(ВИДЕО) Откривен споменик Русу због којег је Београд постао европска престоница

На свечаној церемонији откривања споменика руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко захвалио се руководству Србије и Граду Београду на реализацији пројекта сећања на великог руског архитекту.

Он је том приликом рекао да је Краснов значајна карика која додатно повезује српски и руски народ у пријатељству и братству, преноси Спутњик.

„Немогуће је замислити лик Београда без стваралаштва Николаја Краснова. Он је као и многи други који су овдје дошли дао своју вјештину, умјеће и своје стваралаштво“, подсјетио је руски амбасадор.

https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/579089212867350/

Краснов је, према његовим ријечима, био велики човјек, јер само такав човјек има снагу да после најтежих збивања у својој земљи сачува стваралачки дух и љубав према пријатељском народу, али у другој земљи.

Миљеник цара Николаја II

Николај Краснов је рођен октобра 1864. у Подмосковљу, а студије сликарства, вајарства и архитектуре завршио је у Москви. Држава је у дванаестогодишњем дјечаку препознала велики таленат, послат је у престижну школу за сликарство, вајарство и архитектутру у којој школовање траје 10 година. Школа се плаћала, а Краснов је успијевао да плати школарину тако што је учествовао на конкурсима и освајао награде. Када је завршио школу, држава га шаље у Јалту и тамо врло брзо постаје Главни градски архитекта.

У Јалти уређује обалу, просјеца канале, уређује улице, гради палате. Врло брзо постаје миљеник цара Николаја II, гради чувени Ливадијски дворац. Краљево окружење, велики кнезови, такође желе да имају раскошне палате, а све највеће и најљепше грађевине су његових руку дјело. 

После Октобарске револуције и Николај Краснов напушта Русију. Преко Турске и Грчке бродом 1919. године стиже на Малту. Са породицом живи у избјегличком кампу и издржава се тако што приватним лицима ради аквареле за ситан новац.

„Није познато како су за њега чули руски емигранти који су боравили у Србији, односно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, али Удружење руских инжењера и техничара га 1922. године позива и Краснов у априлу исте године стиже у Београд“,

Рађање новог Београда

Иако у лету живота, има 58 година, очигледна је радост у његовом стварању, он се просто размахује, сада може да покаже и своје искуство, а не само таленат.

Занатско искуство и таленат Николаја Краснова потпуно мијењају изглед Београда, али и дају печат мањим градовима у Србији.

Николај Краснов је био архитекта који је пројектовао све најважније административне зграде у Београду — зграду тадашњег Министарства финансија, односно данашњу зграду Владе Србије и зграду тадашњег Министарства шума и руда, пољопривреде и вода, односно зграду данашњег Министарства иностраних послова.

Краснов је пројектовао и зграду Архива Србије, која је прва намјенски грађена зграда за архив на Балкану. Један од највећих пројектних и градитељских подухвата Николаја Краснова била је изградња моста краља Александра Првог.

Краснов се бавио унутрашњом декорацијом Народне скупштине, а уредио је и парк испред парламента. Уредио је и Двор на Дедињу и Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, пише Спутњик.