Вишевекторни аутошовинизам утвара и Гмаза
1 min read
Војин Грубач
Пише: Војин Грубач
Јако често, годинама, социјалним мрежама круже запаљиви говори Мила Ђукановића из периода деведесетих, када је био ултрасрпски националиста, гдје се у реторици и порукама јасно оцртавају елементи нетрпељивости и искључивости према другим народима и религијама.
Сличне говоре „великосрпског типа“ имали смо и од других актера мрака и таме тога периода који су потом „преметнули“: Вука Драшковића, Новака Килибарде, …, али и многобројне ускопрчене „ситне бораније“ из врха ДПС-а и тзв. „дукљанских кругова“ у Црној Гори
Те „ситне бораније“, некада „великосрпске“ којој је грош цијена а која је у себи носила, и сада носи: духовну пустош, врисак непринципјелности и несталности, као и меркантилност којој граница нема.
Штета коју су колективно донијели народу у периоду од тридесетак година је немјерљива.
Ту штету доносе и сада, такође с бљутавих и огавних шовинистичких позиција, само што им је вектор шовинизма супротног правца.
Ако би их намах превели у витуалне просторе, дали им митраљезе и послали назад у прошлост, они би са великим задовољством побили одабране: прво пуцали себи у чело, а потом сатрли окружење и све своје следбенике пљунувши им на труп.
Сигурно би одлучно пљунули на свој премртви политички труп, као и лешеве сљедбеника, а не би било чудно и да ејакулирају од задовољства и среће, те достигну виши степен сатанистичког блаженства.
Због чега се то дешава, а дешаваће се и даље?
Вјероватно у случајевима када: искомплексирани и незрели, неваспитани ликови опијени умишљеном почетном или периодичном славом осјете како им народ, који их је цијенио, почиње полако окретати леђа.
Ту се појављује, социолозима јако познат, проблем повријеђености „лидерске“ и персоналне политичке сујете.
Повријеђена „лидерска сујета“ је, вјероватно, једна од највећих опасности за друштво и народ јер она у себи носи страшну рушилачку силу која закономјерно прелази у обневиђелост а потом перверзију и злочин.
Они за собом у провалију обавезно повуку и своје блиско окружење, правећи од свите „проклету гомилу“!
Ипак, свим тим опскурним ликовима заједнички су неки именитељи.
Наиме, повријеђена сујета их је „натјерала силом очаја“ на чудовишну меркантилност: да темељно пљачкају народ „којем припадају“, у домену који им је на дохвату „шестог прста“, узимају хрпе новца од вампира других народа (из окружења и даљег иностранства)- којима се свиђа њихово реторичко черечење „сопственог народа“- гдје се током времена својски труде да том народу и душу узму.
Зато није ни чудо што су истовремено пљачкали и гнобили народ, иживљавали се по максимуму, не скривајући да им то доноси задовољство својствено морбидним касапима помраченог ума, што у ствари и јесу у коначној варијанти своје изопачене личности.
Осим тога, ови ликови су пролазили етапе у којима су били перјанице свих могућих шовинизама који постоје на Балкану, што је невјероватно!
И то, подржавајући и подгријавајући шовинистичке идеје које таворе, бар једним дјелићем, унутар сваког народа у окружењу.
Једноставно речено, они су били, а и сада су, отровни шовинистички зачин свакој нетрпељивости и мржњи која је усмјерена против народа којем грешком припадају, а не припадају му одавно, очито!
Такви ликови немају нацију у којој би је могли јасно идентификовати.
Таквима се мора признати нова нација, уникатна и оргинална, у којој би обитавали и ваљали се у свој својој нечистоћи и воњу!
Рецимо, нација Монструма? Или човјеколиких Гмаза?
Нација свих оних тумарајућих и искомплексираних: одметнутих од логике и здравог смисла, примитивних у инстинктима, аморалних и заблудјелих у својој распуклости мозга.
И све то, на слабашним темељима који се неумитно урушавају, све до трена када се тако надобудни и несретни претварају у страшљиве твари који не умију честито одглумити одсуство беспокојства за своју јадну судбину која је давно зацртана и од које се побјећи не може.
Наиме, ко их је „рукама вајао од пластелина“, давајући им разне „застрашујуће облике Квазимода“, тај ће их на концу претворити у грудвицу и ту аморфну масу бацити иза себе у ништавило.
Све ће то пропратити шок, потом изненадни аплауз и одушевљење напаћених, који су гнобљени од стране темељно болесних ликова чије је својство било да“мало шта знају, а пуно могу“.
А све је пролазно. Има свој почетак и крај.
И све долази по заслугама, по траговима!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sledeci Vuk Draskovic i Kilibarda je Mandic
Bravo Vojine .Pravo u centar .Sta ljude tjera da urlaju o svom srpstvu, a onda se prebace u najvece protivnike .Primjeri Djukanovica , Kilibarde ,Draskovica , Boskovica , Papovica , Canka … su naucno proucavanje . To su ljudi od cijeg srpstva se nije moglo zivjeti , dabi dosli u situaciju da se od njihove srbomrznje ne moze zivjeti .Mnogo je takvih, treba se cuvati onih koji suvise urlicu o srpstvu .U jednom momentu ce promijeniti plocu .
U svom poslednjem intrvjuu Višnja Pavelić poglavnikova kćer je izjavila : “Titovi komunisti nisu htjeli napraviti atentat na mog oca Antu Pavelića. Oni su htjeli izručenje. Ali tu je bilo svega, s Maksom Luburićem, koji je bio luđak, umno bolestan čovjek.” Aludirajući na hercegovačko poreklo i srpske korene iz Pive Vjekoslava Maksa Luburića Višnja Pavelić, gledajući u kameru i reditelja Jakova Sedlara, rekla je: “Vi ste iz Dalmacije. A ono je Hercegovina. I to su strašne stvari. On je ubijao ljude. Njega nitko nije mogao kontrolirati. Nije tati bilo lako.”
На обалама градова Дунава и Саве поникло је тачно 13 Срба генерала Домобранства и усташке војнице, о чему је писала и домаћа штампа.
Наведите и њихова имена уз Макса Лубурића чији су преци генерацијама католици, потоњи Хрвати, за разлику од ових 13 генерала.
ХПЦ у НДХ правно је у Загребу опслуживао један београдски адвокат такође православни Србин, поново са обале Дунава.
Кажите нешто о томе, о аустрофилству у Срба Словена Подунавља и Посавине које је и родило конвертитство у католицизам и расну мржњу Словена Славоније, Загорја, Подравине и Жумберка иначе склоних германизацији, чији поједини идеолози и вође су већ и имали германизована имена или презимена.
Ово је корјен усташтва као нацизма Балкана, односно расне мржње Хрвата према Србима Власима (доминантно Илиро-трачанима од Баније и Кордуна па до Црне Горе), који су у спрези са Ватиканом мобилисали и католике бивше Србе Далмације и Западне Херцеговине.
Лубурићеви преци генерацијама су католици који живе у Западној Херцеговини а не Пивљани, и нису доказ конвертитства и усташтва Црногораца колико ни од народа масовно презрени и одбачени Штедимлија и Дрљевић.
Оканите се таблоидно-ботовског сијања расне мржње према изворним Србима виолентним Динарцима – Црногорцима, Брђанима и Херцеговцима, који су кроз вијекове населили и већи дио Србије, Босне и Војне Крајине, а које ваш подунавски сензибилитет удружен са бугараштвом шоплука не подноси.
*Бечко-подунавски сензибилитет обреновићке Србије удружен са бугараштвом шоплука у који их је Беч и гурао, и који се савшено стратешки уклапа са бечким посавско подунавским аустрофилством Срба Пречана, официра АУ монархије а затим и домобранства, усташке војнице и тамошњих партизана комуниста, заједно са црногорским комунистима који су наводно обнављали црногорску државност раскопавајући врх Ловћена који је и створио ту државност.
Luburići iz zapadne Hercegovine nemaju veze s Luburićima iz Pive, identično prezime je najvjerovatnije slučajnost. Zapadna Hercegovina je katolicizirana neposredno nakon urušavanja nemanjićke Srbije, a ne u novije doba. Ti ljudi su većinom minimum 25 generacija katolici, iako zaista vode porijeklo od pravoslavnih Srba, jer je nekad cijela Hercegovina bila pravoslavna, za razliku od srednje Bosne, gdje su krstjani i katolici imali veliku brojčanu nadmoć do osmanske invazije.
@lulius апсолутно тачно, међутим то је немогуће објаснити Бокановом пулену Раковићу који у својем „капиталном научном“ дјелу усташтво сваљује на Црногорце и Херцеговце, тј. непостојеће конвертитство вијековима православних Срба Динараца.
Да ствар буде гора по њега и идеолошке сљедбенике му, не постоји нити једно усташки име везано за стару Црну Гору четири нахије, али је све вјешто искориштено за денунцирање МЦП у оквиру СПЦ и Здравка Кривокапића.
Један овакав лични пораз и књижевни промашај биће разлог каприциозног инаћења и инсистирања на тој историјској „истини“ аутора и његових поштовалаца за потребе дневне политике.
Padom pod Turke sredinom druge polovine 15. vijeka, stanovništvo Hercegovine se razbježalo i prorijedilo. Prvi turski popisi u Hercegovini (god. 1468./69., potom 1475.-75. i 1519.) pokazuju da se stanovništvo Srbi i Vlasi zadržalo samo u brdskim selima. Od pada pod Turke pa do sredine 19. vijeka Hercegovina je bila gotovo potpuno odsječena od društvenih, kulturnih i političkih zbivanja u drugim evropskim zemljama. Hrišćani su bili obespravljeni, a crkve i manastire koji su preostali nakon rušenja u osvajačkim pohodima Turci su porušili 1563. Otada pa do sredine 19. vijeka zapadno od Neretve nije bilo ni jedne crkve ni manastira. Godine 1846 godine počinje izradnja samostana u Širokom Brijegu i to u okviru akcije Vatikanske kongregacije za propagandu vjere u ovom prirodno najsiromašnijem-gladnom dijelu Evrope i uopšte nekadašnje SFRJ. U Zapadnoj Hercegovini ne postoji ni jedna katolička crkva starija od samostana u Širokom Brijegu. Iznad Ljubuškog odakle je Luburić postoje ostaci iz predotomanskog perioda velelepnog pravoslavnog manastira posvećenog arhanđelu Mihailu.
Добар текст. Егоизам је катастрофалан за све а посебно на крају за носиоце тог својства.
Како сију тако ће пожњети на крају.