(VIDEO) Srbi pamte Blagoja Jovovića: Mariji Jovović uručen pasoš Srbije

Nakon što je srpski heroj, Blagoje Jovović dobio Ulicu u Zemunu i Nikšiću, spomenik na Strelištu u Jagodini, ministar u Vladi Srbije, Nikola Selaković je 12.12.2023. uručio pasoš Srbije Mariji Jovović, kćerki srpskog heroja Blagoja Jovovića, poručivši joj „Dobro došli kući“.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković uručio je srpski pasoš i rešenje o državljanstvu Mariji Jovović, ćerki Blagoja Jovovića, koji je izvršio atentat na poglavnika Nezavisne države Hrvatske Antu Pavelića.

Ministar Selaković poručio je Mariji Jovović je da mu je čast što je ona, kao Blagojeva ćerka, uvek bila ,,jedna od nas“.

Blagoje Jovović (1922-1999) je 10 aprila 1957 godine u Buenos Airesu u Argentini pucao u Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, odgvornim za genocid nad srpskim narodom tokom Drugog svjetskog rata.

U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Blagoje Jovović je uz pomoć nekoliko prijatelja uzeo pravdu u svoje ruke i izvršio atentat od čijih posledica je Pavelić 1959 i preminuo u Madridu.

Tek tokom svog prvog posjeta rodnoj grudi tadašnjoj SR Jugoslaviji i Crnoj Gori, 1999. godine, Blagoje Parović je posjetio manastir Ostrog, rodno selo Kosić i groblje svojih predaka, susreo se sa mitropolitom Amfilohijem Radovićem i priznao mu da je on osoba koja je pucala na Pavelića. Nekoliko mjeseci nakon te posjete i povratka u Argentinu Blagoje Jovović preminuo 2. juna 1999.

„Marija je dala sebi zadatak da nauči dobro srpski i mi na srpskom sada razgovaramo. Ona je otrgla od zaborava sećanja na svog oca, jednu neverovatnu ličnost naše istorije i čoveka za koga se dugo nije znalo u Srbiji i na svim prostorima gde živi srpski narod. Zato mislim da je ovim ispravljena jedna velika nepravda“, dodao je Selaković.

On je izrazio nadu da će srpske pasoše i državljanstva uskoro dobiti i Marijine dve sestre i brat.

Ministar Selaković je istakao da je ovaj čin deo politike naše države, koja govori o zločinima u Jasenovcu i seća se tih žrtava, govori o svojim herojima sa Košara i slavi ih, podiže spomenike svojim herojima i mučenicima, i brine o onima koji su živi, a koji su njihovi potomci.

,,Danas dobijamo srpsko državljanstvo, ne kao još jednu administrativnu proceduru, već kao simboličan čin vraćanja ocu onoga što mu pripada, njegovog porekla, preko njegove dece. Ovo državljanstvo koje nam danas dodeljuje Srbija, predstavlja i priznanje Blagoju Jovoviću kao jednom od najvećih srpskih heroja, koji će zauvek ostati u srcima srpskog naroda. Sa nama je danas milion duša, milion mučenika iz NDH, za koje se uvek moramo moliti“, rekao je Selaković.

Blagoje Jovović, čovek koji je izvršio atentat na ustaškog poglavnika Anta Pavelića, 10. aprila, 1957. godine, koga je ozloglašeni ustaški vođa molio za milost, bio je pripadnik bjelopavlićke četničke brigade. Atentat je izvršio da bi osvetio sve žrtve koje su stradale od ustaške ruke.

Na dan proslave proglašenja ustaške tvorevine NDH u Buenos Ajresu pala je odluka da se likvidira najveći zločinac u istoriji čovečanstva, a taj teret na sebe je preuzeo Blagoje. Od posledica ranjavanja ustaški krvnik je umro dve godine kasnije u najtežim mukama.

Ovo junačko delo Blagoja Jovovića je jedan od najvećih podviga u našoj slavnoj istoriji i svetao primer za buduće generacije.

Događaji iz njegovog ugla u ulici Avijador Mermoz u naselju Lomas De Palamor predgrađu Buenos Ajresa.

