(VIDEO) Sukob sa verskom komisijom

Mitropolit Danilo je rekao Mijatu Šukoviću: „Da nijesam preduzeo mjere, mnogi spomenici kulture bi vam bili u ruševinama. Mislio sam da su nam oni zajednički, a vidim da nijesu“.

U poslednjim redovima tužbe koju je Mitropolija crnogorsko-primorska uputila Ustavnom sudu Jugoslavije 23. aprila 1970. godine, čitamo sledeće:

„Nezakonitost odluka je očigledna, jer Srpska pravoslavna crkva kao pravno lice nije do današnjeg dana službeno dobila čak ni saopštenje, a kamoli bila pozvana da učestvuje u postupku koji prema informacijama iz štampe treba da ima za posledicu ne samo povredu njenih imovinskih, nego i kulturno-istorijskih prava i interesa“.

Zato podnosilac tužbe predlaže Ustavnom sudu Jugoslavije da oglasi „nezakonitim i protivustavnim“ odluke Vlade SR Crne Gore i SO Cetinje o rušenju kapele, a pošto „predstoji neposredna opasnost da dođe do rušenja ove crkve“, predlaže da „Sud izda privremenu meru zabranom rušenja crkve Sv. Petra Cetinjskog na Lovćenu i menjanja neposredne okoline oko nje i pre donošenja odluke po ovoj tužbi“.

Ovaj dokument se čuva u Arhivu Srbije.

Ustavni sud Jugoslavije oglasio se u ovoj stvari posle mesec dana, 27. maja, na sednici kojom je rukovodio predsednik Ustavnog suda Blažo Jovanović. Sud nije doneo odluku o pokretanju bilo kakvog postupka. Zauzet je stav da se prethodno prikupe potrebna dokumenta i podaci „od Izvršnog veća Crne Gore, Skupštine opštine Cetinje i drugih organa“. Na ovoj sednici je izneto i „pojedinačno mišljenje“ (neimenovanog sudije) da se „predmet uputi organima Crne Gore na odlučivanje, odnosno na mišljenje Ustavnom sudu Crne Gore, jer čitava stvar spada u isključivu nadležnost Republike“.

Većina članova saveznog Ustavnog suda ipak je pre donošenja „bilo kakve odluke o proglašavanju nenadležnosti u ovom slučaju“, tražila prikupljanje pomenute dokumentacije. Posle toga bi bilo odlučeno da li da ovaj spor uopšte bude vođen pred Ustavnim sudom Jugoslavije.

Da li je tužba političko delovanje

Na pitanje Mijata Šukovića zašto je Mitropolija podnela tužbu Ustavnom sudu Jugoslavije – „nije li to političko djelovanje“ – mitropolit Danilo je odgovorio: „Tražili su od mene advokati, i ja sam prihvatio. To nije političko djelovanje, već samo nastojanje da ljudima objasnimo što Srpska pravoslavna crkva traži“. „Više sam siguran da je sve to urađeno uz aktivno vaše sudjelovanje, sa vašom inicijativom i presudnom ulogom“, odvratio je Šuković.

„Od ovog pitanja ne bi trebalo da se pravi nikakva senzacija, rekao je Blažo Jovanović. Moje lično mišljenje je da je ovo više stvar redovnih sudova, nego ustavnih. Pre nego što bilo šta odlučimo potrebno je, međutim, da prikupimo potrebne podatke“, izvestila je Politika 28. maja, u tekstu pod naslovom „Spor oko mauzoleja na Lovćenu“.

Paralelno su nastavljeni, tako da kažemo, „pregovori“ crnogorskih vlasti sa mitropolitom Danilom, koji je 29. maja 1970. godine „navratio“ u Republičku komisiju za verska pitanja, gde je razgovarao s njenim predsednikom Mijatom Šukovićem. Sudeći po zabelešci o ovom susretu koja se čuva u Arhivu Srbije, razgovor je potrajao.

Na početku je mitropolit Danilo, kao i u prethodnom susretu, hteo da raspravi neke probleme oko manastira Morače, na šta mu je domaćin rekao da hoće sa njim da razgovara „o pitanjima koja su mnogo krupnija“, naime o „tri grupe pitanja“, pošto je Komisija „razmatrala djelatnost Pravoslavne crkve u Crnoj Gori i u vezi Crne Gore“, posle čega je formulisala i određene „ocjene“.

Na prvom mestu, Komisija „nema primedbi“ koje bi se ticale nastojanja SPC i Mitropolije o vraćanju i zaštiti crkvene imovine, o školovanju svešteničkih kadrova i obavljanju delatnosti „koje spadaju u djelokrug crkve“; ali Mitropolija „u poslednje vrijeme preuzima i aktivnost koja i po sadržaju i po metodi, i po ciljevima, nema religijski karakter i zato izlazi iz verske problematike“, odnosno „prelazi okvire djelovanja crkve utvrđen ustavnim i zakonskim propisima“. Taj deo aktivnosti je „politička djelatnost, bavljenje politikom“, konstatovao je Šuković i potom konkretizovao ovaj stav.

Prvo je pomenuo „ocjene date i usmeno i u pismenim dokumentima“ u kojima se iz crkvenih krugova tvrdi „da u ovoj zemlji nije vladavina Ustava i zakona, već „subjektivizma i sile vlasti“, da je samoupravljanje omogućilo rasipništvo, nered, da ono dovodi do prikrivanja odgovornosti, da vlast u našem društvu ima rušilački karakter prema kulturno-istorijskim vrednostima i spomenicima“ i slično.

Na drugom mestu: „Upoređivanje postupaka vlasti u Crnoj Gori sa onim što su činili Gebels, Hitler, Italijani, što se u poslednje vrijeme nastavlja sa insinuacijama da organi vlasti u Crnoj Gori prihvataju postojanje određenih elemenata u spomeniku i afirmišu ideje koje simboliziraju kukasti krst“, Komisija „smatra i klevetom i nedopustivim ponašanjem crkve“.

Na trećem mestu: „Aktivnost u kojoj Srpska pravoslavna crkva nastupa kao predstavnik naroda, kao njegov reprezent, kao zaštitnik od organa vlasti, zakonitosti i na područjima izvan okvira djelovanja crkve, zaštitnik od vlasti etičko-moralno-estetskih načela u društvu u cjelini, uz tvrdnju da vlast ugrožava zakonitost i ta načela“.

Na četvrtom mestu: „Aktivnost nacionalističko-šovinističkog sadržaja u odnosu na crnogorsku naciju“, o čemu su ova dvojica uglednika, setimo se, razgovarali i u junu 1969. godine.

Mitropolit Danilo je tada prekinuo Šukovićevo izlaganje i rekao: „Da ja nijesam preduzeo mjere kad sam došao u Crnu Goru, mnogi spomenici kulture bi vam bili u ruševinama. Mislio sam da su nam ti spomenici zajednički a evo vidim da nijesu. Da crkve nije bilo ne bi bilo ni spomenika. Danas bi bile ruševine“.

Šuković se iznenadio zbog ove tvrdnje, ocenjujući da ona „potvrđuje jedan dio“ onoga što je „rekao o sadržini ocjena“ mitropolita Danila, koji je primetio: „Nijeste imali vremena da ih (spomenike) čuvate od drugih poslova“.

Zatim je mitropolit Danilo naglasio „da nije manje prijatelj Jugoslavije od ma koga, pa čak do Tita“, kao i to da se on ne bavi politikom („nije politika ako dajem neke primjedbe“, „u samoupravljanje se ne razumijem niti u reformu“). Dodavši da ga „doušnici“ nisu „dobro i objektivno ocijenili“, izneo je i detalje iz svoje biografije („u kratkom vremenu izgubio četiri člana porodice“), a onda je poručio: „Vi u mene niti možete niti smete gledati kao neprijatelja“.

Šuković mu je odgovorio: „Mi nemamo i ne trebaju nam nikakvi „doušnici“. To je vaše neosnovano tvrđenje. Sve što sam vam naprijed rekao sadržano je u tekstovima objavljenim u vjerskoj štampi, u dokumentima dostavljenim uključujući i pismo koje je Mitropolija uputila raznim institucijama i ličnostima u zemlji“. Konstatujući da su u tom pismu ponovljeni „pogledi izrađeni u „tužbi“ dostavljenoj Ustavnom sudu Jugoslavije“, Šuković je rekao: „Skupština opštine Cetinje i organi Crne Gore, za svoj odnos prema zakonima ove zemlje, prema etičko-moralnim i estetskim vrijednostima i načelima i sada i istorijski polažu račun narodu a ne crkvi!“

„Poslije rušenja i upropašćavanja nekorisno je polagati račune“, odreagovao je mitropolit Danilo i „ispričao da se odlučio na pisanje tužbe kada je raspisan konkurs za izvođenje radova na Lovćenu“. Javilo mu se deset advokata, imao je s njima sastanak i oni su bili mišljenja da treba podneti tužbu Ustavnom sudu Jugoslavije. Dogovoreno je da tužbu zastupaju „samo 4 advokata“, mada je njena „osnovna sadržina usaglašena“ na širem advokatskom većanju. Kada je tužba napisana, četvorica advokata „od njega su tražila da je dostavi Pravnom fakultetu u Beogradu i na još oko 20 adresa, i da je on.

Izvor: novosti.rs

Proćitajte još:

(VIDEO) Njegošev zavet ne mogu porušiti