(VIDEO) „Vera i Crkva nam pomažu da opstanemo“: Pogledajte kako Vaskrs proslavljaju povratnici na Kosovo i Metohiju

Srbi povratnici u Žaču dočekuju Vaskrs sa željom da opstanu na svojim imanjima i u dobrim odnosima žive sa komšijama Albancima. Žale što zbog pandemije koronavirusa ne mogu da dođu raseljeni Srbi sa kojima su delili radost tokom prazničnih dana i slava.

U Žaču trenutno živi devet srpskih porodica. Demonstracije lokalnih Albanaca koji su se protivili povratku Srba, incidenti i krađe nisu obeshrabrili povratnike da ostanu u kućama i na svojim imanjima.

Nakon povratka, 11. godinu za redom srpske porodice dočekuju Vaskrs u svom selu.

U domu Siniše Komatovića praznična atmosfera. Supruga Olivera sa troje dece farba uskršnja jaja.

„Ja to radim na starinski način. Farbam jaja prirodnom metodom u lukovini i koprivi. Dok se jaja kuvaju zavijam ih raznim travama. Prvo jaje je crvene boje i ono je Čuvar kuće“, objašnjava Olivera Komatović.

U ukrašavanju jaja pomažu joj dve ćerke i sin.
„Lepim cirkone. Što lepše to bolje. Mnogo se radujem Vaskrsu“, govori Nikolina dok ukrašava uskršnje jaje.

„Ovo je moje jaje i najlepše je na svetu“, ponosono priča Stefan i pokazuje jaje koje je ukrasio.
Komatovići se raduju svakom prazniku. Tada zaborave na svakodnevne muke i probleme.

„Da nije praznika i crkve koja nas je održala u svakoj neprilici, ne bi ni nama bilo opstanka. Učim moju decu, tako je i mene moj otac učio, da veruju u Boga, poštuju praznike i blagdane. Crkva je iz svih nevolja i ratova nas izbavila i sačuvala. Verovanje u Boga nas je održalo u životu“, kaže Siniša.

Priču nastavlja, kako je budućnost povratnika ugrožena, jer nema posla.

„Sve manje ljudi se vraća. Baš zbog te egzistencije, ne mogu ljudi da prežive jer nemaju posla. Nigde ne radim i živimo od socijale, koja je mnogo mala da se opstane. U više navrata sam nameravao da se opet pokupim i odem da bih radio, ali opet gde da odem, ovo je moje, taman samo nešto stekao i kako da to ostavim. Najveći je problem posao i kako ga dobiti. Privatnog posla nema, malo naših ljudi gradi, da li nemaju para ili ne žele da ulažu, ne znam šta je u pitanju. Uglavnom nema gde da se zaradi dinar“, požalio se Siniša.

U Žač se 2010. godine vratio i Veljko Komatović koji se tu oženio i dobio troje dece. On je odlučan u nameri da opstane i živi na svom imanju.

„Ne idem sa svoje dedovine tu sam se vratio i kad sam se već vratio tu sam i stvorio porodicu. Možete da vidite moj podmladak, moju decu koja su ovde rođena. Apsolutno u svakom pogledu podržavam svakog Srbina povratnika koji iskaže želju da se vrati tamo gde je rođen i sigurno ima svu podršku i pomoć od mene i moje porodice ako se odluči na ovakav korak, kao što smo se mi odlučili“, poručuje Veljko.

Zabrinjava ga budućnost dece i njihovo školovanje. Njegov sin, osmogodišnji Strahinja, nastavu pohađa u osnovnoj školi u Osojanu.

„Igram se sa bratom i sestrom. Najviše volimo da se igramo loptom. Slušam roditelje i pomažem im. Idem u školu i tamo se igram sa svojim drugovima“, ispričao nam je Strahinja kako provodi svoje detinjstvo.

Srbi u Žaču 8. maja slave praznik Markovdan, koji se tradicionalno obeležava svake godine. Zbog pandemije koronavirusa ne očekuju dolazak raseljenih Srba i žale, kako su kazali, što nemaju blagoslov Eparhije raško-prizrenske da organizuju litije.

Izvor: Kosovo onlajn