IN4S

IN4S portal

(VIDEO) Vučić u Vašingtonu pred 20 000 ljudi: Pomenuo Jasenovac, dobio stojeće ovacije

1 min read
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, održao je govor na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove, tom prilikom naglasivši prijateljstvo dva naroda

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, održao je govor na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove, tom prilikom naglasivši prijateljstvo dva naroda
On se najpre zahvalio na gostoprimstvu u ime svih građana Srbije.

https://www.instagram.com/p/B9NO9ZmJ5XR/

„Postoje mnoge stvari koje spajaju naša dva naroda. Pretpreli smo tešku sudbinu u Drugom svetskom ratu u komcentracionom logoru Jasenovac, koji je vodila nacistička,vazalna država Hrvatska“, rekao je Vučić.

https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/?utm_source=ig_embed

On je istakao kako smo se oduvijek podržavali, što je slučaj i danas, prenosi B92.

„U znak sećanja na sve žrtve godišnjice Holokausta na Predsedništvu Srbije bila je zastava Izraela i tada sam rekao da sam ponosan na prijateljstvo sa Jevrejima i drago mi je što se ta zastava našla tu“, rekao je Vučić, što je ipraćeno aplauzima.

On je iskoristio priliku da najavi otvaranje

„Pokušavali smo da nađemo najbolji mogući način da uradimo nešto zvanično u Jerusalimu. Uskoro ćemo otvoriti ne samo kancelariju Privredne komoru Srbije u Jerusalimu, nego zajedno sa njom i zvaničnu Državnu kancelariju u Jerusalimu,“, zaključio je Vučić

Podjelite tekst putem:

8 thoughts on “(VIDEO) Vučić u Vašingtonu pred 20 000 ljudi: Pomenuo Jasenovac, dobio stojeće ovacije

  1. Ko se ne osveti, taj se ne posveti! Bogu božje, a mi znamo šta nam je zavet! Živ bio brate Mlađene!

    1. Živ bio brate ragane.
      Sveta osveta- stari ratni poklič nas sa visija Dinarskih planina.

  2. STOJANKA MAJKA KNEŠPOLJKA

    Zove na osvetu, tražeći sinove Srđana, Mrđena i Mlađena koji poginuše u ustaško – njemačkoj ofanzivi na Kozaru, potkozarje i polje Knešpolje ljeta ’42 godine

    Svatri ste mi na sisi ćapćala – joj, blagodatno
    sunce Knešpoljsko! –
    svetrojici povijala nožice sam rumene
    u bijele povoje lanene,
    svetrojici sam prala jutrenje tople pelene …
    Joooj,
    Srđane,
    Mrđene,
    Mlađene,

    joj tri tri saća teška,
    silovita,
    što ih utroba moja izvrca,
    joj, rosni trolisni struče djeteline knešpoljske,
    što procva ispod moga srca!
    Joooj,
    tri goda srpska u mojemu mlijeku,
    tri Obilića u ovome vijeku,
    joj, Srđane-Đurđevdane,
    joj, Mrđene- Ilindane
    joj, Mlađene- Mitrovdane
    Kozara izvila tri bora pod oblak,
    a Stojanka podigla tri sina pod barjak!
    Joooj,
    gdje ste,
    Srđane,
    Mrđene,
    Mlađene,
    Joooj,
    gdje ste,
    tri Ilinske puške prve,
    tri suze moje zadnje:
    Oće majka mrtve da vas izljubi
    pa sedam ravnije redi
    – što polje Knešpolje izrovaše pogani nerasti svejedi-
    nit ije,
    nit pije,
    već petama krvavim
    Kozarom, Prosarom
    po lješevima čepa crvavim
    ne bi li kojeg od vas prepoznala
    žalosna majka Stojanka,
    što vas je zimus pratila u akciju,
    posvunoć cjelcem batrgala
    i prugu trgala!
    Joj, tri vuka moja i tri ljute mećave,
    oće majka da vas izljubi ledene:
    Zasuči rukav, Srđane,
    lako bi tebe majka prepoznala:
    na lijevoj ruci mladež – mrka kupina!
    Zavrni mi sine Mrđene,
    zavrni mi desnu nogavicu:
    jer tu ti je prvi kuršum probio
    pod listom cjevanicu!
    A ti se mrtav nasmij majci, Mlađene,
    tebe bi majka ponajlakše poznala:
    četiri očnjaka ostale zube prerasla,
    kano u kurjaka!…
    Joj, tri moja biljega iz soja,
    joj, tri ljute guje sa prisoja
    što vas majka junačkom snagom nasisa,
    a što vas buna kuršumskom šarom ispisa,
    gdje ste?
    Da l vas oplakuju
    vode Mlječaničke,
    ili vode Gračaničke,
    ili vode Moštaničke,
    ili vas rastaču
    bljuvci žutiije crvi
    po skotskim crnim rovovima,
    na skotskim trozubim žicama
    kraj Dubičke ceste?
    Ustajte, ustajte,
    i niz Knešpolje pogledajte:
    Je li ovo jučeranje Knešpolje?
    Je li ovo, djeco, pred jesen?
    Gdje su bijele kosačke družine povijene?
    Pod kojom kruškom uzrelom
    čeka
    kosce jarne, uganule
    i žetelice preplanule
    velika rumena pita
    od prvog slobodnog žita
    i velika zdjela kisela mlijeka?

    A od Kozare, rano moja, pa sve dolje do Save,
    ljetina natisla iz slobode,
    kao iz vode,
    kukuruzi nanijeli ko vojske zelene,
    glavinjaju pšenice bremene,
    šljive savke uplavile
    od slačina,
    pa se lijepo, od težina,
    razglavile
    ko steone krave:
    Svud ljebno je i medno je i grozdno je
    preko glave,
    krckaju zemlje ko krcate košnice,
    čekaju, rano moja, da se oznoje
    orne muške mišice…

    Al zalud, zalud čekaju!
    Djeco moja
    vi ćete Stojanki majci oprostiti
    što će vas majka mrtve ražalostiti:
    Oca su vam u zbjegu upeljali,
    i na cesti dok su nam ga strijeljali,
    zubima je stisno lulu družicu,
    a strica vam Radoja
    odveli su u žicu,
    oćerali vamiliju i u kuma Ilije,
    i sve redom vamilije!…
    Pusto leži polje Knešpolje,
    obnemoglo, suro, jalovo.
    I kao sipnja ga pritišće
    sunčano olovo.
    Sve gluvo je bezuvo
    nigdje nikoga
    Ni ptice, ni pčele.
    Samo u praznu sobu
    ubasa samotno tele
    pa glavom o zatvorena vrata tuče
    i beuče,
    kao u grobu…
    Nije ovo više djeco, Knešpolje,
    ovo je sada polje nevolje!
    Ko li će ove godine kositi?
    Ko li će djevojke prositi?
    Ko li će rakije peći?
    Ko li će slanine sjeći?
    Aj, zar će se ovi nerasti nesiti,
    zar će se našom pogačom rumenom
    zar će se našom pogačom crvenom
    nesiti nerasti slastiti?!
    I zar će skotske laloke pogane
    našim mrsom alapljivo mastiti?!
    I zar će njihove šape čupave
    što su se u našoj krvi kupale
    nevjestama što su za vas pupale
    proljetna njedra satrti?!
    Aj, ko će ove vukodlake zatrti?
    Kozaro,
    Kozaro,
    Kozaro,
    kazuj mi Kozaro, ko će ih zatrti,
    ko će okajati
    moga Srđana,
    moga Mrđena,
    moga Mlađena? …

    Kozaro, sestro zelena,
    druga majko moga Mlađena,
    s daleka li se vidiš
    a još dalje li se čuješ!
    Vjerovat ne može majka Stojanka
    da si ti opušćela
    i da si nas napustila!…

    Sa ceste preorane,
    sa mrtvih psina što im đeca naša sudiše,
    kad oči uznesem uz tvoje kosate strane,
    – u mojemu srcu ko u tvojmu gnjijezdu –
    jedno ptiče prokljuvava,
    jedna vjera procvjetava:
    Jer ti si Kozaro moje sinove
    Jer ti si Kozaro svoje džinove
    u pletenice zelene sakrila,
    pa ćutiš nad Knešpoljem,
    obrve teške sastavljaš
    i u srcu,
    – kao u kotlu plamenom –
    miješaš svetu osvetu!
    Osvetu Kozaro, osvetu!
    Okaj mi sina Srđana,
    okaj mi sina Mrđena,
    okaj mi sina Mlađena:
    I sve nas osveti majko Kozaro,
    osveti nas smrtno, osveti nas krvavo.
    Jer kiše je željno Sveto Ilinje,
    a polje Knešpolje Svete osvete !

    11
  3. E da je u pitanju samo Jasenovac. Ima tu još štogođa, kao što su logori za djecu u Jastrebarskom, Glinska Crkva, logor Garavice kod Bihaća, Sanski Most, Prebilovci, Jadovno, Kozara, Prijedor, Brod na Drini, mogu do prekosjutra. Broj je i te kako bitan, ali po meni je još bitnija struktura ubijenih i načini ubijanja. Bilo, ne ponovilo se.

    “ Osveta je moja reče Gospod i ja ću da uzvratim udarac “
    – iz Starog Zavjeta

    27
    1
    1. Sačuvaj me Bože kuge,gladi i Hrvata!Zanimljivo!

      https://srbin.info/pocetna/aktuelno/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvatafotovideo18/

      Kraj slomljenog mača
      Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
      Na poljima rodnim braneći ih časno,
      Kitio si cvećem svakog osvajača,
      Pevajuć mu himne,bestidno i glasno.

      Slobodu si večno ,zakržljala raso,
      Čekao da donesu tudji bajoneti,
      Po gorama svojim tudja stada paso,
      Jer dostojno neznaš za slobodu mreti.

      Pokaži mi redom viteze tvog roda,
      Što balčakom sruku slomiše ti lance,
      Gde je Karadjordje tvojega naroda,
      Pokaži mi tvoje termopilske klance.

      Sa tudjinskom kamom si puzio po blatu,
      Krvološtvom zvera,pogane hijene,
      Da bi mučki udar sledja dao bratu,
      I ubio porod u utrobi žene.

      Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
      A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
      Sa vešala starih novi konop visi,
      U sumraku uma novu gazdu snivaš.

      Branio si zemlju od nejači naše,
      Iz kolevke pio krv nevine dece,
      Pod znamenje srama uz ime ustaše,
      Stavio si Hrista,slobodu i svece.

      U bezumlju gledaš ko će nove kame,
      Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
      Čiju li ćeš pušku obesit o rame,
      Ko najbolje ume da ti komanduje.

  4. Setite se Vučićeve singl „konferencije“ kod ulaza za poslugu. Od tada do danas je prošlo svega par godina.

    8
    1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *