, smatra Handke.
Dugačka je Lajkovačka pruga
Uz stare srpske pesme koje su izvodili tamburaši, Kusturica, Handke i ostali gosti plovili su brodom „Lotika“. Handke je čak zapevao na srpskom jeziku pesmu „Ide Mile Lajkovačkom prugom“ u kojoj je, prema mišljenju Matije Bećkovića, nobelovac pronašao svoju veru.
„Reči mogu biti najlepša stvar na svetu, ali mogu biti i okrutne. Reči, rečenice, zvuci koje neko izgovara imaju moć da ubiju, a imaju moć i da spasu. Dosta sam pisao o toj temu, čak sam sebe postavljao kao instrument njegove moći. To me u književnosti i dalje zanima, želim da me reči spasu“, navodi Handke.Pitali smo austrijskog nobelovca da li ga je ova pesma inspirisala da napiše „Moravsku noć“.
„U početku svoje karijere dosta sam slušao muziku. Dok sam pisao komad ’Psovanje publike’ slušao sam Bitlse i na njihov ritam pisao replike. Ali više ne slušam muziku toliko intenzivno. Više osluškujem zvuke koji mi mnogo više govore“, zaključio je Handke.
(Izvor: Sputnjik)
Malo bode uH(v)o,
Nisu pobunjenici (ljudi i porod njihov) o kojima je r(ij)eč — ortodoksni su.
Mogao je Handkeu neko i da (objasni) da genezu stradanja.
Pravoslavni Srbi. Stabilno rešeni da i ostanu.
(onomad)
Idi, bre,
#
Pouzdano,
na Sutjesci jeste probio, našao Tita ko gusku u magli, i izveo ga iz te magle.
Obruč je bio namenjen prvenstveno Draži, koji je izveo ljude pre zatvaranja.
A ako se pogleda, tražeći karakter čoveka, nađe odgovor,
Zašto i kako je bio izbačen iz Partije. I zašto je vraćen?
Kako je i zašto dobio batine na kupanju na Savi 45.? I šta je bilo sa mladim ljudima sa kojima se sukobio stariji i imajući moć i slobodu postupanja.
Onda će nam biti jasnije, verovatno, zašto je on u Rudom i šta radi, dok u Starom Brodu kose devojačke plivaju Drinom.
Pogledaj kartu.
„surrealista“ Koča P.
E onda,
https://www.youtube.com/watch?v=sH1GDYBtc1Y&feature=emb_rel_pause
+mir mučenim dušama
primetićemo da mir Dušama Mučenika naših želimo svakog bogovetnog dana, svakog Svetitelja prati red Mučenika
tako je, Ljubav i duše naših mučenika nas drže
+„….Ne postoji „izgubljeno“ vreme, kao što ne postoji „dobijeno“ vreme – postoje samo bezuspešni pokušaji da se iziđe iz istorije i da se zaveti predaka prepuste pijanstvu trenutnih zaborava. Tako je i većina Srba pomislila da ako utone u samozaborav da će i svi drugi zaboraviti na njih pa će ih konačno „pustiti da žive u miru“. Avaj, u istoriji, zato što je ona kontinuitet, ako neka nacija i pokuša da zaboravi svoj identitet, druge nacije će je kad-tad podsetiti. Zbog toga je sasvim pogrešno optuživati Jugoslaviju za samozaborav – ona je bila samo jedan pravni okvir kao i Osmanlijska ili Austro-ugarska imperija. Upravo suprotno – da nije bilo potiskivanja zavetne svesti ona bi bila izuzetna prilika da se istorijsko iskustvo upotpuni. Srpska nacija, koja je nekada živela prostorno rasuta po raznim državama i u tri izdišuće civilizacije, a sada već istovremeno i u četvrtoj (modernoj) koja je bila u nastanku, dobila je Jugoslavijom priliku da se spremi za izazove kobnog dvadesetog veka. Samo je trebalo shvatiti da je proklamovana Jugoslavija zapravo bila sinonim i priprema za jednu jedinu opasnost – revoluciju kao antiistorijski čin i rušenje kontinuiteta nacije kao duhovne zajednice. Prilika je propuštena, ali je neumitnost istorije priredila milionima Srba život ljudi 25. časa…“
+ 2.deo filma
https://www.youtube.com/watch?v=UXhGri7dSHo
Drino vodo, oči devojačke-dugo skrivani genocid
https://www.youtube.com/watch?v=WD7YnKBkiaU
Veliki ljudi
Tri velika umetnika koimase ponosi srpski narod ma gde bio.