(VIDEO) Svi graničari sa Kosova i Metohije su srpski Obilići: Đurović i Dašić u „Srpskom sv(ij)etu“

„Malo se zna da su sedamdesetih godina, u blagostanju one velike Jugoslavije, naša sela ljudi čuvali puškama. Otkad znam za sebe, znam da se držalo oružje pod jastuk, sjekira pored vrata, a to nije znala ova država i oni koji je trebalo da znaju – da se dugo pripremala čitava priča? Od kontrarevolucije 1944. godine i pobune balista, pa do 1989. i pobune na Starom Trgu bilo je pet kontrarevolucija na prostoru Kosova i Metohije (KiM). Ja sam od 1990. godine radio kao pripadnik Odseka bezbednosti prištinskog korpusa, bio načelnik bezbednosti Prizrenske brigade od 1991-1993. godine i pokrivao kompletnu granicu prema Albaniji, u periodu kada je to bila najbolje čuvana granica na kugli zemaljskoj- bodljikava žica i osam redova bunkera. Oni (Albanci) su povukli svoje graničare pod idejom da je to ista država. Tada nastaje priča o Sali Beriši koji je bio tada predsednik države i kada su navodno obijeni magacini i kada je došlo do pljačke oružja. Međutim, devedesete je formirano sedam centara za obuku terorista, šest duž granice. Obuka je trajala šest meseci, a dalje su išli na specijalizacije na Bliski istok, u Švajcarsku, Nemačku, Francusku…

Podaci koje je prikupljala služba bezbednosti su dostavljani državnom vrhu i nije tačno ko danas kaže da vojni i državni vrh nisu imali valjane podatke. Kako se sa tim podacima postupalo, najbolje pokazuje ono što se desilo 1998. godine“, za emisiju „Srpski sv(ij)et“ je govorio pukovnik u penziji Stevan Đurović, dalje objašnjavajući kako je NATO pripremajući agresiju pripremao teren postavljajući na određena rukovodeća mjesta svoje ljude koji su filtrirali dobijene podatke od bezbjednjaka koji ih prikupljaju na terenu i najčešće neblagovremeno prosleđivali.

Nekadašnji načelnik bezbjednosti Prištinskog korpusa je predstavio i svoju knjigu „Zašto ćutiš, Srbijo“ u kojoj se nalazi dosta operativnih podataka, ali i istinitih priča među kojima i priča o Predragu Peđi Leovcu, heroju Košara, u kojem je on pod pseudonimom „Cole“, nazivajući ga Obilićem i dodaje bitnu stvar:

„Moramo da shvatimo jednu stvar: nije 20 zemalja bombardovalo Jugoslaviju zbog Košara. Mladi vojnici sa karaule Košare su 2001. godine formirali udruženje ‘Branioci otadžbine’, a to su bili i djeca i žene i starci- svako ko je dao život- to je ono što ovi momci zagovaraju. Ne smemo da zaboravimo da je pored Košara bilo ukupno 30 karaula i ginulo se na njima, i to su ti branioci granice. I svako ko pokušavada deli te ljude na Košare, Paštrik ili neku posebnu karaulu čini zlo. Orden heroja, da je bilo pravde u ovoj državi, je trebalo da ponesu vojnici martovkse partije koji su 15 meseci ostali da čuvaju granicu. To su vitezovi“.

On je naročito naglasio priču o nepravednim kićenjima ordenima i priči u kojoj se ne pominju ljudi koji su stradali, a koji danas nemaju posao niti ikakvo obezbeđenje za život.

„Na Brionskom plenumu 1966. godine je smenjen Aleksandar Ranković. Po meni dostupnim dokumentima, koji nisu svima bili dostupni, on je bio strah i trepet za teroriste na Kosovu i Metohiji. To je za Šiptare bio signal da se podignu, i oni su 1968. godine tražili svoju zastavu. Imao sam desetak godina, i sećam se tog divljanja u kom se čula parola ‘Kosovo republika’.

Oni su tada dobili i Univerzitet, međutim, nisu stajali. Počeli su da se školuju u inostranstvu, međusobno se žrtvujući za uspeh i svoje ciljeve. Naš krah je nastupio 1974. godine kada je usvojen novi Ustav, kada su formirani štabovi i jedinice teritorijalnih odbrana svih republika i pokrajina- svi su dobili svoje vojske“, govori o genezi događaja za Nacionalnu IN4S televiziju oficir u penziji iz Peći Ljubiša Dašić.

On je impresivno govorio o operativnim saznanjima koja su prikupljali, o tome kako se organizovano finansirala ta separistička grupacija koja je formirala vojsku. Imali su i petoro ljudi u njihovim redovima koji su vjerovali u državu Srbiju i koji su bili njihovi saradnici.

Sa druge strane o onima koji su radili protiv interesa svoje zemlje, tako čuvajući i poboljšavajući svoje pozicije, i na kraju- izbjegavajući osude Haškog tribunala, kaže:

„Ja verujem da su Miloševića lagali, jer da je on imao prave informacije na vreme, sve to ne bi tako bilo“.

„Adem Jašari je bio neprijatan za svoje sunarodnike. Pretio je svima, najavljivao im je večere na kojima su morali da mu spremaju najbolju hranu i dovode svoje žene, baš se ponašao bahato i više je zla naneo svojim sunarodnicima nego država“, pojašnjava Ljubiša Dašić otkud nekolicina u šiptarskim redovima koja je bila na strani bezbjednosnih snaga Srbije u koju se više pouzdala nego u svoje sunarodnike. Nadalje je govorio o tome otkud naoružanje toj paravojsci.

Na kraju su govorili o tome kako su svi koji su bili na komandnim mjestima u vojnim strukturama do 2008. penzionisani, što je bio zahtjev onih koji su nas bombardovali, a taj zahtjev su sproveli oni koji su došli na vlast 2000. godine.

Pogledajte cijelu emisiju na Jutjub kanalu IN4S televizije o ljudima koji, pored svega, daju sebi zadatak da rade za svoju otadžbinu ono što je u njihovoj mogućnosti.

Autor i voditelj Milijana Eraković

Pročitajte JOŠ:

Kopije „komita“ u Crnoj Gori sanjaju Hrvatsko proleće, a cilj je isti – ukloniti sve srpsko