Вилијам Шекспир: Kад те будан сневам
1 min readСонет 43
Што више жмурим, очи боље виде,
јер цео дан не виде што гледају;
Ал кад их склопим, твој лик у њих иде,
затворене те јасно осећају.
Kад и сен твоја таму светлом чини,
те у мом оку склопљеном сја чило,
какав би призор на дневној ведрини,
диван и блистав – твоје биће било.
Kако блажено очи би ми сјале
по живом дану да те смотре зене,
кад и у мртвој ноћи су сен знале
твоју да виде, у сну, заклопљене.
Сви дани су ноћи – док те не угледам,
све ноћи дани – кад те будан сневам.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: