(VIDEO) Knežević Boškoviću: Spremni ste da pucate u srpski narod u Crnoj Gori
1 min read
Knežević Boškoviću
Da li je istina da ste započeli čišćenje Vojske Crne Gore od pripadnika srpske nacionalnosti, pitao je juče u okviru poslaničkih pitanja poslanik DF-a Milan Knežević, ministra odbrane Predraga Boškovića.
„Ima li igdje na svijetu država koja se odrekla svoje istorije, svog duhovnog, kulturnog, istorijskog, nasleđa, svog pisma, svog mita, svog epa, svoje lirike, kao što je to uradila Crna Gora, i odrekla se Nemanjića, Petrovića, iz Crne Gore prešla u neki bezlični Montenegro“, kazao je obraćajući se Boškoviću.
Knežević je kazao da je izgleda malo bilo to što su se odrekli svog identiteta, nego su, kako je istakao od decembra 2019. okrenuli vojsku i policiju i to malojadno naoružanje protiv svog naroda, protiv svoje crkve, protiv svog Boga, i sada sprovode brutalnu čistku prema Srbima koji se nalaze u vojsci i koji se nalaze u državnoj upravi a ne podržavaju ovaj i ovakav Zakon o slobodi vjeroispovijesti.
Knežević je podsjetio da je takva čistka bila i kad su prisilno penzionisali 22 oficira i podoficira, jer su u kooperaciji sa vojno-obavještajnom agencijom zaključili da oni ugrožavaju odbrambeni sistem Crne Gore, samo zato što su Srbi.
VOA je ispostava mojkovačkog klana, preko kojeg špijuniraju klan iz Granda a ANB je ispostava klana iz Granda preko koje špijuniraju klan iz Mojkovca. Znači ANB i VOA špijuniraju jedni druge, tj špijunirate se između sebe, strahujući da li je možda Duško Knežević kupio jedan sličan mosadov aparat prisluškujući 2000 tajkuna DPS-a, ali da bi ste zamaskirali te obavještajne ratove, idealno vam je sad da okrenete puške protiv Srba, i da po mogućnosti pucata na Svetog Petra i Svetog Vasilija jer to nije u skladu sa tekovinama.
Ministar odbrane Predrag Bošković je u parlamentu u odgovoru Kneževiću, kazao da u Vojsci Crne Gore ima pripadnika svih nacija, dok Srba ima više od 20 odsto.
On je tvrdio da u Vojsci Crne Gore nikad neće biti prebrojavanja po vjeri i nacionalnosti, već isključivosti prema odnosu države čiju uniforme nose.
„Pošto sam dobio saglasnost da ovo mogu da kažem, načelnik, kako ga mi zovemo u Generalštabu G1, dakle glavni koji je odgovoran za kadrovanje je Srbin iz Trebinja. Bivši komandant vazduhoplovstva koji ide na misiju u Brisel je Srbin iz Kragujevca. Komandant najvećeg broda je Srbin iz Vojvodine“, kazao je Bošković, u odgovoru Kneževiću.
Recite vi meni jedan primjer Srbina iz Crne Gore, koji je na rukovodećem položaju, nemojte mi nabrajati Srbe iz Srbije ili Srbe iz Hrvatske, BiH, koje ste za platu od dvije, tri hiljade eura, doveli da vam osvježavaju rukovodeći kadar.
„Vaš načelnik Generalštaba, izvjesni Dakić, je kazao da su litije uperene protiv nezavisnosti Crne Gore, napadajući između ostalog jednog od lidera DF-a. Šta je to nego jasna poruka da ste sjutra spremni da okrenete puške prema srpskome narodu u Crnoj Gori“, naglasio je Knežević i pitao se da li je to profesionalna vojska, i profesionalni načelnik Generalštaba koji izjavljuje da su litije u kojima učestvuju 75% građana koji su protiv zakona o slobodi vjeroispovijesti usmjerene protiv nezavisnosti i da vi to nećete dozvoliti.
„Šta se desilo sa Darkom Mrvaljevićem podoficirom VCG, koji je udaljen zbog učešća u litijama, šta se desilo sa vojnikom po ugovoru Radosavom Kneževićem, koji je takođe udaljen zbog litija, šta se desilo sa gospodinom Kasalicom„, pitao je između ostalog Knežević.
Knežević je takođe pitao Boškovića, da li je vratio orden SPC, na šta mu je ministar odbrane odgovorio da jeste i da je ponosan što je orden vratio DHL-om.
MARTOVSKI PREGOVORI 1943.
U martu 1943. vođeni su, u Bosni i Zagrebu, pregovori između partizana i nemačkog okupatora, koje su, u Brozovo ime, vodili Vladimir Velebit, Milovan Đilas (zvani Đido) i Konstantin Popović (zvani Koča).
Sreli su se u Gornjem Vakufu 12. marta 1943. Načelnik štaba generala Litersa, Fafenfront, pisao je, o uslovima koje u partizani ponudili, generalu Horstenau u Zagreb: „Oni izjavljuju da se ne bore protiv hrvatske države i ni pod kojim uslovima ni protiv Nemaca, već isključivo protiv četnika. Oni su spremni da se oružano bore protiv svakog neprijatelja kog bi Nemci označili i protiv Britanaca kad se budu iskrcali.“
Da se na zaboravi da partizansko, Kočino „čistunstvo“ u ratu nije bilo tako „čisto“.
DRUG BEVC I DRUG KOČA
Kraj rata 1944. doneo je niz bombardovanja gradova u Jugoslaviji, od strane američkih i britanskih vazdušnih snaga, koje su udare dogovarale sa Vrhovnim štabom NOV i POJ na čelu sa Brozom. Naročito su stradali srpski gradovi: od Podgorice, preko Beograda, do Niša. (Naravno, sve zarad uništenja „mrskog okupatora“; trudnice i bebe iz beogradskog porodilišta bile su, kao i 1999, „kolateralna šteta“).
Slovenački gradovi nisu toliko stradali, jer se Edvard Kardelj („drug Bevc“) izrazito protivio tome. Svojim partizanima, koji su tražili bombardovanje pojedinih gradova u „deželi“, pisao je: “Ne razumem koje vas potrebe teraju na to i u čiju korist bi bilo to bombardovanje. Nema sumnje da bi u Ljubljani bilo na hiljade naših mrtvih ljudi, a neprijatelj ne bi pretrpeo gotovo nikakve gubitke. U TOME IMAMO ISKUSTVO IZ CELE JUGOSLAVIJE. Imajte na umu da saveznički avioni bombarduju na POSEBAN način, tako da pokrivaju CELE POVRŠINE.“
Ono što u Sloveniji nije hteo da radi drug Bevc, u Srbiji je hteo drug Koča. On je tražio bombardovanje Leskovca na rođendan kralja Petra Drugog, 6. septembra 1944, kada je poginulo preko hiljadu civila i kada je „srpski Mančester“ srušen do temelja.
Drug Koča je svoj posao obavio sa gospodinom Ficrojem Meklejnom, predstavnikom one Engleske koja je svoje pobede uvek bila spremna da izdašno plati tuđim glavama. Bombardovanje je Koča sa Meklejnom posmatrao sa brda Petrovac, o čemu Čerčilov emisar piše: „Kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom oblaku prašine, dima i ruševina… Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom… Čak su i partizani bili potreseni“.
POVRATAK DRUGA KOČE
Drug Koča se u Beograd 1944. vratio u jednoj rečenici svog nadrealističkog druga, Marka Ristića. Ristić se, za razliku od druga Koče, koji je s puškom otišao u partizane, krio kod tasta u Vrnjačkoj Banji. Da bi dokazao pobednicima da im je odan, i da ne treba da ga ostrakizuju zbog ratne neaktivnosti, on je, u „Politici“, 5. novembra 1944, napisao: “Nema, ne može da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira, ni sreće, bez potpunog uništenja izdajničke reakcije, bez pravde koja, kako su rekli Koča Popović i Peko Dapčević, „obuhvata osvetu, uključuje osvetu““.
Dok je osveta sprovođena u Beogradu, drug Koča je pohitao da oslobodi Zagreb, i tamo da „blagovesti“ drugu Krleži da mu je Partija sve oprostila, i da se može uključiti u novi život, iako je njegova Leposava (maskirana u Belu, da ne iritira Zagreb svojim srbskim imenom) za vreme rata zabavljala ustaše u Hrvatskom narodnom kazalištu, a lično ustaški ministar Mile Budak štitio najvećeg hrvatskog pisca.
POSLERATNA OBNOVA I IZGRADNJA
Dobrivoje Tomić, pripadnik „reakcije“, posle rata đak Pete beogradske gimnazije, u svojoj knjizi „Crveno sunce u zenitu“, seća se šta se desilo njegovim drugovima iz odeljenja, koji su u školu pešačili iz Ostružnice, kad su, plivajući, doplivali do druga Koče (svedočio mu jedan Ostružničanin iz odeljenja): “Ispričao mi je da je Koča Popović sa svojim „drugovima i drugaricama“ iz CK/…/ došao na mesto gde se ovi đaci kupaju. Kad su ovi Ostružničani počeli da igraju odbojku, Koča je počeo da viče na njih, da psuje, i tom prilikom je gurnuo jednog od njih. Oni uzvrate psovkama, a jedan od njih zvizne Koču šamarom. Došlo je do opšte tuče, u koju se umeša Kočino „obezbeđenje“. Koča je dobio dobre batine, ali su ove Ostružničane odmah pohapsili. U zatvoru su ih najpre žestoko prebili, pa im je na zahtev Koče suđeno „po hitnom postupku“. Lično Koča Popović je za dvojicu đaka tražio smrtnu kaznu! Đaci su se branili i tvrdili da nisu znali ko je ko, jer su svi bili u kupaćim gaćama. Ovakvim pravdanjem, molbama roditelja i mesnih funkcionera Ostružnice, Koča je udovoljio odustajanjem od smrtne kazne, te su kažnjeni zatvorom i gubitkom prava na školovanje“.
Toliko o Kočinom «humanizmu&renesansi» u prvim danima „slobode“.
DRUG KOČA I NATO
Kada je Tito raskidao sa Sovjetskim Savezom, to je bila ozbiljna spoljnopolitička preorijentacija. Njegov odani drug Koča je tada, 10. juna 1950, u pregovorima sa Dvajtom Ajzenhauerom, koji ga je pitao da li bi jugoslovenska armija, ideološki utemeljena na komunizmu, bila spremna da se bori, zajedno s kapitalističkim zemljama, protiv SSSR-a u slučaju rata u Evropi, odgovorio potvrdno, uz smokvino lišće izvesnih rezervi. Godine 1951, drug Koča, kao načelnik Generalštaba JNA, tajno je posetio Pentagon, pa je oktobra te godine potpisan Pakt o vojnoj pomoći, da bi Broz, koji je okrenuo leđa SSSR-u i Staljinu, dobio od Amerikanaca oružje i opremu u vrednosti od 15 milijardi ondašnjih dolara!
ZAVEŠTANJE DRUGA KOČE
U specijalnom dodatku rimske „Republike“, 11. januara 1991, drug Koča daje novinaru Dinu Freskobaldiju svoj zaveštajni intervju. U njemu kaže, između ostalog: “Pažljivo me slušajte. Rođen sam u Srbiji, ali sebe ne smatram više Srbinom. Zašto bih morao da se izjasnim kao Srbin kad u Beogradu komanduju upravo naslednici četnika protiv kojih smo se čitavog rata borili? Srbi su ostali na kulturnom i civilizacijskom nivou na kome su se nalazili pre sto godina. Slovenci i Hrvati su otišli dalje od Srba i zato je ispravno što idu svojim putem“.
Ima li se šta dodati ovim mudrim rečima velikog druga Koče?
Slučajno li je dobio diplomatsku akademiju i ulicu u Beogradu?
Slučajno li je ceo Beograd bio oblepljen plakatima sa slikom druga Koče, koji najavljuju film o drugu Koči velikog reditelja Gorana Markovića?
Druga Srbija i dalje može ponosno da peva: “Druže Kočo, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo“.
Ali, istinska, normalna Srbija mora svega da se seti, i da, obnavljajući svoje orijentacije, nikad ne zaboravi kome je gde mesto.
Čovek koji je birao ciljeve za savezničke bombardere po Srbiji: Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju
„Istorija – to je pamćenje država“, reči su čuvenog (geo)političkog autora i američkog političara Henrija Kisindžera. A veliki britanski romanopisac i esejista Džordž Orvel je još pre njega napisao: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše i budućnost.“
Nametanje budućnosti
Obojica su u pravu. Ko gospodari istorijom taj gospodari i pamćenjem. A ko oblikuje pamćenje, taj usmerava delovanje ljudi. Nameće im ne samo viđenje prošlosti već i sadašnjosti, te sistem vrednosti koji ih pokreće. Ukratko, ko kontroliše istoriju taj dugoročno gospodari i nacijom čija je ona.
To su odlično razumeli titoistički okupatori srpskih zemalja i otuda su se posvećeno trudili da prekrajaju istoriju u skladu sa svojim ciljevima. Jedan od nosećih stubova identitetskog genocida koji su izvršili nad Srbima je zloupotreba prosvetnog i naučnog pristupa istoriji. Tako je prvo brisano pamćenje mnogih Srba a onda je ono ispunjavano lažima. Posledice toga osećamo i danas.
Mnogi Srbi, uključujući i nemali broj mladih (delom na osnovu prenošenja laži sa kolena na koleno) i dalje veličaju Tita i njegove srpske petokolonaše, bez obzira što su nam oni naneli veće zlo nego zajedno turski vekovni okupatori i sadašnji NATO zlotvori. Titoisti su nam razjedali duše, i to se nastavlja. Naravno, ne samo na osnovu njihovog malignog nasleđa već i aktuelnim delovanjem snažnog neotitoističkog propagandnog mehanizma, koji je od 90-ih godina u funkciji zapadnih agresora i potom postmodernih okupatora a kontroliše veliki deo naših kulturno-medijskih tokova. Jednom formirana anti-Srbija je samo našla novog gospodara a srpska država čak i u Miloševićevo vreme – a kamoli od 5. oktobra 2000. kada je ona infiltrirana u mnoge njene strukture – neadekvatno joj se suprotstavlja ili to čak i ne radi.
Čovek koji je birao ciljeve za savezničke bombardere po Srbiji: Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju
Čovek koji je birao ciljeve za savezničke bombardere po Srbiji: Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju
Istorijsko vaspitanje
Sve to se projektuje i na nastavu istorije. Činjenica je da su školski programi – bez obzira na pokušaje Zapada da nam nametne regionalno pisanje istorije što bio samo nastavak titoističkog prekrajanja srpske povesti – ipak u pozitivnom smeru drastično izmenjeni u odnosu na doba jugoslovenske identitetske erozije. Međutim, uz sva poboljšanja, odbacivanje istorijskih laži produkovanih u to vreme – ne da nije celovito, već da stvari budu i gore, istoriji se tokom prosvetnog procesa ne pridaje dužna pažnja. Bagateliše se istina da je ona „pamćenje države“ te da zavisno od toga kako joj se pristupa u velikoj meri zavisi da li ćemo dobijati nacionalno svesne ili nesvesne, patriotizmom ispunjenje ili prema njemu odbojne, građane.
Istorija i sa njom skopčano patriotsko vaspitanje kod nas se bagatelišu. A kako bi drugačije i bilo kada mnogi koji donose odluke u državnom aparat nisu raskrstili sa titoizmom. Makar u sentimentalnoj sferi a to se onda fazno projektuje i na političku percepciju i delovanje. Primera radi pre nekoliko godina u Beogradu, odlukom aktuelnih gradskih vlasti, ulicu je dobio Koča Popović (1908-92). Zagrebačka ulica, kojoj i nije mesto u Beogradu s obzirom na sve ono čime su nas Hrvati „zadužili“, nazvana je po nekadašnjem partizanskom generalu a potom visokom državnom funkcioneru.
To je više nego cinično. Neprimereno bi bilo i da je neko drugo srpsko mesto dobilo po njemu ulicu, a pogotovo to važi za Beograd. Jer, Koča Popović je bio taj koji je u Titovo ime zatražio od naših lažnih anglosaksonskih saveznika bombardovanje Srbije u jesen 1944. godine, kada su uprkos većinskom proravnogorskom raspoloženju njenog naroda, titoističke snage nastojale da je okupiraju tj. da nacističku okupaciju zamene komunističkom. U kontekstu toga, radi slamanja duha otpora, pod izgovorom da se radi o bombardovanju gradova bitnih za funkcionisanje nemačkih okupacionih snaga, razorena su mnoga mesta u Srbiji i ubijene su hiljada civila. Relativno je poznato je da je Beograd tada užasno stradao ali se nedovoljno zna da su neki drugi gradovi, kao npr. Leskovac, gotovo potpuno sravnjeni sa zemljom.
NATO Koča
I šta mi danas radimo? Umesto da svako srpsko dete zna da je Koča Popović bio zločinac koji je radio protiv interesa svog naroda on dobija ulicu u Beogradu. Posledica takvog ponašanja države je da se i ono malo istinite istorijske svesti što se stekne u školama zatire, uz sve političke posledice koje to ima. Naravno, ne znači da svako ko ne zna ko je zapravo bio Koča Popović i drugi nalik njemu Titovi srpski čauši – nije patriotski orijentisan. Međutim znači da se bitno sužava prostor i za sistematsko i za spontano razvijanje patriotskog duha i njegovo reprodukovanje iz generaciju u generaciju. A na tome se zasniva žilavost i vitalnost nacije!
Toliko o posledicama razaranja naše istorijske i patriotske svesti, a sada moram da kažem i reč-dve o tome kako sam se ponovo dotakao te teme o kojoj sam već pisao. Pre neki dan sam, u kontekstu šire priče o promenama naziva ulica u Beogradu, za jedne novine rekao da je neprimereno da čovek koji je tražio anglo-američko bombardovanje srpskih gradova ima ulicu u našoj prestonici. Novinarka, inače vrlo patriotski orijentisana i korektna, ali svakako ne i sa dubljim poznavanjem istorije, napisala je da sam protiv toga da Koča Popović ima ulicu jer je je „potpisao peticiju da NATO bombarduje Srbiju“. Verovatno joj je bilo neshvatljivo da su nas „saveznici“ iz Drugog svetskog rata na njegovom kraju bombardovali pa je pomislila da se moj iskaz odnosi na 1999. godinu.
Srpska Indijana
To me je podsetio šta je nama antisrpska država iz prošlosti dala a šta održava tek površno obnovljena srpska država, koja je to više po formi nego po suštini, i to bez obzira ko njom vlada od sloma zvaničnog titoizma do danas. U tekstu na koji sam se osvrnuo u vezi sa tragikomičnim citiranjem mojih reči, došlo je do greške iz nehata. Ali šta da očekujemo od onih koji su mnogo manje nacionalno svesni kada i svesni Srbi i Srpkinje često ne poznaju vrlo važne stvari za očuvanje našeg identiteta i nacionalne snage?
Ako tako nastavimo nestaćemo kao nacija iako se formalno budemo i dalje zvali Srbima. Postaćemo do kraja evroatlanatska amorfna masa tek našminkana nekim lokalnim specifičnostima kao kada se radi o većini građana Indijane ili Pensilvanije. A evo i bujice afro-azijskih migranata koji kucaju na naša vrata, da stvari u svim aspektima budu takve!
Dragomir Anđelković
Izvor: Vidovdan
20 % Vlaha nije malo kad se jos uzme u obzir kakvi su junaci i previse !
Kako mu ga je raka!!!
A?
Jado moj,Boškoviću ga neće san na oči dolazit…
A mi smo svi Srbi – samo su neki uzeli islam a neki rimo- katoličku vjeru – a nas što smo ostali hoće da pokatoliče . Zbog toga je sve ovo … Ne damo svetinje …
Sve bi nas pokokali redom …samo da oni vladaju …
@ BG
Dragi brate beogradski, onaj koji hoće da razgovara, to je onaj najjači!
On je najprvo mjera sebi, pa onda i svima drugima.
To je onaj koji sve može, a taj koji sve može taj sve i smije.
I da razgovara.
Nikad nije kasno za razgovor, kako su oni rani razgovori najbolji, ne sporim.
Razgovarao bih …
I sa Šiptarima sam razgovarao, kamoli neću sa zabludelim bratom.
Ako ne bude od pomoći, ni na štetu neće biti , nikako!
Ništa je troška razgovarati.
Onaj koji može i smije, njemu je razgovor najmanja briga.
Slabotinja, e, ona se i razgovora boji.
… Što bih ja da brinem njihovu brigu!?
Kad ja briga nemam.
Ko hoće ljucku drug sam mu, ko neće taj me na zor u moranje ćera …
A što se mora nije mi teško!
Zdrav bio BG!
Bog mahove daje onome na sve spremnom! I na dobro, vazda ga priziva, i na zlo.
Koji se on drži riječi , oružje mu sve dok se može, ne i poslije!
U pravu si!, Djikane, valjda nije moranje…
Anđeli sa mnom…
Hvala!
A junaci ko vas ne poznaje …
Nešto vas nijesam gledao tamo đe se mrzlo, skora biše!
Ako, ako, samo se vi obružajte pa se međusob pokoljite …
Puštite vi što trlja tamo neki Djikan koji baruta omirisao nije!
A mileti …
Lako je ginut za tastaturom, ništa smrti!
… R a z g o v o r i !!!
Ko je onaj poveći junak on će po svaku cijenu u razgovore! Kako zna i umije! Junak …
Taj će da se maša oružja samo ako bude morao da brani svoj prag!
Nije valjda da ništa naučili nijesmo o sebi! ??
Nije valjda da se ne znamo, ne znali se!
Jel nas to žuljaju dlanovi!?
Hoćemo li to opet u mrtva kola, na pašja groblja i jame!??
Znam ja da ih je podosta … spremnih.
Oduvijek njih u ovo naše siroto!
Junak … Onaj koji je uvijek u manjinu, onaj ne što hoće, nego taj što mora, a ko će ako on neće – taj će sve da čini da razmirice riješimo mirno.
I biće prvi ako budemo morali da oružjem branimo srpski prag u srpskoj Crnoj Gori!
… A vi, vi samo minusajte … junaci!
E veselnika i veselica našijeh…
Mlogo su se voljeli razgovarati i družiti…
Miletkice one, đevojke naše…upišulje misle da su civilizovana Evropa, jbt…
Nije na meni da se sa djevojkama pregonim i da dokazujem ko je ko…
Ima među nama nakinđurenih pobjednika, a po džadi guske, gusaka i pataka da te Bog sačuva…
@Stojmo smjerno, Djikan,
Svaku vam potpisujem. Na žalost, nikakvog razgovora sa njima više nema. Nek im je Bog u pomoći.
Da li tu mogu lekovi nešto da pomognu? Medicina najsporije napreduje od svih nauka!
Nejasno je , dal taj patriotizam i odanost đedovini , kamenu i državi , znači da sjutra vojska mora da izvrši naređenje koje znači da treba da udare na Srbe , komšije , rođake ?? Ili nedao Bog , protiv sopstvene crkve , vjere ? Na svoje vladike , sveštenike i nosioce Pravoslavlja? Teško to ide boške , 70% će stati uz narod , uz braću …
Gori su ovi sto su ti dali orden.
BOŠKOVIĆ NEGIRA ONO ŠTO SMO SVI VIDELI! SVAKA ČAST GOSPODINE KNEŽEVIĆU!
On, Bošković je najbolji primjer izdaje, janičarstva, preljube, poltronstva i ništavila.
Hajde kad se istoričari prepucavaju oko nečega što je bilo prije tri stotine godina, ali ova protuva je naš savremenik, svi ga znamo, imamo slike, njegove izjave, sjećamo se njegovog srbovanja, postoje i filmski materijali, i sad, šta?!Mi smo posrbice, mi se odrekli Crne Gore, mi koji smo bili isto što i sad. Nama treba neka protuva da soli pamet, znamo gdje i kad se okotilo, znamo kad je lajalo protiv Muslimana, Hrvata i Nato-a, bivši Srbin postao anti-Srbin i sad ga vole isti oni Muslimani i ostali, sad gnjida pleše kako mu Ibro svira.Danas su najveći Crnogorci njeni najveći dušmani od juče, a mi, čiji preci su svoje kosti uzidali u ovaj temelj, smo najveći dušmani, sve se okrenuo, Pavelić postao antifašista a starac Vukašin zlikovac, bravo vam ga „Crnogorci“!
Fizionomija njegovog lika i lutajuci pogled odaju karakter tipicne vazalne licnosti spremne da u funkciju partije , svoje ministarstvo prljavo i mucki zloupotrebi protiv brace!
Zaista bez namjere da ikome bilo sta savjetujemo,skrećemo pažnju,ne daj Bože namećemo mišljenje,ali posmatrajući spiralu zla koje montenegrinski ustaše iz dana u dan inteziviraju,retoriku koju koriste,objave njihovih “ bojovnika“ sa terena,fb.naloge,neskriveni Srbomržnju,pozive na nove „oluje“ i nove traktore…draga i poštovana Braćo u Hristu Gospodu,Srpski i Pravoslavni narode Istinske Crne Gore,Pravoslavni nacionalni Crnogorci koji niste pljunuli na obraz i na grobove predaka,“Pazimo i stojmo smjerno! Stojmo sa strahom Božijim!“-riječi kojima kao što znate počinje naša Sveta Pravoslavna Liturgija!!!Ali stojmo sa oprezom i budimo spremni na najgore!!!Jer termini“odrođena braća“,“zabludjeli sinovi“,“vratiće se oni“,“pa to su naše komšije , kumovi prijatelji “ ,neka nam Gospod oprosti više ne postoje,oni u nama vide neprijatelje i „remetilački faktor“….i Pavelićeve ustaše su u početku bili minorna manjina naspram Narodnih straža Hrvatske seljačke stranke Vlatka Mačeka,i to su bili nečiji „komšije,kumovi,rođaci“,i to su bili neki “ koji pa valjda nebi“ …neki koji su listom ,osim malog procenta , odreda bili iz pokatoličenih Srpskih porodica,da bi ….se sve završilo Prebilovcima,Starom Gradiškom,Kozarom,Jasenovcem-krvavom ustaškom kamom !!!Jer mržnja konvertita je mržnja kompleksa i najdubnjeg samoprezira,mržnja koja se akumulira,koja se verbalno i mentalno kristališe i eksplodira krvavim finalom-kao kompezacijom !! Neka bi Gospod i Bog naš jedini Isus Hristos i naš molitvenik pred Prestolom Njegovim -koga danas molitveno proslavljamo Sveti Jovan Vladimir dali da od ovoga ne bude ništa ,ali budimo na oprezu , ne razgovarajmo i ne pregovarajmo uopšte sa razbraćom -KOJE VIŠE NEMA, ne očekujmo od satanista i bezbožnika pokajanje,jer su na sve pljunuli,čuvajmo se i „STOJMO SMJERNO ! „
Brate svaka ti je na mjestu, svaku potpisujem, samo … Samo nema, nema nikakvih “ nacionalnih Crnogoraca“, bilo ih nije, niti će ih biti!
Ima nahijskih Srba, Crnogoraca! Tradicionalnih i lokalizacijskih onih Srba, Crnogoraca, koji su pjesmom okićeni, u vjeke zapisani naše slavne pređe, iskra su oni u kamenu, Srbi crnogorski!
Na ponos svojemu rodu.
Ovo što se danas kiti “ nacionalnim“ Crnogorcem, oklasina je Srbina nahijskog, bruka je naša koja će i ona da vječno traje, takva nam sudbina!
Ako nijesmo najbolji Srbi, onda smo najgori oni bajagi Crnogorci!
Dvojica se u nas bore, na onome boljem, na njemu je Carstvo!
Ali tako, ali nikako!
A onaj koji se prvi mača laća …
Već smo stoput izjedna gledali kako je prolazio!
Pa sad kome je volje neka izvoli.
Niko mu pametan savjetovao ne bi!
… U zemlji Srbinovoj bez izgubljene bitke da nam na crtu stane!??
Bez pameti taj, već je poginuo!!!
Čuj da puca,ma da pravi nekakve oluje bi da mu guzica može.Ta mala jajara Danina bi i samom sebi pucao u kantu na ramenima svojim da mu narede iz nato propalog štaba.
„Da li je istina da ste započeli čišćenje Vojske Crne Gore od pripadnika srpske nacionalnosti…“
Pa naravno da je spreman, ali je slina i ne smije. On je dokaz onoga što Jung zove antagonizmom “persone i senke“. Bošković je klasični “janjičar“ i osoba bez truna integriteta. Rasturena liičnost.
Jer on da nije slina, i da ima ličnost, ne bi se odrekao ordena, nego bi ga zadržao. Na ovaj način, pokazao je da je neviđena mizerija, ali sa druge strane, pokazuje da su oni koji su ga odlikovali napravili katastrofalnu grešku.
Olako dijeljenje ordenja i proglašavanja svecima ima i svoje drugo lice.
Ili prvo i pravo.
boskovica I slavenka policajaca
vodicemo gole kroz gradove.
Na stranu politika i sve drugo, cin vracanja Ordena ovog politicara je akt koji zasluzuje postovanje. Iskreno covek dela u skladu sa svojim rezonom, ma kakav on bio. sa te tacke gledista, nije licemer, vec iskreni borac protivu Crkve. Tragedija je u tome kako je uopste mogao neko dodeliti orden jednom takvom politicaru, da li je ovo jos jedan dokaz koliko davaoci ne poznaju nosioce Ordenja? za razliku od ovog politicara, u Srbiji je pre nekoliko dana tajno, na zahtev primaoca Sinodu, na posebno organizovanom koktelu u Patrijarsiji dodeljan jos jedan orden politicaru, Sinisi malom, i to Orden Svetog Save. Niko ne rece koje su zasluge tog politicara da bi njegove grudi krasio jos jedan Orden Crkve, i to Orden Svetog Save, nekada veoma retko davan zasluznim u oblasti prosvete? Ordenje Crkve je izgubilo svoju svrhu. Mesto da nosioci Ordenja budu div-ljudi,gromade moralne,revnosni i isreni i cestiti vernici, danas simonijom svaki moze doci do Ordena, ovog ili onog. Opet vlada inflacija Ordenja Srspke Crkve, ali ne samo Ordena Svetog Save, vec svih Ordena redom. Za saku paru prodaju davaoci Veru za veceru dodvoravajuci se politikantima koji ne verujem da umeju da objasne sta znace ona tri polusavijena prsta kada se krste, a sta ona dva savijena. Druga strana medalje ove pretuzne price su licnosti poput Irineja Kovacevica, Dragoljuba Zivojinovica, Antonija Djurica kojima je Ordenje dato ili tajno, u potaji ili bez neke velike popme, tiho, kao pod moranjem, skoro po pravilu na zalasku njihovih zivota. Nasi moralni sunovrati nemaju dna, vec i ta dna imaju svoje podrume.