„Krenem za njim. Brzim korakom. Skoro trčim. Dolazim na sedam-osam metara. Pavelić me je osjetio, video… Počeo da viče: ”Majku ti jebem Srpsko-židovsku! Čujem pucanj, ne znam odakle dolazi. Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put! Pucam mu u leđa, onako kako je bježao. Dva puta u njega. On pada. Kako je nosio tašnu, ona mu ispadne, sa strane, u jednu baštu. Pao, ne mrda, ne mogu da vjerujem da se pravi mrtav, ako su dva metka u njega. U tom trenutku pomislim – bolje je da ostane živ, jer će ga u bolnicu, narod će videti i onda mu se mora suditi! Da li da ga prebijem? Onda ugledam onu tašnu. Dokumenti? Bilo bi dobro dokopati se… Ali, ako su pare u torbi, pa me uhvate i proglase lopovom? I da sam ga ubio zbog para! Ostavim ja i Pavelića i torbu. Neko viče: ”Jure, Jure!” I puca se prema meni. Ja se okrenem i pucam u tom pravcu. Ispalim tri hica. Počnem da trčim oko zgrada, polukružnom ulicom. Narod izlazi. Pitaju – šta je bilo ? Onako zadihan, govorim im: ”Gledajte šta rade ove budale tamo, napile se, pa pucaju na sve živo!” ”Taj je lud ili pijan”, vičem da me i oni sa prozora čuju. Revolver mi u džepu. Ostavio sam samo jedan metak, za svaki slučaj“…

Kada je dobio naređenje od komandanta Ivana Milutinovića da sa svojim odredom krene u napad na Baja Stanišića, koji se pod Ostrogom digao na oružje jer je čuo da komunisti ubijaju političke neistomišljenike, Blagoje se povukao s dužnosti komandira i odbio da učestvuje u bratoubilačkoj borbi.

Posle toga prešao je u četnike, kod pukovnika Baja Stanišića, koji mu je pre rata bio pretpostavljeni u školi za podoficire u Bileći.

Septembra 1944. godine nalazio se u sastavu delegacije koja je bila određena da krene u Italiju na pregovore s Englezima. Za predsednika misije je određen Dušan Vlahović, a za potpredsednika Jakov Jovović.

Putovali su malim brodom koji se zvao „Tender” od Kotora do Tarantoa u Italiji. Kada su pristali, sačekao ih je američki kapetan i odveo ih u njihov klub. Posle par dana stupili su u pregovore s Englezima, koji su ih obavestili da se saveznička politika promenila u korist Tita i partizana.

Blagoje je u Italiji boravio u raznim izbegličkim logorima. Radio je jedno vreme u Intelidžens servisu i tom prilikom upoznao Randolfa Čerčila.

Za vreme rada u Intelidžens servisu upoznao je i neke Jevreje koji su ga obavestili da Anta Pavelića u Italiji krije Katolička crkva, pod lažnim imenom. Tada je Blagoje prvi put došao na ideju da pronađe Pavelića i da ga likvidira.

Septembra 1947. isplovio je iz Đenove za Buenos Ajres. U Argentini je radio razne poslove, bio je kamenorezac, konobar, mornar, hotelijer i trgovac. Stvorio je znatan kapital i postao industrijalac.

Blagoje je bio utemeljivač i dobrotvor crkvene opštine „Sveti Sava“, jedan od osnivača Udruženja boraca „Draža Mihailović” i član uprave udruženja “Njegoš”.

Zahvaljujući jednom bivšem italijanskom generalu, Pavelić je otkriven početkom 1957. Podaci nisu sadržali informaciju o pravom identitetu Pavelića, već gde se nalazio i kuda se kretao. Planom ubistva rukovodio je Jakov Jovović, a dobrovoljno se prijavio njegov rođak Blagoje.

Kasnije im se pridružio Milo Krivokapić. Doneta je odluka da se atentat izvrši 9. aprila 1957, dan uoči proslave Dana nezavisnosti NDH. U predviđeno vreme Blagoje Jovović i Krivokapić su se uputili u mesto Palamor, gde je Pavelić duže živeo.Tog dana, Pavelić je pošao sa ženom i ćerkom, pa su odlučili da atentat izvrše narednog dana.

U sredu, 10. aprila u 9 časova uveče, po izlasku iz omnibusa Pavelić je posumnjao u svog prvog pratioca i okrenuo se i u pravcu Blagoja ispalio nekoliko metaka.