(VIDEO) Kapela kao simbol ujedinjenja

Odustajući od svoje ideje, da podigne spomenik Njegošu po skici vajara Ivana Meštrovića, kralj Aleksandar je prelomio i odlučio da iz svojih sredstava podigne kapelu na Lovćenu.

Kada je mitropolit Gavrilo Dožić u audijenciji kod kralja Aleksandra Karađorđevića krajem 1924. godine izložio razloge zbog kojih se protivi ideji da se na Lovćenu, na mestu ranije kapele, podigne spomenik Njegošu za koji je skice izradio Ivan Meštrović, kralj je odgovorio:

„U potpunosti se slažem sa vašim mišljenjem, Visokopreosveštenstvo, ali smatram da bi baš u interesu obe zajedničke dinastije bilo potrebno da se upotrebi mermer sa Venčaca kod Topole za unutrašnje stvari i uređaj same Kapele, kako mi je to ovih dana predloženo; tu će biti urezana jedna moja izjava, kao srodnika Vladike Rada, i izraženo moje poštovanje njegovom duhu i geniju rodoljublja. Mislim da će na taj način dve dinastije biti najbolje do kraja ujedinjene, kao što će biti ujedinjene Srbija i Crna Gora.“

U svakom slučaju, odustajući od svoje ideje, kralj Aleksandar je prelomio i odlučio da iz svojih sredstava podigne crkvu na Lovćenu. Istina, na zauzimanje bivšeg ministra vera, za tu svrhu je u budžet za 1924/25. godinu uneta kao posebna stavka i suma od 500.000 dinara, koja će biti upotrebljena u ove svrhe.

„Već 18. januara“, piše Durković-Jakšić, „Odbor u Beogradu je održao značajnu sednicu, kojom je rukovodio Jovan Cvijić, kao i sekretar Odbora Svetozar Tomić (etnograf, geograf). Na ovoj sednici pretreseno je pitanje o Kapeli na Lovćenu: da li da se stara popravi i obnovi, ili da se iznova podigne. Pregledane su skice i planovi kako za popravku i obnovu, tako i za podizanje nove Kapele. Na istoj sednici ministar vera saopštio je Odboru da će brigu o Kapeli uzeti kralj, pa je, u isto vreme, tražio da mu Odbor odgovori na gornje pitanje, tj. da li da se renovira stara Crkva ili da se iznova gradi. Odbor je dostavio pismeno 23. januara 1924. ministru vera svoje mišljenje o ovom problemu:

„Vreme u kome se Kapela podiže, a to je posle našeg trogodišnjeg robovanja, i u doba našeg potpunog oslobađanja i ujedinjenja; ktitor koji Kapelu diže, a to je NJ. V. Kralj (podvukli autori); onaj kome se Kapela diže, a to je veliki Njegoš, kao i moment: šta se na Lovćenu ostavlja po svršenoj svečanosti: da li stara iskrpljena ili nova koja bi simbolizirala veličinu i važnost svečanosti. Dakle, ti činioci iziskuju da Kapela na Lovćenu bude kraljevska i Njegoška. Ali mesto na kome se Kapela diže, a to je vrh Lovćena, i vremenske nepogode koje tu vladaju, opet traže da se i o tome vodi računa.

S toga je Odbor mišljenja: da se Kapela na Lovćenu iznova zida, da izrada spolja bude obična sa manje ukrasa, da ne bude suviše visoka i da bude iznutra što lepše i solidnije izrađena, kako bi odgovarala veličini ktitora i onoga ko će u njoj počivati.

Dalje Odbor je mišljenja, da na Lovćenu ne treba podizati nikakvu kuću za čuvara; `nje do sada nije bilo niti je i sada potrebna“.

Odbor u Beogradu je, sa pomenute sednice, predložio da se što pre osposobi put od Cetinja do Jezerskog vrha, bez koga se ne mogu preduzeti radovi na obnavljanju Crkve na Lovćenu. Taj predlog je ministar vera 23. februara uputio Ministarstvu vojnom, tražeći da ono naredi nadležnim vojnim vlastima, da izradi ovaj put“, piše Durković-Jakšić.

Tako se dogodilo da u februaru 1925. godine kraljevska vlada Nikole Pašića izda „deklaraciju da će biti velike svečanosti prilikom prenošenja kostiju Vladike Rada sa Cetinja na Lovćen. Zatim je doneta odluka, da svečanost bude velika nacionalna manifestacija, u kojoj će učestvovati Kralj i Kraljevska vlada i ceo narod“.

