(ВИДЕО) Има анђеоски глас и пјева о литијама – Бранка Зечевић: Држимо се заједно, залуд нам уста пуна молитве, ако нам је срце празно

Млада Подгоричанка Бранка Зечевић својим анђеоским гласом кроз етно и традиционалну музику постала је препознатљива не само у Црној Гори већ и у региону. Љубав према овај врсти музике потекла је из жеље да сачува своју традицију и поријекло.

У разговору за наш портал прича о својој музичкој каријери, љубави према музици и архитектури. Такође, истиче да јој је је као неком ко је посвећен Богу и Цркви, тешко пало усвајање Закона о слободи вјероисповијести.

Етно и традиционална музика у последње вријеме готово да нестаје са црногорске музичке сцене. Мало је вас који сте се се одлучили на ову врсту музике. Шта је тебе највише подстакло да традиционална, изворна и духовна музика буде твој избор?

– Нажалост је тако, сами позив је изазов и треба велика количина љубави и вјере да би се то развило и проникнуло у нешто што се зове одгајањем традиционалне музике. Подстакло ме само одрастање у том кругу духовности, традиционалности, коријенило се временом, а самим тим је жеља и љубав је постајала јача. Тако је и мене саму изградила, учинила да мој музички правац буде управо , она, изворна, духовна и традиционална музика.

Колико је тешко пјевати такве пјесме?

– Све у животу има своју тежину и дио терета који носи. У овом случају није терет већ одговорност према нечему што годинама траје, што је срж, историја, карактер народа. Једино у томе има тежине, да на најбољи могући начин представим нешто чему тежим, што одгајам, чувам од заборава и трудим да пренесем генерацијама.

Пјесме „Светиње“, коју је написао Невен Милаковић, а која је посвећена борби за православље у Црној Гори, очарала је све твојим предивним гласом. Какав је осјећај био када ти је ова пјесма понуђена?

И даље покушавам да се суочим са чињеницом да сам снимила и дала свој мали удио у тренутној ситуацији која нас је снашла и наравно тога да је пјесму написао човјек попут Невена.

Даћете ми простора да вам испричам како ми је Бог послао и зашто је управо мени припала, по мом вјеровању.
Наиме, Невен као што знате је аутор пјесме „Вила с Кошара“, пјесма која је на мене саму и породицу оставила утисак борбе, јунаштва, историје на коју треба да се поносимо, уздигнуте главе је пјевамо. Пјесма која нам је остављена за вјек вјекова, а тиме и пјесма коју сам ја као неко ко почиње да гради музичку каријеру, хтјела да снимим и управо са њом почнем свој пут.

Свој први студијски снимак, своје прво искуство са слушалицама и мелодијом у ушима у глувој соби, буде тренутак Вилом с Кошара. Да би након пар дана помињања уз необавезни разговор гдје нисам ни слутила, добијам позив и понуду да отпјевам пјесму „Светиње“ од Невена Милаковића. Прије свега на моју велику радост а онда и задовољство што је нашла пут до мене.

Овом приликом бих се захвалила Ратку Ћипранићу који нас је спојио и био дио рађања пјесме, Данилу Додеровићу на музици, Пређи Недељковићу на аранжману.
Хвала Богу на дару, доброј вољи људи и ситуацији која нас је зближила и међусобно повезала, ојачала у славу Христову.

Како ти, као неко ко је веома млад, а опет посвећен Цркви, коментаришеш усвајање тзв. Закона о слободи вјероисповијести, којим се жели одузети црквена имовина од СПЦ?

Вјерујем у то да је ово нешто што је требало да се деси, да је дошло у право вријеме. Знамо да је све по Божијој вољи, свједоци смо духа православља који је био али је исто тако и израстао у велику силу, силу народа који би живот дао за цркву, неправду и Божији благослов без којег нам нема живота и спасења.

Литије које се организују сваког четвртка и недеље показале су колико је народ спреман и одлучан да брани светиње. Какав је осјећај бити дио те борбе?

Сами живот је борба, а ово је прије свега благослов и наше послушање од Бога, што доказује маса народа из недеље у недељу. Све нас ово чини бољим, истрајнијим, пуни нас љубављу према Богу, цркви, прецима, потомцима, отаџбини и слободи живљења.

После „Светиња“ да ли твоја публика може да очекује неки нови пројекат?

Сад спремамо спот за пјесму „Светиње“, који би убрзо требао да угледа свјетлост дана. Планирам пар обрада изворних пјесама, што са територије Црне Горе тако и околине. Наравно да ћу размишљати у том правцу да се не задржим на овој пјесми, као што увијек кажем, полако, све ће доћи на своје и у право вријеме, како Бог уреди.

Поред тога што си успјешна у пјевању, ти си и студент Архитектонског факултета у Подгорици…

Јесам, студент друге године Архитектонског факултета у Подгорици. Питају ме многи зашто архитектура, поред дара који посједујем. У то вријеме кад сам морала да одлучим којим путем образовања да кренем, једина алтернатива је била архитектура јер је то нешто што ме интересовало поред музике. Није било услова за музичко усавршавање, због недостатка основног музичког знања, тако сам се пронашла у сфери умјетности коју нуди позив – Архитектура. За сад иде како треба, успјешно постижем обје стране, све је то дио великог свијета умјетности, све ме то чини Бићем, пјевање ће свакако остати нешто чега се сигурно нећу одрећи, па док се пут сам не одреди.

Твоја порука читаоцима портала ИН4С би била…?

Држимо се заједно, сложно, залуд нам уста пуна молитве, ако нам је срце празно, све је у Божијим рукама, браћо и сестре, видимо се на литији! Не дамо светиње!

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Након „Вилa са Кошара“ Невен Милаковић публици поклонио „Светиње“: Црна Гора је сачувала част и вјеру, библијске литије о томе свједоче

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: