Viš’ Srbije na nebu oblačnome

Piše: Bećir Vuković

Prije nego se obuju, poneki tipovi trebali bi da posjede na krevetu, pa tek da saopšte svijetu svježe utiske o svijetu. Pa, eto, i situaciji u Srbiji. U redu je, svijet željno čeka njihove misli, ali zaboravili su da obuju čarape. Ma, u redu je, ide ljeto, idu i solo cipele, i furaj…

Pričekaj, i vidi o čemu se radi. Možebiti, da iza protesta u Srbiji ima još ponešto. U Srbiji je uvijek bilo: iza neke političke ujdurme, još neko stoji. Sa nazuvenim čarapama i cokulama.

Kad je srušen Berlinski zid, cijeli Beograd je pjevao. Kad je Njemačka opet bombardovala Beograd, opet su svi plakali. Sinoć se Njemačka opet smijala scenama iz Beograda.

Beogradu može biti: demonstranti mlate vođe takozvane opozicije. Demonstranti su ogorčeniji na opoziciju nego na vlast. Ali, da ostavimo našu ruku da naš svrab češe, fala bogu dalekome, videćemo šta je i ovamo, i tamo…

I, ovdje bi – po prknu – trebala da dobije poneka opozicija.

Ja sam staromodan (ako vam pristaje izraz), tako da ne skidam čarape. Kad ih nazujem, lako ih ne sazuvam. Sa druge strane, što se tiče i pozicije i opozicije u Srbiji, uvijek sačekam – procenu – mudre Latinke, pa i Kandićeve, pa i Biserkove, pa i Suše, i Davida, da vidim kako oni vide stvari. Treba li još da nabrajam.

Kad čujem njihovo mišljenje, lakše zaokružim i svoju političku misao. Ali, i onda prosjedim na krevetu. Uzeo sam tu naviku, i tako furam. Nikome ovakav pristup analizovanja situacije u Srbiji, ne može škoditi…

Oslušni bisere Biserkine, pa ćeš i ti, putniče, lakše proći srpskim političkim bogazama. Nećeš se potucati od nemila do nedraga.

Ako znate čiji su oni prijatelji – kojih ovdašnjih tipova – onda se još i lakše možete razabrati u političkom pletivu.

Zanimljivo da se protesti u Beogradu poklapaju sa – prozom u etar – vladike Grigorija. (Nedavno, na kongresu virtualne stvarnosti u jednom selu u Alpama), usvojen je novi žanr proze – proza u etar. Nije važna proza Grigorijeva, važno je poklapanje proze sa stvarnošću. Ima vladika proze i proza, nije da nema, pa se, kašto, i prospe preko sveske, i zažubori ispod stola.

Nedavno je i ovdašnji pop, takođe niz etar, pustio jednu proznu misao, kako litije nisu ni vjerske nego građanske, ali neko je misao presereo u letu, pritisnuo je upijačem, i zatvorio u sveščicu. Nisam tri dana sazuvao čarape. U čarapama sam i spavao.

Policija u Beogradu, policija u Budvi, policija u Čikagu, polucija u Parizu. Svuda policija bije. Policija je svuda ista. Pa, opet, nije, baš, svuda ista. Više za jednu noć policija u Beogradu popije batina, no u Čikagu za deseg godina. U Crnoj Gori, policija okupira i opštine.

Ruku na srce, policija najviše batina popije u Beogradu, i to je fakat. Ali, i fakat je da nismo vidjeli da policajac u Beogradu – koljenom nekoga davi na asfaltu. Svaka razlika je važna. Analitičari, i slični tipovi, morali su to registrovati. (Počesmo sa tipovima na krevetima, a završismo sa analitičarima.) Tako je kad vas ruka vodi kroz ljepotu pisanja…

Što jeste jeste, policija svih država, čizmama će slomiti i klavir Franca Lista.

Isto tako, zaključićemo i mi (da ne pitamo svaki čas Latinku), policija ponegde brani demokratiju, a ponegde dikraturu. Ponegde brani volju naroda, ponegde brani ukradeno od naroda.

Džaba smo učili kako u komunizmu odumire država. Nekada su ove riječi mogle da budu upotrebljene protiv vas, kao dokaz. Sada, kad iste riječi ničemu ne služe, morali bi priznati i poneku zabludu. Makar ta zabluda imala i ime – demokratija.

Evo, koliko me udružene služe memorija i pamćenje, rezultat je pred vama: stvarno ne pamtim da je neko mimo „demokrata“, nasrtao na Skupštinu Srbije. Ne vjerujem da pamti drukčiju sliku ni Latinka, a ona pamti k’o po jedna. Pamti i Suša, koliko me služi memorija. Za nekoga drugoga ostavljam pamćenje. Ako ništa ne funkcioniše, zaboravim da obujem čarape.

(Nemojte proveravati: čarape se mogu obuti, obući, nazuti i navući…) Ide ljeto, pa se sazujte i opustite. U srpskom bogatom jeziku, dosta izraza za svakoga, i svaku priliku, pa furajte…