Zetska divizija dobila je nalog da pomaže izvođenje svih radova, stavljeni su na raspolaganje odobreni krediti, a radovi su se prema planu Ministarstva građevina odvijali u brzom ritmu. Zahvaljujući tome, 21. septembar je određen kao dan svečane proslave drugog prenosa Njegoševih kostiju sa Cetinja na Lovćen.

Mitropolit Gavrilo Dožić, koji je bio u toku svih tih zbivanja i koji je 12. septembra osveštao kapelu, izvedenu po projektu arhitekte Nikolaja Krasnova, u svojim memoarima detaljno je opisao njen novi spoljni i unutrašnji izgled.

„Kapela je sagrađena od tesanog kamena i spolja i iznutra. Naokolo Kapele, podignuta je ograda od tesanog kamena i spolja i iznutra. Unutrašnjost njena je izvršena potpuno prema ranijoj staroj Kapeli. Kapela i oltar pokriveni su pločama. Na vrhu je krst od mermera sa Venčaca (podvukli autori). Unutrašnjost Kapele je od ploča mermera koje imaju inicijale Petar Petrović Njegoš. U mramornoj ploči urezano je zlatnim slovima: ‘Mi, Aleksandar I, Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, praunuk Karađorđa Petrovića, vođe i početnika oslobođenja Srbije, unuk Kneza Aleksandra Karađorđevića, i sin Petra I velikog oslobodioca i ujedinitelja našeg naroda, i Knjeginje Zorke Petrović Njegoš, obnovismo ovaj sveti hram, koji je na Lovćenu blizu Cetinja podigao i za večnu kuću izabrao: slavni naš predak Petar Petrović Njegoš, Vladika i Gospodar Crne Gore, veliki rodoljub, pesnik slavne Crne Gore, poklonik Heroju Topolskome Karađorđu besmrtnome – apostol i pesnik jedinstva našega naroda, a koji bi 1916. godine razoren u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Neka je mir njegovom pepelu. Njegov sveti blagoslov, neka se izlije na naš dom i narod, kroz sve vekove. Amin. Na Lovćenu, 21. 9. 1925. godine'“. Pri ulazu u kapelu je ikona svetoga Đorđa. Pod unutrašnje kapele postavljen je od kamena sa Brača.

U oltaru je namešten žrtvenik iz stare kapele. Zatim se nalaze u njenoj unutrašnjosti ikone na mramornim pločama svetoga Petra, svetoga Vasilija, svetoga Stefana Piperskoga i svetoga Vladimira. Pored svih ovih ikona, nalazi se velika ikona odnosno freska Gospodina Isusa Hrista. Na ulazu u kapelu s desne strane, postavljen je sarkofag pokriven jednom pločom od mermera. Ispod same krune je Njegošev lik u mozaiku.

Sa strane sarkofaga uzidan je u zidu jedan kamen opštine Njeguši i na njemu je slika Petra Petrovića Njegoša. Zatim su izrađena zlatna slova i napisi iz „Gorskog vijenca“, kao što su: „Vječna zublja vječne pomrčine, nit dogori niti svjetlost gubi“. Kapela je izgrađena od lovćenskog kamena, donesenog iz rudnika Zlatica. Prostor kapele je nešto proširen; njen je temelj podignut na solidnom osnovu koji je u mogućnosti da se odupre zubu vremena. Podzidan je od iste vrste kamena dobrim i solidnim zidom, piše mitropolit Dožić.

Provokativan prilog

I u vreme kada su radovi bili okončani i u današnjem vremenu, akcija podizanja kapele gledana je i kroz političku i ideološku viziru, što potvrđuje i dosta provokativan prilog autora iz Istorijskog leksikona Crne Gore, objavljenog 2006. godine:

„Ideju o ponovnom prebacivanju Njegoševih posmrtnih ostataka na Lovćen inicirao je jugoslovenski monarh Aleksandar Karađorđević, koji je u ovom poduhvatu vidio zgodnu priliku za jačanje ujediniteljske ideologije o apsolutnoj istovjetnosti Crnogoraca i Srba, kao i šansu za podizanje ugleda dinastije Karađorđevića u Crnoj Gori. Kralj Aleksandar je odlučio, u julu 1925. godine, da se na Lovćenu sagradi kapela, po projektu ruskog arhitekte Nikole Krasnova. Tada je u Zetskoj vojnoj oblasti obrazovana Komisija za izradu kapele na Lovćenu, na čelu s pukovnikom Pantelijom Đukićem“.

Izvor: novosti.rs

Pročitajte još:

(VIDEO) Kralj Aleksandar odustaje od mauzoleja: Treba poštovati želju vladike Rada i do kraja je izvršiti