(VIDEO) Od Iva Vrane do Buljarica

Piše: Mišo Vujović

“Kome je Bog zlotvor, ne treba mu doktor”, tako je govorio vrcavi Ivo Martinović, poznatiji kao Ivo Vrana, osobenjak i bliski rođak poslednjeg crnogorskog suverena, kralja Nikole Petrovića. Ivo Vrana je bio prvi deklarisani homoseksualac u Crnoj Gori. Redak i po svemu osoben primerak nastranosti u svakom pogledu. Od mentalne do telesne.

Bežali su od njega, braneći se toljagama, čobani i skitnice da ih ne bi naskočio. Kada mu prigusti, znao je da se prikrade kakvoj nesrećnici, usamljenoj, bez muške ruke i zaštite. Jednoj, mučenici, malo zaostaloj u razvoju, Ivo načinje (kako se to tada govorilo) dete. Muško. Pošto nije bila udata, a vanbračna zajednica je kažnjavana, porodilju saslušaše i ona upre prstom na Iva Vranu.

Iva zatvoriše u apsanu, gde je provodio dane zabavljajući ostale zatvorenike. Naročito je bio kivan na komandira, perjanika Matanovića, koji je poticao iz Ćeklića, mesta udaljenog dvadesetak kilometara od Cetinja: “Ne bojim se ćeklićkoga suda, dok je mene na guzici muda”, pevao bi kada bi u obilazak zatvora banuo Matanović, za koga se govorilo da je bio zaljubljen (ali i ona u njega) u princezi Jelenu, gospodarevu kćerku, potonju kraljicu Italije.

Obilazeći uoči Božića zatvorenike i deleći pomilovanja, kralj Nikola ugleda Iva i, praveći se nevešt, upita: “Otkud ti, rođače?”.

“Naopako, gospodare, sve je naopako. Ubij čoeka, u aps. Napravi čoeka, opet u aps”. Gospodar pomilova Iva koji, napuštajući zatvor, ponovo zapeva: “ Iz apsane Ivo žuri, samo neđe da ga turi…”

O Ivovim dosetkama pisao je Laza Kostić:
“Gospodine Lazo, da li je jači Petar ili vjetar?”, sačekao ga je jednom prilikom u vreme jutarnje šetnje Ivo.
Laza Kostić je znao da je Ivo spremio nagaznu minu, te ga zamoli da mu ostavi malo vremena za razmišljanje.
“Ajde sutra, na isto mesto, u isto vreme”, uzvrati Laza. Ivo, klimnu glavom, raširi ruke kao da leti i letećim hodom odjezdi dalje.

Laza se nadao da će Ivo do sutra ipak zaboraviti šta ga je pitao, ali sledećeg jutra Ivo ga je čekao na dogovorenom mestu:
“Petar ili vjetar?”, uskliknu Ivo.
“Mislim vetar”, odgovori poznati pesnik.
“A je li!?”, cerekajući se nastavi da začikava Ivo.
“A šta misliš, ako ti ga ućera Petar, može li ti ga išćerati vjetar!?”, trijumfalno će na sav glas, podižući propelere i nestajući među drvećem.

Ozakonjenjem istopolnih brakova valjalo bi se setiti Iva Vrane i podići mu bar jedno poprsje na Cetinju i tako pokazati da je Crna Gora još pre više od sto godina bila tolerantna na različitosti i da je ovaj “korak ka društvu najrazvijenijih demokratija svijeta”, kako reče Đukanović, utemeljen na pionirskim poduhvatima Iva Vrane.

Podizanje spomenika Ivu Vrani, uz dobru medijsku kampanju, privuklo bi veliki broj pripadnika LGTB, što bi donekle moglo da sanira gubitke zbog fijaska turističke sezone. Od danas za prestonicu Crne Gore već nominuju Buljarice, dok crnogorski turizam ima sve predispozicije da krene stopama Mikonosa. Naravno u granicama održivog razvoja.