Влада сагласна да се на остацима цркве и гробља гради петоспратница

Влада Црне Горе сагласна је да се на мјесту гдје се налазе остаци ранохришћанске базилике и гробља, у барском насељу Заљево, наставе раније започети па обустављени грађевински радови на изградњи петоспратне стамбено-пословне зграде.

Прецизније, с овим је сагласно Министарство културе које је оборило рјешење о забрани грађевинских радова на овом локалитету.

О овоме је данас јавност обавијестио археолог мр Младен Загарчанин, са запрепашћењем истичући да се десило оно у шта нико нормалан није могао да повјерује, „а то је, да ће један тајкунчић, сумњивог поријекла, уз помоћ адвоката (бескурпулозних хијена којима ништа није свето), побиједити здрав разум, а да ће све то аминовати онај који би први требао да стане у заштиту црногорског културног насљеђа.“

Загарчанин подвлачи да овим у Бару није затрпана црква са гробљем, већ нада да било која институција система може да изађе на крај са интересима мафије.
„Али, ово је само почетак. Видјећемо за даље“, казао је признати археолог.

Он је истакао да са жаљењем обавјештава јавност да је Министарство културе оборило рјешење о забрани грађевинских радова на сред ранохришћанске базилике и ранохришћанског гробља у Заљеву-Томба.

Загарчанин је јавности ставио на увид и приказ стварног стања на простору ранохришћанске базилике, чији остаци су недавно затрпани шутом, једнако као и остаци овдашњег гробља, о чему је „Барски портал“ писао, што приказујемо на доњим фотографијама.

„Детаљним урбанистичким планом простор који је насут, а гдје „господа“ желе да граде петоспраницу, није предвиђен за градњу, што је прво кривично дјело. Друго кривично дјело је уништавање потенцијалног култуног добра”, устврдио је Загарчанин.

Он се запитао и ко је извођачима односно инвеститотирима дозволио да крше ДУП. „А ко да покрију цркву? А гдје је гробље, које је рекогносцирањем евидентирано у кругу од 70 метара” – пита се револтирано Загарчанин.

У његовом последњем научном раду, наведено је постојање ранохришћанске цркве у барском насељу Заљево-Томба.

„Вјероватно бих се коцкао са не тако лако стеченим научним кредибилитетом да црква стварно не постоји на том мјесту. Лагао бих народ и измишљао јер ми је, ето тако, ћеифнуло у главу из неке објести, досаде…

Уосталом, шта смо ми археолози овдје на Балкану, у Црној Гори заробљеној бесмисленим законима и још бесмисленијим, да не кажем гротескним појавама и интелектуалним креатурама, без гомила лажова и превараната који су цијели живот посветили само како би јадну и друштвено корисну грађевинску мафију (напаћену у крајњем случају) гањали ометајући их да свим својим цивиилзацијским правом ору и граде преко гробаља, роварећи древне светиње, не желећи да знамо су у ствари они ти који све што раде раде у ствари за добробити наше и њихове дјеце, за добробит друштва и угледа државе у свијету“ – огорчено констатује угледни археолог из града подно Румије.

Подсјетимо, плац (недавно затрпан шутом) са остацима цркве из XI вијека налази се уз магистрални пут Бар – Улцињ, 300 метара прије тунела Ћафе, куда је прије три године требало да прође и инсталација Регионалног водовода, али је управо због вриједног археолошког налаза ова парцела заобиђена.

Ријеч је о остацима древне цркве чије је темеље прошлог мјесеца својим тијелом бранио мјештанин Тахир Алибашић када су „неимари“ покушали да је затрпају шутом.

Након тога услиједиле су бројне ургенције са стручних адреса и НВО да се прекину радови. Након дописа кустоса Завичајног музеја у Бару и Старог града археолога Младена Загарчанина, Управа за заштиту културних добара формирала је комисију која је имала задатак да утврди чињенично стање и сачини о истом извјештај.

Комисија у којој су били археолог Петра Здравковић, архитекта Милан Јовићевић и конзерватор Сања Шољага утврдила је да се на терену врше радови тешком механизацијом те да се у расутој земљи виде дјелови гробних конструкција и правилно тесаног камења за које се вјерује да су остаци ранохришћанске цркве.

Ради се, иначе, о цркви коју спомиње у свом капиталном дјелу „Црна Гора у прошлости и садашњости“ чувени археолог, етнолог и историчар Павле Ровински. Посебну пажњу посветио јој је и археолог Ђурђе Бошковић у монографији „Стари Бар“ у којој наводи да се мјештани на том мјесту још почетком 20. вијека ископали остатке цркве. Познати археолог смјешта цркву оквирно у касноантички-рановизантијски период.

Цркву су приликом археолошког рекогносцирања евидентирали и археолози Омер Перочевић и Оливера Велимировић Жижић, који су записали да је некадашњи власник земљишта на којем се налазе трагови базилике Мирто Баровић испричао да је црква била сазидана на хридини заљевског поља, узидана од притесног камена у малтеру, док су гробнице око ње биле сазидане од великих опека односно „тегула“.

Поменута стручна комисија је након евидентираног стања донијела мишљење да у складу са чланом 88 Закона о заштити културних добара потребно донијети решење којим ће се радови привремено обуставити и обавити заштитна археолошка истраживања.

Управа за заштиту културних добара је након дописа археолога Младена Загарчанина и мишљења стручне комисије овакво рјешење и донијела али то није било довољно да се у потпуности зауставе радови на парцели на којој се налазе остаци ранохришћанске базилике и гробови из тог периода.
О овом рјешењу обавијештени су Министарство културе, Народни музеј, Културни центар у Бару али и власница парцеле на којој се изводе грађевиснки радови Тиџа Мариновић.

Упркос, рјешењу о привременој забрани, на парцели свакодневно су у смањеном интензитету обављани грађевински радови, односно истоварао се шут.

У међувремену, Министарство културе је оборило рјешење о забрани грађевинских радова на овом локалитету.

(Барски портал)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: