Више пензионисаних него нових полицајаца у Црној Гори

Годишње из црногорске полиције у пензију оде више стотина полицајаца, док је пријем нових ограничен на око 100.

Наиме, Закон о унутрашњим пословима предвиђа да је попуњавање полиције могуће само онима који су завршили двогодишњу Полицијску академију, а њу годишње заврши око 100 академаца.

„Број недостајућих службеника ће се удвостручити уколико се не промијени Закон“, упозорава директор академије Владимир Станишић за Радио Слободна Европа (РСЕ).

„Овим темпом ће требати године да би се обучио и надомјестио недостајући кадар.“

Процјене су да црногорској полицији ургентно недостаје око 400, а дугорочно још најмање 1.000 полицијских службеника.

Из извјештаја Европске комисије се види да је Црна Гора за пет година остала без четвртине полицајаца, од чега је више од 600 њих отишло за једну годину.

Тако сада у Управи полиције ради око 3.900 полицијских службеника, док је систематизовано 5.377 радних мјеста.

Кадровско стање у полицији оцијењено је у документу Владе из новембра 2023. као забрињавајуће.

А на одлив утиче старосна структура припадника црногорске полиције.

У Владином документу о стању у Министарству унутрашњих послова она је оцијењена као неповољна, јер је 75 одсто службеника старости од 40 до 67 година.

Од тога, значајан број испуњава услове за одлазак у пензију до краја 2025. године.

Осим одлива кадрова, у информацији Владе се истиче да је због законског услова о попуњавању полиције само онима који заврше Полицијску академију Управа полиције у опасности да остане без „оптималног броја службеника за несметани рад“.

Директан повод за одлазак великог броја полицајаца у пензију биле су измјене Закона усвојене јуна 2021. којим су прописани повољни услови за пензионисање.

А под образложењем да је усљед безбједносних изазова „потребно хитно подмлађивање кадра и њихово увођење у посао у наредних неколико година“, децембра 2022. поново је мијењан Закон, па је старосна граница за пензионисање смањена са 53 на 50 година.

Уз то је прописано увећање на пензију са 20 на 30 одсто.

Измјенама закона нису предвиђени механизми на основу којих би се надомјестио број полицајаца који напуштају службу.

За измјене је гласао тадашњи посланик, а садашњи министар полиције Данило Шарановић из Демократа, партије која је била један од предлагача ових измјена 2022.

Он није одговорио на питања РСЕ да ли осјећа одговорност за повећани одлив службеника полиције и како намјерава да са мјеста министра ријеши тај поблем.

Предсједник скупштинског Одбора за безбједност и одбрану Миодраг Лаковић оцијенио је да је за неповољно стање у полицији одговаран претходни сазив парламента.

„Направљен је амбијент за масовни одлазак… И сада се стално помиње недостајућих 1.400, 1.500, 1.800 или већ колико службеника. Надам се да смо научили лекцију да у парламенту олако не доносимо законска рјешења, без дубинских анализа.“

Министар Шарановић није присуствовао тој сједници Одбора 26. децембра.

Током протекле године ухапшено је више полицијских службеника, укључујући и бившег помоћника директора Дејана Кнежевића због сумње за стварање криминалне организције и друга кривична дјела.

Његово хапшење довело је до смјене директора полиције Зорана Брђанина марта 2023.

Међутим, Брђанин је девет мјесеци касније, након што је суд устврдио да је смјена била незаконита, враћен на функцију.

Двадесетак дана касније, крајем децембра, министар полиције Шарановић поднио је нову иницијатву за смјену Брђанина.

Државна секретарка у његовом Министарству Јована Мијовић потврдила је да су услови за пензионисање, али и услови за запошљавање створили проблем.

„Нама годишње одлази 500, 600, 700 лица у пензију, а да ми можемо да примимо у радни однос око 100 са академије. И те људе примамо као приправнике, који немају полицијска овлашћења, ни значку ни оружје… која годину треба да буду ту и уче.“

Бивши министар полиције Филип Аџић казао је да је Управи полиције „ургентно потребно неких 400 службеника“.

Подсјетио је да је као тадашњи министар критиковао закон јер је сматрао да је његовим доношењем „неко имао амбицију да уруши Управу полиције“.

На питање РСЕ због чега је тада његова партија, Грађански покрет УРА, подржао такав Закон, Аџић није одговорио.

Владимир Станишић сматра да би измјене Закона морале ићи у правцу скраћивања школовања будућих полицајаца.

Подсјећа да у земљама у окружењу, као и у ЕУ, обука траје много краће.

„У Француској, која је много већа и развијенија, са много већим бројем полицајаца, полицијска обука траје годину дана“, наводи Станишић.

Уколико би ствари остале непромијењене, биле би потребне године да би се „иоле приближили цифри службеника која је потребна МУП-у, односно Управи полиције“, упозорава директор Полицијске академије.

Сматра и да би надлежност над Академијом требало вратити МУП-у, јер би се на тај начин полазници запошљавали одмах по завшетку школовања.

Тренутку је под управом Министарства просвјете.

Осим кадровских постоје и други проблеми попут дотрајале полицијске опреме.

Тако је посљедњи пут опрема за службенике униформисане полиције осигурана 2015. а за припаднике сектора полиције посебне намјене 2008. године.

„У претходном периоду буџетска средства која су додјелјивана МУП била су искључиво довољна за личне доходке и гориво за потребе полиције“, док је улагање у опрему било „потпуно занемарљиво“, наводи се у документу Владе.

Велики проблем је и набавка полицијских возила.

У документу се наводи да је неблаговременим јавним набавкама 100 возила доведен у питање рад и функционисање полиције.

Претпоставка је да ни 2024. неће бити обезбјеђена нова возила, већ ће се и даље користити постојећа – већ седму годину, што ће додатно коштати МУП најмање 900.000 еура.

Иначе, званичника европска статистика сугерише да је удио полицајаца у Црној Гори прилично висок у односу на просјек Европске уније – 639 у односу на европских 335,3 на 100.000 грађана.

Међутим, за разлику од већине земаља ЕУ, Црна Гора у полицајце убраја и граничаре (1.540), али и службенике без полицијског чина.

Извор: РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: