(ВИДЕО) Пјесма посвећена најбољим српским борцима: Војници Србије пјевају „Јунаци са Кошара“
1 min read
Војници
Припадници Војске Србије отпјевали су пјесму „Јунаци са Кошара“.
Караула Кошаре била је најтежа тачка за одбрану Косова и Метохије од продора Ослободилачке војске Косова (ОВК). А на њу су послати младићи који су те године служили редован војни рок.
Послати су на Кошаре са својих 19, 20, 21 годином. Млади, срчани и, најстрашније од свега, без икаквог искуства у борбама и ратовању.
Песму „Јунаци са Кошара“ написао је Милутин Попадић.
Пјесма је посвећена најбољим српским борцима који су настрадали од албанских зликоваца и НАТО окупатора 1999. године и онима који су се на Кошарама храбро борили и чували Србију – стоји у опису пjесме на Попадићевом јутјуб каналу.
Како она звучи кад је пјевају војници погледајте у видео снимку:
https://www.facebook.com/Dozvolite/videos/2615779695353791/
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nisu postavljeni nego su tamo sluzili redovan vojni rok,oko 100 granicara je drzalo polozaj od 11 km dva dana naspram 2500 siptara,od 9 do 11 aprila 99god
Slava Sinovima sa Kosara i Pastrika….
Slava Herojima….
Suze i Ponos za Nasu Junacku Djecu….
Sva Ljubav za nase Sinove….
Poslednje Jugoslovenske Rodoljube….
Ne Zaobilazimo Istoriju….
Jugoslavija je Nasa Istina….
Djeca Kosara i Pastrika….
Su poslednja Jugoslovenska Djeca….
Dali su Zivote za Jugoslaviju….
Srbiju i Crnu Goru….
Moja je Ogromna Ljubav za Vas….
„Moja Suza Nema Roditelja“….
Nasa Vjecita Mladosti….
Ogromno Postovanje….
I Vasoj prezivjeloj Braci po Oruzju….
Veteranima Vojske Jugoslavije….
Treba im dati zasluzeno Priznanje….
Jugoslavije nema da ih prizna….
A Srbija ceka…. Ciji li su ovi Junaci?….
Sjecam se sedamdesetih, kao student….
Starih Solunaca koji su prosili….
U prolazu kod Moske…. u Beogradu….
Ne dozvolimo da se Istorija Ponovi….
Sa Herojima koji su dali zivote….
Za ono Najsvetije….
Za Otadzbinu….
Sporedno je koje je ime Otadzbine….
Slava herojima sa Kosara i Pastrika, a neka se zapitaju oni koji su decu od 19 godina slali na klanje, dok su neki dobijali stanove na Novom Beogradu i glumeli a i danas glume patriote. U ovakvim trenutcima kada se secamo i odajemo duzno postovanje herojima moramo i da se zapitamo gde su prezivali danas i kako se drzava ophodi prema njima. Eno su prezivali u satorima ispred predsednistva, strajkuju jer im nije isplaceno sledovanje za svoju sluzbu otadzbini, danas su to sredovecni ljudi, neki sa trajnim posledicama i oziljcima od kojih su sigurno najveci oni koje nose na dusi zbog odnosa drzave prema njima. Na RTS-u je prosle godine pusten sjajan dokumentarac o ovim herojima a ja bih napomenuo i posebnu zahvalnost uputio gradjanima Srbije koji nisu srpske nacionalnosti a koji su dobrovoljno otisli da odmene ovu omladinu, jedan od njih je i madjar iz Subotice Josip Sič, koji je poginuo na Kosarama kao dobrovoljac 16.aprila 1999. godina.
Slava im i Hvala svima.