Vještačka inteligencija prepoznaje da li je slika falsifikat
Slika Kloda Monea, foto: AP
Slike poznatih autora vrede milione dolara i zato su često na meti falsifikatora. Nova specijalna tehnologija napravljena u Švajcarskoj sada može jasno da odredi da li je slika original ili nije, što je od velike pomoći kolekcionarima, aukcijskim kućama i ekspertima.
Otkad je na aukciji slika „Spasitelj sveta“ Leonarda da Vinčija prodata za rekordnu sumu od 400 miliona dolara, javnost bez daha prati aukcije umetničkih dela. Pritom, eksperti sumnjaju u to da je slika zaista delo Leonarda da Vinčija. Sertifikat daje garanciju autentičnosti i pomaže pri određivanju vrednosti. Međutim, i najbolji eksperti mogu da pogreše.
Veruje se da je tržište umetnosti preplavljeno falsifikatima. To nisu samo nečiji srušeni snovi o velikom novcu, nego i katastrofa za istoriju umetnosti, da ne pominjemo finansijsku štetu za muzej.
Nedavno je Nacionalni muzej umetnosti, arhitekture i dizajna u Oslu nakon 40 godina sumnji u originalnost portreta Vinsenta Van Goga, utvrdio da je autoportret — original. Ovom zaključku su prethodila skupa istraživanja stila, tehnike, materijala i porekla.
Proteklih godina u centru pažnje se našla i ruska savremena umetnost — radovi Aleksandre Ekster i Natalije Gončarove, za koje se ispostavilo da su plagijati, kao i slike Kazimira Maljeviča, najskupljeg umetnika među ruskim avangardistima. Bitnu ulogu u istraživanju igrala je činjenica da je moguće da su radovi umetnika izgubljeni za vreme ruske revolucije ili za vreme Staljinove vladavine, da bi se kasnije ponovo pojavili.
Dokazi o originalnosti su reference u specijalizovanim izdanjima, istorija izložba i prošlost na tržištu umetnosti. Ali šta ako ovoga nema?
Pomoć veštačke inteligencije u utvrđivanju falsifikata
Fizičarka Karina Popovici i ekonomista i matematičar Kristijan Hop Ol rešili su da pomognu. Zahvaljujući iskustvu koje su stekli na ranijem poslu, radeći kao analitičari u velikim bankama, sada su se posvetili umetničkim delima, analizirajući ih uz pomoć specijalne tehnologije svoje kompanije — Art rekognišon. Njihov algoritam „uči“ karakteristične crte određenog umetnika na osnovu niza fotografskih reprodukcija slika.
Program već poznaje više od 300 umetnika i preko 100 hiljada slika i može samostalno da proverava koje su karakteristike tipične za umetnika. Na primer, tehnika slikanja i potezi četkicom su neka vrsta obrasca koji se ponavlja.
Program lakše radi sa delima impresionista i ekspresionista nego sa apstraktnom umetnošću. Razlog je činjenica da slike sadrže više detalja i struktura koje se upoređuju.
Određivanje perioda stvaranja ne predstavlja problem za algoritam: na primer, razlikuje da li delo Pabla Pikasa pripada „plavom periodu“ ili kasnijoj fazi kubizma.
Od radoznalih studenata umetnosti do kritičara umetnosti
Program koristi „neuronsku mrežu“ — pokušava da prepozna navedene obrasce jedne tehnike. Ako ne uspe sa jednim uzorkom, odbacuje ga. Sa druge strane, ako se uzorak neprestano ponavlja, program koristi obrazac strukture doslednije, da bi izučio korisne karakteristike umetnika. „Učenje“ veštačke inteligencije funkcioniše slično kao i sinapse u ljudskom mozgu, gde se pojedine ćelije sve više povezuju ako su aktivnosti prošle uspešno, objašnjava preduzetnica.
Hop Ol i Popovicijeva „pune“ algoritam sa 80 odsto poznatih slika jednog umetnika. Nekoliko dana pošto ih Art rekognišon nauči, programu za ispitivanje se daju stvarne slike pomešane sa dobrim falsifikatima. Stopa uspeha je više od 90 odsto. Oni su ovo uporedili sa „radoznalim studentom umetnosti koji postaje umetnički kritičar“.
Garantovano originalne slike
Pošto se originalnost umetničkih dela određuje analizom fotografskih reprodukcija, najveći izazov je stvaranje neophodne baze slika svih reprodukcija u visokoj rezoluciji. Ovo zahteva saradnju muzeja i privatnih kolekcionara. Takođe, oni traže dugogodišnjeg saradnika neke poznate aukcijske kuće da bude deo njihovog tima.
Za „obuku“ programa potrebno je što više „garantovano originalnih“ slika, jer ako materijal za obuku sadrži greške, sistem ne može da radi punim kapacitetom.
Poteškoće se javljaju kod umetnika koji su potpisivali radove svojih učenika, tj. sami su bili neka vrsta falsifikatora. Teškoća ima i kad je reč o delima Modiljanija (1884—1920), koji je stavio datum i potpis samo na nekoliko svojih slika. Umirući od siromaštva, neke od njih je ostavio kao sredstvo za „plaćanje“ kada je bežao iz svog stana u Parizu, koji više nije mogao da plaća. Kada ga je svet umetnosti „otkrio“, i kada su skočile cene njegovih dela, naknadno su potpisane neke njegove originalne slike. Takođe je dodato i nekoliko falsifikata.
Cena zavisi od slike
S obzirom na visoku stopu uspeha koju je pokazao novi program, Karina Popovici kaže su eksperti, kolekcionari i aukcijske kuće pokazali veliko interesovanje za njega.
„Za jednog eksperta smo već obavili stotine ekspertiza. Ali većina klijenata želi da za njih analiziramo pojedinačne slike“, navodi ona.
Da bi proces bio započet, neophodno je poslati fotografiju slike i ime umetnika putem elektronske pošte.
„Obično proveravamo svaki pojedinačni slučaj i svakom klijentu dajemo individualnu ponudu“, kaže Popovicijeva.
Cene se kreću od 500 švajcarskih franaka (oko 456 evra) za brzu proveru, pa do nekoliko hiljada za kompletnu analizu, uključujući i izveštaj.
„Formiranje cene zavisi od iskustva koje imamo u analizi dela određenog umetnika, ali i od toga koliko je skupo dobiti dovoljno materijala i da li u stručnim krugovima postoji jednoglasno mišljenje o tome koju sliku treba razmatrati kao original, kao u slučaju Modiljanija. Najzad, presudnu ulogu igra i to koliko često je umetnik menjao stil, da li je bilo mnogo restauracija, da li je umetnik mnogo radio sa svojim studentima, što je bilo posebno karakteristično za istaknute umetnike“, objašnjava Karina Popovici.
Planovi za budućnost
„Radimo vrlo temeljno, ali stoprocentna garancija nikada ne postoji“, navodi naša sagovornica.
Nudeći program svetu umetnosti, preduzetnici žele da „daju doprinos integraciji i transparentnosti na tržištu“. Zasad su američki eksperti otvoreni za saradnju, dok se u Švajcarskoj, naprotiv, suočavaju sa skepticizmom.
Ipak, program ne treba da zameni stručnjake, već je samo dodatni instrument.
„Trenutno radimo na jednom vrlo poznatom slučaju. Ne možemo da kažemo o kojoj slici je reč, ali se već ove godine očekuje rezultat rada grupe stručnjaka“, kaže Karina Popovici na kraju razgovora za Sputnjik.
