Видовдан – Дан Јунака: Откривање и освећење споменика Јунаку са Кошара потпоручнику Предрагу Пеђи Леовцу

“Бој не бије, свијетло оружије, но бој бије срце у јунака” , Свети Владика Његош Ловћенски Тајновидац

Још један Видовдан ће доћи и бити описан и уписан заиста као дан када видајући ране рода свога кроз сећање на Див јунаке и њихова дела, провиђамо и боље разумемо времена која долазе испред нас.

Дан Јунака у Пљевљима, почеће у 17:00, Крстоносном Литијом, коју ће предводити Његово Преосвештенство Епископ милешевски Господин Атанасије.

Видовданска Литија ће се молитвеним ходом улицама Пљеваља, слити ка централном делу парка “Водице” и самог спомен-обележја Обилићу наших времена, потпоручнику Предрагу Пеђи Леовцу.

Од 18:00, након откривања и освећења споменика и полагања венаца званичних делегација, почеће Академија уз говорнике и пригодан програм у коме ће учествовати:

етно музички састав “Фенечки бисери”, уметник Бранка Зечевић, песник Невен Милаковић Ликота, оперски дуо Љубица Вранеш и Драгољуб Бајић-Баја, гуслар Никола Тошић….

Цео програм заокружује се концертом Београдског синдиката од 21:00 на централном градским тргу “13 јули”.

Живимо у временима када реч патриотизам чујемо веома ретко, а на делу виђамо још ређе. Жртва овог јунака и других преко 70 из Пљеваљског краја, ево и 35. и 25. година касније демантују горе споменути амбијент и не дозвољавају да над оваквим делима јунака падне прашина заборава.

То ће потврдити и сви они који ће се окупити 28. јуна да на достојанствен начин обележе дан свих јунака, а међу њима и Пеђе, који су свој живот положили за Отаџбину.

Окупљени око ове идеје, најпре неколико појединаца као и људи у непрофитабилној и хуманитарној организацији Културни центар “Предраг Пеђа Леовац”, која баштини неговање сећања на лик и дело овог Пљевљака, затим челних људи Општине Пљевља, припреме за њену саму реализацију започели су месецима уназад.

Значајна екипа уметника и талентованих људи међу којима су: архитекта Иван Грчић, затим вајари Весна Маџунков и Ивана Лазаревић, као и “Уметничка ливница Станишић” и фирма за 3Д моделовања и принт технологије “ВокселЛаб”(Voxellab), а све под будним оком креативца Обрада Миливојевића, из дана у дан су сабирајући своја знања, вештине и таленте као Божије дарове, стварале дело које ће на Видовдан својим откривањем, потврдити да вредности чојства и образа, као и заклетве и обећања једног међу многима, које је дато своме роду и родној груди и даље важи.

За то време челни људи Општине Пљевља, су ову ицијативу упутили надлежнима у Министарству културе које је дало своју сагласност на основу Извештаја Комисије за спомен обележја, да се може даље у реализацију формирања спомен места. Такође ову одлуку потврдио је и локални парламент.

Сагледавајући све ово, крећемо у сусрет Видовом дану, заиста као дану који залечује јуначке ране нашег рода којима се Небо купује.

Спомен – белегЈунака

Архитекта: Иван Грчић

Вајари: Весна Маџунков и Ивана Лазаревић

Изливање фигуралне скулптуре: “Уметничка Ливница Станишић”

3Д принт калупа “Voxell lab” Београд

Гранитно облагање: “Шумадија гранит”

Креативна идеја Обрад Миливојевић

Ове године, на 25. годишњицу од Пеђине погибије, откривамо његов споменик у најлепшем делу града!

Спомен-обележје које ће се открити на Видовдан, налазиће се у централном и најлепшем делу градског парка “Водице”

Састојаће се се од гранитног постамента висине 1,50 м у основи, на чему ће се налазити фигурална скулптура висине 2,50 м. Испред постамента, а пратећи пад брда, тачкасто ће бити фиксирана плоча од алуминијумског лима, са урезаним стиховима гусларске песме „Витез метохијских међа Предраг Леовац Пеђа“

Плоча димензија 150 x 200 цм стајаће паралелно са подлогом на дистанци од 10 цм од посађене траве. Око плоче ће бити посађено 108 црвених ружа у част 108 палих бораца са Кошара.

На ободу ће стајати мања плоча, радијално постављена у земљи на истом принципу као и већа плоча димензија 40×30цм и на њој “QR” код са додатним информацијама.

На постаменту споменика биће исписан ћириличним писмом текст следеће садржине:

“ПОТПОРУЧНИК ПРЕДРАГ-ПЕЂА ЛЕОВАЦ

1975-1999

ХЕРОЈ СА КОШАРА”

Житије потпоручника Леовца

Предраг Пеђа Леовац (1975-1999)

Након завршетка гимназије у родним Пљевљима, уписује Војну академију у Београду. По завешетку Академије, војнички пут га води на свето Косово и Метохију. Бива распоређен у Приштински корпус, 125. моторизовану бригаду, 53. гранични батаљон. На земљи на којој је српска историја добила свој смисао, земљи на којој српско срце најјаче куца, млади потпоручник стасавао је у витеза свога рода, достојног славе српског оружја и части српског имена.

Након што је рањен на Свету Петку 1998. године, Пеђа је превезен у Београд на ВМА, где му је констатован троструки прелом вилице. Иако од последица рањавања није могао ни да се храни нити да говори, Пеђа је инсистирао да се врати кући у родна Пљевља, а своју жељу исписао је на цедуљици и предао своме оцу Милу, који је дошао да га обиђе. Вративши се у свој завичај, хранећи се на сламчицу, Пеђа почиње да прикупља снагу, како би се вратио својим друговима на нашем Космету. Недовољно опорављен, напушта свој дом у фебруару 1999 године. На растанку, мајци Милици обећава да ће, уколико се икад врати, кући дојахати на белом коњу.

Вративши се својој војсци, прво је од надређиних тражио пушку коју је носио приликом рањавања. Како је она била остала у минском пољу, Пеђи је понуђена друга пушка. Он је то одбио, вратио се у неочишћено минско поље и тамо пронашао своју пушку!

Са том пушком је и погинуо 14. априла 1999. године, при покушају заузимања врха Маја Глава. Имао је 23 године и 4 месеца.

У тренутку погибије, Пеђа је око врата носио ланчић који је био родитељски поклон. На ланчићу су се налазили крстић и мала икона Пресвете Богородице. Снајперски хитац, који је Пеђу кроз смрт послао у вечност, прекинуо је тај ланчић, који је био Пеђина последња одбрана…

Када су после Пеђине смрти допремљене његове ствари, отац Миле је у корици ратне забелешке свога сина пронашао 340 марака, на којима је било назначено „ЗА НЕ ДАЈ БОЖЕ“. То је био новац који је отац Миле дао Пеђи када је кренуо на Војну академију. Дакле, прошло је пуних 5 година а да нити један једини фенинг тог новца Пеђа није потрошио.

За свог кратког али великог живота, Пеђа је заслужио Орден за заслуге у одбрани и безбедности I степена.

ЗНАШ ЛИ РЕЋИ КО ЈЕ ПЕЂА?!

написао: Александар Тошић

Хоћу пјесмом да свједочим

див јунака рода мога,

стиховима чашу точим

за витеза пљеваљскога.

Чуј ме душо Србинова,

тебе пита пјесма ова:

кроз вјекове твог наслеђа,

знаш ли рећи ко је Пеђа?!

То је витез од јунака,

какве само Српство даје,

Милица га роди мајка

за све српске нараштаје!

Да се Срби њиме зоре

и неправди не покоре;

јунаштвом им срца кади

славни витез вјечно млади!

Он погину док би момак,

своје чедо не милова,

ал’ је његов сад потомак

свака глава Србинова!

Куд кренемо, он је с нама,

ко некад на Кошарама;

благослов је наш очински

витез међа метохијских!

Водимо се Срби њиме

ко Божијом заповјести,

јер Пеђа је данас име

српске славе и савјести.

Од вјечности одабрани,

смрт му име не сахрани!

Оста роду у наслеђе

славно име нашег Пеђе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: