(ВИДЕО) О маузолеју одлучује држава
1 min read
Маузолеј на Ловћену Фото - документација "Новости"
Митрополит Данило је предложиио да се постојећа капела уклопи у маузолеј или да се маузолеј подигне поред капеле. Овакво решење црква прихватила и тиме би „све овце биле на броју, а и вуци сити“.
На састанку са председником Скупштине Црне Горе Вељком Милатовићем, одржаном 26. марта 1969. године, митрополит Данило је прво обавестио домаћина „да је последњих дана у Цетињу доживио пуно непријатности“, а онда је поменуо демонстрације од 17. марта „против његовог става и става Светог архијерејског синода“, рекавши „да се осјећа као да није грађанин ове земље због створене му атмосфере у Цетињу“. Казао је за демонстрације да су биле „унапријед организоване“ и због свега тога је „од предсједника Милатовића тражио заштиту личности и положаја који покрива“.
У наставку излагања митрополит Данило је „истакао да га нико од стране Скупштине општине Цетиње, која је 9. децембра 1968. године донијела одлуку о подизању маузолеја, није консултовао нити обавијестио, већ да је обавијештен из дневне штампе и од приватних лица“. Он је онда о томе обавестио Свети архијерејски синод који је 13. марта „донио закључак да се постојећа капела на Ловћену не руши“.
„Овом приликом“, наведено је у забелешци са овог састанка, „Митрополит је обавијестио да је закључак Сабора слабо формулисан, тј. да се Сабор не противи изградњи Маузолеја на Ловћену већ се противи рушењу капеле. Затим је Митрополит дао предлог да се постојећа капела уклопи у Маузолеј или Маузолеј подигне поред капеле. Истакао је да би овакво рјешење црква прихватила и да би он лично утицао на Сабор и синод за једно такво рјешење. Затим је додао да ако би се прихватило предложено биле би ‘овце на броју и вуци сити’.“
Казао је митрополит Данило да му се „импутирају разне приче“, да „прима анонимна пријетећа писма у којима се вријеђа као човјек и митрополит“, да је „Синод и у интервенцији код Комисије за вјерска питања и на другим мјестима сваљивао сву кривицу на њега, као да све потиче од његове иницијативе и приписује се на његов рачун, те да је због тога и таквог става упознао патријарха Германа“.
Мешање у ствари државе
Велизар Перуновић је обавестио митрополита Данила да је Комисија за вјерска питања „заузела став и одговорила на писмо Синоду“.
„Директно право на одлучивање у погледу Маузолеја је право народа Црне Горе“, рекао је Перуновић и наставио: „Писмо Синода Комисији је мијешање у ствари државе. Писмо је увредљиво на неким мјестима гдје се праве инсинуације на поступке окупатора из 1916. године.“ „Ја сам изненађен вашим чланком у „Православљу““, рекао је председник комисије, на шта је митрополит одговорио: „То је кондиционал“.
„Питао се да ли је све то што се збило у Цетињу диктирано одозго или је то нечија тенденција, истичући да и поред свега тога он неће умањити настојања за добре односе црква – држава у Црној Гори … те да он лично нема што више да ради по питању Његошева маузолеја; предмет-проблем је пренијет на Синод Српске православне цркве, и он /Митрополит/ је дао своју ријеч а ако се не нађе рјешење између Скупштине општине Цетиње и цркве проблем ће ријешити треће лице“, наведено је у забелешци.
Онда је председник Вељко Милатовић „говорио Митрополиту о његовој пуној личној слободи која му је загарантована и као човјеку и као представнику цркве“, а потом „истакао да се не слаже са неким видовима реаговања на став цркве према подизању Његошевог маузолеја, али да је таква реакција изазвана“.
По Милатовићевом мишљењу, „нашем друштву није до свађе са црквом и да се не оспорава право Синода да даје своје мишљење али да (Синод) не може бити и арбитер по питању подизања Његошева маузолеја. Истакнуто је да је друштву стало до добрих односа а да Синод сноси пуну одговорност за штетне последице које су настале и које могу настати у даљим односима и да је Митрополит својим изјавама сипао уље на ватру а да је црква, и њени представници, питање Маузолеја пренијела на политички терен“.
Председник Скупштине Црне Горе је даље рекао да је писмо Синода садржало „неке увредљиве изјаве као и митрополитове изјаве дате у јавности“, а онда нагласио „да су Синод и митрополит у писму и изјавама били ултимативни и да су у изјавама били неконтролисани па се није требало чудити да такве изјаве изазову емотивне реакције које је митрополит доживио у Цетињу“.
На речи митрополита Данила да ће „демонстрације у Цетињу направити доста штете посебно у иностранству и да ће то користити емиграција и рашчињени владика Дионисије у САД, Вурдеља у Трсту и други“, председник Милатовић је „рекао да то што ће рећи иностранство односно емиграција за наше друштво није битно нити се њиховим ставовима придаје значај“.
„Истакнуто је“, наводи се у забелешци, „да је Синод по конкретном питању изазвао гњев код народа“ и да су „поступци Митрополитови изазвали многе ствари“, после чега је Милатовић „говорио да је суверено право народа Црне Горе да по конкретном питању одлучује а да је црква покушала мијешати се у самоуправна права друштвено-политичких заједница односно државе“.
„Несмотрена реаговања ће се елиминисати“, рекао је Милатовић и затражио да „митрополит са своје стране не ствара злу крв, контролише своје изјаве и не вријеђа власт“.
„Посебно је предсједник Милатовић нагласио“, наведено је у забелешци, „да је акција око подизања Маузолеја започета 1954. године, и да је одлука Скупштине општине Цетиње само продужетак те акције и да она није нити има антицрквене и антирелигиозне инспирације, већ хумане и као дуг према великом Његошу, и да је Република сагласна са одлуком Скупштине општине Цетиње“.
На крају овог занимљивог дијалога „Митрополит Данило је говорио о неким причама у Цетињу, нпр. да је капела на Ловћену гомила камења краља Александра и да су такве приче цркву изазвале, затим да се провокативно поставио на дан демонстрација у Цетињу и слично“.
Пошто је и председник Милатовић „поновио своје тумачење“, саговорници су се тог 26. марта 1969. године растали у 12.05 часова.
Ако судимо на основу друге забелешке, разговор митрополита Данила и Велизара Перуновића, председника Комисије за верска питања СР Црне Горе, имао је оштрији тон.
На самом почетку митрополит је рекао: „На званичним скуповима нећу на моју личност да се нико баца блатом, па ни предсједник Општине, нити као на Тома Ђаковића нити на митрополита црногорско-приморског. Нека ме оставе на миру. То што сам радио и писао радио сам као митрополит. Нећу да ми шаљу анонимна писма и пријетећа. Ко дигне руку на мене и ја ћу се бранити и ако се физички никад нијесам обрачунавао.
Мене у Цетињу пријете и приређују ми непријатности. Ако не могу остати у Цетињу ја ћу се ослободити положаја који покривам. Не ради се тако, наговорили су дјецу да демонстрирају против мене па се онда извињавају. Сељак из Бјелоша дан прије демонстрација рекао је мојима у Дружиће да ће бити демонстрације, да ће ми оскупсти браду, обријати ме и сл. Ако је одлука о Маузолеју донијета требао сам бити обавијештен јер сам представник цркве. Тако се не ради… Ако Српска православна црква промијени став по питању капеле на Ловћену и ја ћу се помирити. О томе ја више нећу ништа да разговарам“, рекао је митрополит Данило и ставио до знања:
„Ја сам син ове државе. Био сам сарадник уједињења ове земље. Ја ћу исто и даље вољети ову земљу. Ако се ми не погодимо биће трећег који ће ствар ријешити. По логици Цетиња ја бих требао да прекинем све односе са државом и читавом Југославијом.“
Извор: новости.рс
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вратити све у првобитно стање. Маузолеј растурити тако да ни један каменчић тог ругла не остане горе.
Како ли се само Бога не боје…поган до погани секташке..
Већ сам феномен “маузолеј“ одудара од суштине Његошевог бића, и духовног и свештеничког, и људског, уопште узев. Уклањањем капеле и Његоша из капеле, начињен је тежак гријех, или оно што су Стари Грци називали “хибрис“ (ὕβρıς) – дјело које изазива срџбу богова. Овај антихришћански и антицивилизацијски чин насилног премјештања из капеле у маузолеј овлашћује нас да вјеруемо, да су све несреће које су нас снашле после тога (од земљотреса, до Мила) последица управо овог скрнављења свете воље Његошеве.
Далеко више приличило би овој олоши која је владала Црном Гором од рата на овамо, дакле Милатовићу, Ђурановићу, Жарковићу, Милу…њима би далеко више пристајало да се сахрањују у маузолејима (попут Лењина), јер су они оличење једне самодржачке, безбожничке и аномалне, у крајњој лини, власти.
Ми као народ, у претходној години литија, сазрели смо далеко више него у свим овим годинама од 45. па до данас. Наша света дужност данас јесте да вратимо Његоша у капелу, на тај начин испунимо његову последњу вољу која је оскрнављена самовољом безочних тирана, и да склонимо ругло од маузолеја са Ловћена.
Onu prokletu skalameriju od mauzoleja faraonskog zdanja paganskih religija trba hitno ukloniti sa nase najljepse i svete planine Lovcena da samo kapelica Njegoseva i dalje bude kao kruna sveta koja kao iz bajke prirodno prilagodena svetom vrhu u onom skromnom prostoru same planine i tako da u onom miru sade mir Bozji na Crnu Goru i njene zitelje i krene napredak kod nas jer u suprotnom ici ce nam kako nam ide do sada sto ne dao Bog dok sa Bogom ne budemo i svetima njegovim kako Bog zapovijeda ne varaj mo se ljubazni jer se Bog i sveti njegovi ne daju ruziti nego se manimo sto prije napakih rabota jer ce mo po sve propanuti ukoliko se hitno ne damo u pamet.
Шта је друго и могао поштени митрополит Данило?У доба рушитеља православља,титових дупелизаца.Сачувај,ако можеш,колико можеш.Сијеци руку,ногу,вади око само да јадна глава остане.
Pa blazenog Mitropolita Danila je sami Bog spasijo te komunisticki dzelati mu nijesu u najmanju ruku sklepali presudu i snjime u strogi zatvor 20g kao sto su njegovog predhodnika Bradvarevica i posto je odlezao zatvorsku kaznu tada su mu namjestili da ga ato slomi te ostatak svog zivota proveo u teskim patnjama kao teski invalid.Tako da je Bog slava mu i hvala sacuvao blazenog Mitropolita Danila da ga ne ubiju ili u zatvor strogi strpaju koju deceniju jer dzelatima crvenim je bilo zadovoljstvo muciti ubijati i u jame bacati vjerujuce ljude i sve koji su bili za Boga i sv. Crkvu Bozju.
Dome, pojasni sta ti je to autokefalna pravoslavna crkva Crne Gore?
Ustavom sekularne drzave se ne moze regulisati status Crkve, jer je ona subjekt kanonskog prava, gdje je veoma precizno definisano kako Crkva postaje autokefalna. Sa dolaskom na vlast knjaza Danila, Crnom Gorom ne vladaju vise mitropoliti i ona postaje sekularna drzava, koja ne moze ustavno regulisati status autokefalnosti Crkve. Na kraju postoji i pismo kralja Nikole u izgnanstvu povodom objedinjavanja svih mitropolija u Srpsku Pravoslavnu Crkvu, u kome on to odobrava, uz primjedbu da ta ponovo objedinjena Crkva treba da stoluje u Peci i nastavi kontinuitet onamo gdje je on bio nasilno prekinut.
Mozete vi montenegrini da mrsimudite po citav bogovetni dan, cinjenice su neumoljive. Pomenuto pismo postoji u Arhivu CG i svako ko ga procita, a ima IQ>70, otklonice mu se svaka nedoumica oko statusa Mitropolije Crnogorsko-Primorske i njenog valjano definisanog mjesta u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
„Kapelu obnoviti, mauzolej uklopiti u celling kompleksa“
Kako?
Svaka cast mitropolitu Danilu i drugim crkvenim dostojnicima, koji zele kompromis i pomirenje, sto je u skladu njihove misije na Zemlji i ja kao hriscanin to razumijem, ali ne vidim kako se kapelica moze uklopiti pored onog cudovista, koje je unistilo ambijent jednog planinskog vrha koji je citav bio spomenik Njegosu, onako kako ga je Bog dao. Mauzolej ne treba rusiti, nego ga dio po dio premjestiti negdje drugo. Polako, natenane ako treba i 10 godina, onako kako smo izmjestili manastir Pivu, prije nego smo potopili jedan od najljepsih kanjona na Svijetu. I sa njim pravo u Titograd. Ja ne znam kako ljudi u Crnoj Gori vecinom ne vide nasilje koje se cini nad njenim planinama i rijekama, jos odkako je komunizam stigao u nju. Ovdje nema kompromisa, vidite li da se sa komunistima nije tada moglo racionalno razgovarati. Mislite li da cete sa ovima danas proci bolje?
Samo autokefalna pravoslavna crkva Crne Gore može obnoviti kapelu. Jer je autokefalna crkva i sagradila prvu kapelu. Dokaz tome je ustav kraljevine Crne Gore i član 40 gdje stoji da je pravoslavna crkva u Crnoj Gori autokefalna.
Чудно је то да Васељенска патријаршија нема информацију о томе да је Мирашева организација аутокефална.
Нијеси ти Dom-agoj ти си демагог (шибенка).
Covjek koji je najvise urgirao da se izgradi mauzolej na Lovcenu je narodni heroj Veljko Milatovic. To je covjek koji je 14 Marta 1947 ubio Krsta Zrnova Popovica po nalogu narodnog heroja Jova Kapicica.
Na Cetinje nece biti mira dok se glavna ulica ne preimenuje u ulicu Golootockih mucenika i dok se ne obnovi kapela na Lovcenu.
Poznato je da su narodni heroji sa Cetinja, Jovo Kapicic i Vojo Biljanovic, na najzvjerskiji nacin na Golom Otoku mucili svoje sugradjane: invalida Panta Vusurovica, revolucionara Vlada Dapcevica, direktora istoriskog muzeja Nika Simova Martinovica ….
Najbolje bi bilo da se sa jedne strane ulice podigne spomenik Jovu Kapicicu a sa druge Voju Biljanovicu da bi buducim narastajima bilo jasno kako su se komunisti obracunavali sa svojim komsijama i ratnim drugovima.
Kapelu obnoviti, mauzolej uklopiti u celinu kompleksa