Vladislav Petković Dis: Povratak

Opet vam se vraćam, moje noći crne,
K’o umorno dete krilu majke stare,
Kao gustoj šumi izranjene srne,
Dok daleke zvezde tišinu ne kvare.

O, kako je drago tu, pod vašim plaštom,
Velikim i dobrim k’o moje stradanje.
Moje noći crne, negujte me maštom,
Da razumem mrtve i njino nadanje.

Da razumem mrtve i poglede zvezda.
I dubinu mraka, dok popci pevuše;
I dok dišu šume i spavaju gnezda,
Da osećam krila moje stare duše.

Da osećam krila zašlih pokolenja
Uz snivanje ptica k’o pesmom orlića.
Moje noći crne, da l’ se život menja.
I šta znače misli i govor vetrića?

Oh, zvezdano nebo kako miri snove!
Oh, mrak kako gleda mirnim očima!
Mrak kako me gleda, i gleda, i zove,
I zove, osvaja i dušu otima.

Mrak dušu otima iz doline krina,
Da ostavi zemlju i grobove svoje,
Skakanje potoka i oči jejina…
Opet vam se vraćam, crne noći moje.