Visoki Dečani i Adem Jašari: Šta je kulturna baština tzv. Kosova?

Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Ovaj recept nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa pokušavaju da primene albanski separatisti sa Kosova i Metohije kako bi prisvojili srpsko kulturno nasleđe na KiM. Odavno uveravaju da manastir Visoki Dečani, kako tvrdi Udruženje kosovskih istoričara „Ali Hadri“, ne pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi (SPC), nego pravoslavnim Albancima.

Čule su se i teorije da je ovaj manastir podignut na temeljima nekakve ilirske crkve. Nedavno su preduzeli i ozbiljnije korake, pa je ministarstvo kulture, omladine i sporta tzv. Kosova objavilo listu kulturnog nasleđa pod privremenom zaštitom, a na toj listi, u kategoriji arheološkog nasleđa, nalazi se 968 spomenika. Među njima su srpske pravoslavne crkve, manastiri, kao i manastir Banjska, na kome planiraju da saniraju posledice oružanog sukoba koji se desio 24. septembra prošle godine.

Upada u oči i to što se na ovoj listi nalaze svetinje koje su pre samo 20 godina upravo Albanci palili i uništavali. Na njoj su, između ostalih, crkva Svetog Spasa u Prizrenu, koja je bila na udaru albanskih ekstremista, kao i mnoge svetinje koje su gorele tokom Martovskog pogroma 2004.

I, negde sasvim očekivano, s obzirom na to da su ne tako davno nasrtali na mnoge od tih svetinja u pokušaju da ih sravne sa zemljom, što rade i danas, albanski „čuvari“ nasleđa na KiM sapleli su se na prvoj stepenici.

Ovo ne treba da čudi, jer oni koji su oduševljeno skrnavili i nastavljaju da skrnave tuđe, teško da umeju da čuvaju svoje.

Zato se postavlja pitanje-kako onda dati kozi da čuva kupus?

Na listi kulturnog nasleđa nalazi se, piše portal „Koha ditore“, oko 50 spomenika koji više ne postoje.

Ne postoje, piše ovaj medij, jer su izgoreli u požarima ili su se srušili. Među njima je i škola „Ismail Ćemali“ koja je zapaljena, samo dan nakon što je počela restauracija.

Kada je reč o požarima, navode mediji na albanskom jeziku, postoji sumnja da su neki bili podmetnuti kako bi se na tim mestima gradili stambeni kompleksi.

Sudovi, navode mediji, izricali su i kazne u visini od 700 evra zbog skrnavljenja spomenika. Nije teško zaključiti da je reč o albanskim spomenicima. Jer, oni koji uglavnom uoči zadušnica lome i uništavaju nadgrobne ploče i krstove na pravoslavnim grobljima, uspešno izmiču pravdi i ponavljaju svoja (ne)dela.

Na listi, na kojoj se nalazi 968 spomenika, uključujući memorijalni kompleks „Gazimestan“, brojne pravoslavne crkve i manastire, objekat u kome se nalazio pećki kafić „Panda“, stoje i kuće albanskih porodica, zdanja u kojima su bili neki od štabova tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, kuća Ibrahima Rugove, prva škola na albanskom jeziku.

Zapravo, oko 300 spomenika, od ukupno 968, mogu se svrstati pod albansko kulturno nasleđe, i pretežno su iz devetnaestog i dvadesetog veka. Sve ostalo što se vidi na spisku, jeste deo srpskog kulturnog nasleđa i mnogo je starije.

Ipak, predstavnici privremenih institucija u Prištini, i te kako vode računa o spomenicima tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova na KiM, od kojih su mnogi pod video-nadzorom 24 sata. U albanskoj javnosti na KiM, primera radi, često se diskutuje o tome ko je i koliko sredstava, uključujući i lidere tzv. Kosova, izdvojio za memorijalni centar „Adem Jašari“ u Prekazu.

Ovo mesto, inače, predstavlja albansko svetilište, jer ga posećuju Albanci iz svih delova KiM, regiona i sveta. Stoga je jasno da privremene institucija u Prištini i kosmetski Albanci i te kako vode računa o spomenicima, ali najviše o onima koji su posvećeni tzv. OVK.

Bez obzira na političke razlike, njihov stav prema tekovinama tzv. OVK je isti. A u mit o tzv. OVK utkana je pogobija Adema Jašarija i članova njegove porodice po kome su nazvane brojne ulice, stadioni, kasarne, pa čak i aerodrom na KiM.

RT.RS/Mina Ćurčić