Da li ovo istina. Ako je istina neka IN4S napiše I ovome.
Postovani sagovornice,
Bez ikakve zelje da polemisem sa Vama, evo Vam link za navod o Ordenu Svetog Save:
https://nova.rs/politika/saznajemo-spc-u-tajnosti-urucila-malom-orden-svetog-save/
On je ponosan što je vratio orden. A bio je ponosan i kad je primio orden. Ne znamo kad je, u ta dva slučaja, bio više ponosan. Danas ovako, sutra onako. Kako vjetar puše, tako donosi i odnosi ordenje. To je karakter fanašnjeg montenegra.
Kapa dolje Milane Knežević!
Knezevicu svaka cast.
Neka si ti Boškoviću vratio orden Svetog Save DHL-om. Ne znam ni zašto su ti ga davali i kakve su to bile tvoje zasluge za napredak SPC? Nego su ih izgleda davali i šakom i kapom, čak i onima koji su im radili o glavi.
20% a glavnokomandujuci Srbi tj srbijanci eto sada materijala posrbicama da laju po vojsci jer nema njih a ima dosta Srba …pa gnjide nece niko u nijednoj vojsci zasto bi posrbicama neko dao oruzje.Gluposti
Posrbice?! Pa vi biste se odrekli svega, djece, familije, imena… samo da budete Turci ali niste. Vi ste Srbi poturice! Hahaaaa, i to vas boli do daske
Koja ste vi bijeda neznas ni ko ste ni sta ste nesrece jedne NACIONALISTI NAJGORE VRSRE . Pljujete osjete omalovazavate sve sto nije kao vinecivilizovana banda bez POSTOVANJA I SAMOPOSTOVANJA . Rak rana savremeno drustva SOTONE.
Pa otac bosnjacke nacije Alija Izetbegovic se do 60-tih izjasnjavao kao Srbin islamske vjeroispovijesti. Jbt sta vidite kada se pogledate u ogledalo? Da li ikada u ogledalu vidite svoje djedove koji su se krstili sa tri prsta a vi im sada palite crkve kada god imate priliku! Kako zivite sa tim? Da li ikada mrzite sami sebe? Cuj posrbice nas zovete! Mora da ce uskoro smak svijeta cim je sve ovako naopako
Tofihareme sine, vrati se vjeri svoga pradjeda. Neka si do sada bio poturica, oprostićemo ti
@ tofi
Posrbice ?????
– Ovako kad vas vidim, ne mogu da prepoznam koji je Bošnjak, a koji Turčin, jer svi ste isti kao da vas je jedna majka rodila. Ovdje moramo biti jedno, ne možemo dvoje i zato predlažem da svi mi ovdje budemo Turci. Nas ovdje zovu Turcima, mi vičemo da nismo i sve što više vičemo da nismo, oni sve više viču da jesmo. I mi jesmo Turci, po našem povijesnom sjećanju, povijesnom određenju, identitetu islama koji su nam Turci donijeli.
Mustafa Cerić, poglavar islamske vjerske zajednice dana 02.09. ( subota) 2006. god. u Rogatici, Republika Srpska. Kad tako javno kaže jedna toliko autorativna ličnost među vama ja u to kao legalista moram vjerovati, Turčine.
Inače, ovaj Bošković je za vrijeme rata bio pripadnik VRS-a, jedinica “ Bijeli orlovi“ direktno podređena Milanu Lukiću. Znaš li ko je Milan Lukić. Imaš gugl, potraži, kad mu pročitaš biografiji vidjećeš da će ova Bošković vrlo lako zapucati i na vas. U njega vjere i časti nema, samo interes.
Majmune jedan usrani… Ni olovku ne znaš da drzis… Vole…
Dobićeš ti od miraša samo dok počne dijeliti!
Po ocima se vidi ovom Boskovicu da je uzivalac opojnih droga.
Ili je to ili je teski psuhicki bolesnik.
Nije on uzivalac opojnih droga, od samo koristi robu svog Sefa. Mora i Sef od necega ziveti