(ВИДЕО) Пети Пејџ „Марш на Дрину“: Смјела и оргинална обрада музичког дјела у поп пјесму

Адаптација „Марша на Дрину“ Станислава Биничког из 1964. године коју је снимила Пети Пејџ под називом „Дрина (мали војник)“ /Drina (Little Soldier Boy)/, а са стиховима Вана Хортона на енглеском језику – била је смјела и оригинална трансформација музичког дјела написаног за вријеме Првог свјетског рата – у поп пјесму.

Обрада пјесме је била смјели покушај да се пјесма „убаци“ у амерички популарни музички ток. Обрадити ратну тему у пјесми на Топ 40 радију било је одважно, иновативно и оригинално. Пјесма је показала утицај „Марша на Дрину“ на америчку популарну културу и музику.

„Марш на Дрину“ имао је утицај, не само на глобалном нивоу, већ и у Америци – постао је међународни стандард и основ свјетске музике у шездесетим годинама. Пјесму је написао Станислав Биницки у знак сјећања на прву савезничку побједу у Првом свјетском рату, битку на Церу, гдје су српске трупе поразиле аустроугарске трупе које су напале Босну преко Дрине.

Пјесма је први пут постала сензација у Скандинавији 1963. године. Популарност пјесме проширила се широм Европе. Дански гитариста Јорген Ингман је овом пјесмом достигао топ хит број 1. у Данској а топ 5. у Западној Њемачкој, као и издања сингла у Великој Британији, Француској и Сједињеним Државама. До 1964. године популарност пјесме проширила се на Сједињене Државе.

Прво значајније извођење „Марша на Дрину“ у САД-у снимила је музичка икона Пети Пејџ, „the Singin’ Rage“, најпродаванија америчка пјевачица 1950-их у САД-у.

Пјесму је објавила као сингл за Columbia Records из 1964. године. Обраду је извела велика продукција која је војнички марш претворила у поп пјесму намијењену америчком Топ 40 радију. Плоча није графикон, али је била изванредно достигнуће у домену музичке композиције и аранжмана, показујући шта се може урадити у прилагођавању музике из другог жанра и из друге земље.

Пети Пејџ је била једна од најутицајнијих и најуспјешнијих америчких пјевачица двадесетог вијека. Награђена је Гремијем 1999. године, а исту награду за животно дјело добила је 2013. Била је једна од главних женских пјевачица 1950-их у САД-у, чије су пјесме музички дефинисале еру. Имала је четири топ 1. поп сингла 1950-их у Сједињеним Државама, „All My Love (Bolero)” 1950, “Tennessee Waltz”,, који је био на првом мјесту на Билбодровој листи (Billboard pop singles) у трајању од 9 недеља такође 1950, “I Went to Your Wedding” 1952. и “(How Much is that) Doggie in the Window”, сингл који је 1953. године био топ 1. осам недеља на Билбордовој листи. Њени други главни хитови били су „Don’t Care If the Sun Don’t Shine” из 1950. (топ 8 на Билбордовој листи), “Mockin’ Bird Hill”, коју је саставио Ван Хортон, 1951., “Changing Partners” из 1953., “Cross Over the Bridge” 1954., “Allegheny Moon” 1956., “Old Cape Cod” in 1957., и њен „повратнички“ хит “Hush, Hush, Sweet Charlotte”, који је достигао осмо мјесто 1965. године – њен последњи Топ 40 поп сингл у САД-у.

Њена изведба „Марша на Дрину“ под називом „Дрина (Мали војник)“ била је прва поп верзија пјесме у САД-у. Касније је било и других запажених снимака „Марша на Дрину“ у Сједињеним Државама, обрада Чет Аткинса 1966., Френкија Јанковића из 1967, као и Nashville String Band-а 1969. годеине гдје су учествовали Чет Аткинс и Хомер и Џетро, 1969. године.

Имала је ТВ емисију na ABC од 1958 до 1959 која се звала The Patti Page Oldsmobile Show, коју је водила заједно са Терезом ​​Бревер и Шари Левис. Такође, појављивала се у филмовима почетком 1960-их као што су Elmer Gantry (1960), Dondi (1960), and Boys’ Night Out (1962).

Била је удата за Чарлса Окурана, плесног кореографа који је радио на три филма у којима је играо Елвис Присли: Loving You (1957), G.I. Blues (1960), and Girls! Girls! Girls! (1962). Упознала је Елвиса на сету филма Paramount film King Creole, 6. фебруара 1958.

Пети Пејџ је издала је сингл „Дрина (мали војник)“ 1964. године за Columbia Records као A side 7” 45 сингл на грамофонској плочи заједно са “Promises”, 43078, Matrix # JZSP 78055..

Своје највеће хитове снимила је 1950-их за Mercury Records. 1963. године преселила се у Колумбију. За обраду пјесме „Марш на Дрину“ користила је музику Станислава Биничког с новим стиховима на енглеском језику које је написао амерички текстописац Ван Хортон.

Ван Хортон је био пјевач, гитариста и композитор који је написао америчку поп класику „Choo Choo Ch’Boogie“, са Денвером Дарлингом и Милт Габлером, „Mockin’s Bird Hill“ и „Sugarfoot Rag“ са Ханком Гарландом. Хортон је ушао у Кућу славних Nashville Songvriters-а 11. октобра 1971.

Наслов њене верзије био је „Дрина (Мали војник)“ који је приредио и водио Морт Гарсон.

Морт Гарсон, композитор, аранжер и текстописац, био је ко-аутор број 1. хита “Our Day Will Come” из 1963. за Ruby and the Romantics. Издавач је био Regent Music Corporation.

CBS је такође објавио снимак као дио Пети Пејџ Columbia Records EP или Extended Play 45 „You can’t be true“ сингла у Португалу са сликовним омотом под називом „Дрина“ као CBD 6195.

ЕP се састојао од четири пјесме које се појављују на двије стране: страна А: „You Can’t Be True Dear” and “Who’s Gonna Shoe My Pretty Little Feet”.  Страна Б: “Drina” and “Promises”. Columbia Records 7″ 45 vinyl A side издање сингла “Drina (Little Soldier Boy)” Пети Пејџ, 4-43078, Matrix # JZSP 78055, представио је наранџасту етикету Colombia Records-a са црним словима.

Пјесма се отворила борилачким ритмом бубња који се одржавао током цијеле пјесме. Мелодија „Марша на Дрину“ је вокализована, а оркестар није свирао. Трубачки соло у паузи је био једино мјесто гдје се мелодија свирала на инструмент.

Б-страна сингла била је “Promises” од Пети Пејџ, 4-43078, Matrix # JZSP 78069, а коју је приредио и аранжирао Чарли Капело. „Promises“ су написали Дик Менинг и Муреј Вект. Б страна такође није приказала амерички графички винилски албум Colimbia Records 7″ 45 из 1964. године, такође објављен као промотивна верзија са бијелим наљепницама која је била намијењена игрању радио станица и није требало да се продаје.

Пјесма говори о играчки војника који је у власништву дјечака бубњара. Дрина у пјесми није ријека Дрина која дијели Србију и Босну, већ дрвени војник. Пјесме говори о томе како ће дјечак бубњар одрасти и оженити се, те оставити играчку иза себе. Један од мотива пјесме је и старење. Литерарна техника коју Ван Хортон користи за стихове је персонификација – приписивање људских карактеристика и емоција неживим предметима. Слично је пјесми Ханк Вилијамса-а „Kaw-Liga“ са дрвеним Индијцем у пјесми препуној људских осјећања и осећаја. Пјесма супротставља војну тематику обиљу и радости самог живота.

Једна од главних композиција Вана Хортона била је „Mockin ‘Bird Hill“ која је била главни хит Пети Пејџ у 1950-има, али и за Лес Паул и Мери Форд. Његов други главни састав био је класик „Choo Choo Ch’Boogie“. Ван Хортон написао је пјесму „Choo Choo Ch’Boogie“ 1946. са Денвером Дарлингом и продуцентом Милтом Габлером који је постао главни хит за скок блуз саксофонисту и водитеља Луиса Џордана и његов бенд Timpani Five. Запис је био бр. 1 за 18 недеља на Билбодовој листи и бр. 7 на поп-љествицама 1946., објављен као Decca 23610.

Билборд је користио графику Рејс Рекорд /Race Record Chart/ од 1945. до 1949., која је замијенила Харлем /Хит Harlem Hit Parade Chart/, креирану 1942. У јуну 1949, Билборд је преименовао у графикон Rhithm and Blues Records Chart. Пјесму су 1956. снимили Бил Хејли и њекове „Комете“ за Decca Records у продукцији Милта Габлера. Asleep at the Vheel је снимио пјесму 1974 а Би-Би Кинг је своју верзију пјесме објавио 1999.

Ван Хортон је свирао мандолину, челичну гитару и гитару и друге гудачке инструменте и наступао више од 50 година са музичарима као што су Гене Аутри, Џими Роџерс и Лионел Хамптон. Као писац и аранжер појавио се на 28 златних плоча. У почетку је радио као рудар.

Каријеру је започео заједно са братом Ројем у групи The Pinetoppers. У радио емисијама се појавио 1930-их са групом. Његове остале главне композиције биле су “Come What May”, и Top 10 хит Пети Пејџ, “Address Unknown” Жене Аутри, “Hillbilly Fever” од Little Jimmy Dickens, “Sugarfoot Rag”  од Red Foley, “An Old Christmas Card” Џим Ривса, “Teardrops In My Heart” Мартија Робинса Рекс Алена Јуниора, као и “Till the End of the World” од Бинга Кросбија.

Пети Пејџ је снимала пјесму  “Drina (Little Soldier Boy)” 28. маја 1964 у Columbia Recording студију A који се налази на Седмој Авенији број 799 у Њујорку, држава Њујорк. Продуцент је био Ворен Винсент. Винсент се придружио Колумбији у августу 1962. године, гдје је био музички уредник. Касније је унапријеђен у координатора за уређивање. Унапријеђен је у поп продуцента репертоара и продуцент прије сесије. Остале пјесме снимљене на сесији биле су “Promises”, 600 CO 82200, “(Love is) Bittersweet”, 601 CO 82201, and “Memories”, 602 CO 82202, као и “Drina (Little Solder Boy)”, 603 CO 82203.

Обрада Пети Пејџ истакнута је у часопису Билборд у издању за 18. јул 1964., страна 46. „Programming Specials. Pop Standard. Patti Page — Drina (Little Soldier Boy) (Regent, BMI) (2:36) — Promises (S-P-R, BMI) (2:48). Columbia 43078.” Њен глас је у топ форми за пjесму. У паузи се налази трубачки соло сличан Хербу Алперту. Постоје пратећи пјевачи и бубњеви и пратећи оркестар који свирају ритам док Пети Пејџ вокализује мелодију. Мандолина или сличан звучни гудачки инструмент налази се на дјеловима моста. Структура пјесме је неконвенционална у томе што се пјесма завршава понављањем моста умјесто конвенционалнијим затварањем стихова. Пјесма се отвара са три стиха и затим прелази на брзи мост. Понавља се трећи стих, као и мост, који пјесму затвара.

Сингл је, иако планиран као главно издање, објављен је као споредни сингл једног од главних америчких издавача Columbia Records. Обраду пјесме „Марш на Дрину“ Пети Пејџ, снимио је и Френки Јанковић такође за Columbia Records, али без текста.

Било је и других адаптација музике Станислава Биничког у композицији „Марш на Дрину“, уз додатак стихова. Године 1964. српски пјесник и новинар Милоје Поповић написао је текст на српском језику којим су желио да евоцира битку код Цера из 1914. представљајући је из српске перспективе. Њемачке текстове додао је Валтер Ротенбург у адаптацији композиције из 1974.

Берт Олден написао је њемачке стихове за верзију из 1976. године коју је снимио чешки вокал Карел Гот као „Drina-Marsch”“.

Милутин Поповић Захар додао је стихове на српском језику поп верзији под називом „Свирај ми Марш на Дрину“, коју је снимила Гордана Лазаревић 1989. године на ПГП РТБ-у.

Стихови Вана Хортона, музика Станислава Биничког, ауторска права Regent Music Corporation 1964:

Drina, little wooden soldier boy.

Playmate for your little drummer boy.

He’ll grow big and tall.

And leave you for a living doll.

He’ll be glad.

But you’ll never know it.

For if you could show it,

You’d be sad.

Drina, life is just a big parade.

Marching to a wedding serenade.

Lovers when in bloom,

Become a happy bride and groom.

How they dance,

Full of gay romance,

While wooden hearts are left without a chance.

Music, music, swinging and dancing.

Hopping to the polka band.

Hoopla, hoopla, happy is the bride,

When everybody takes her by her hand.

Singing and dancing, drinking to the future.

Wishing happiness and joy.

Someday, Drina, maybe you’ll be lucky,

With another little drummer boy.

Lovers when in bloom,

Become a happy bride and groom.

How they dance,

Full of gay romance,

While wooden hearts are left without a chance.

Music, music, swinging and dancing.

Hopping to the polka band.

Hoopla, hoopla, happy is the bride,

When everybody takes her by the hand.

Singing and dancing, drinking to the future.

Wishing happiness and joy.

Someday, Drina, maybe you’ll be lucky,

With another little drummer boy.

Пети Пејџ је испратила сингл „Drina (Little Soldier Boy)“ са “Days of the Waltzes”, 4-43183, и “Don’t You Pass Me By” на Б страни, која такође није успјела да се пласира високо на листама. Било како било, њена следећа пјесма “Hush Hush Sweet Charlotte”, 4-43251, коју је објавила заједно са пратећим синглом “Longing to Hold You Again”, постала је велики хит 1965. и била је главна нумера у истоименом филму у којем су играли Бет Дејвис, Оливија де Хавиланд и Џозеф Котен. Сингл је доспио на 8. мјесто Билбордове листе те године.

Наставила је да ниже успјехе крајем 60-их и 1980-их. Њен последњи хит на америчкој листи био је „My Man Friday“ 1982. године.

Године 1997. примљена је у музичку Кућу славних Оклахома а 1999. добила је награду Греми у категорији за најбољи традиционални поп албум за „Live in Carnegie Hall: 50th Anniversari Concert“. Постхумно је добила награду Греми за животно дјело на 55. годишњој церемонији додјеле награда, емитованој на CBS-у, одржаној 10. фебруара 2013. у Staples центру у Лос Анђелесу, гдје јој је пјевачица Кели Кларксон одала почаст.

Извор: britic.co.uk

Прочитајте ЈОШ:

Ражисер Радисав Јеврић: Стекли су се услови за филм о литијама

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: