Vodolazkinu i Maksimoviću uručena „Velika nagrada Ivo Andrić“

Ruskom piscu Evgeniju Vodolazkinu u Andrićevom institutu u Andrićgradu uručena je „Velika nagrada Ivo Andrić“ za najbolji roman, a srpskom pesniku Miroslavu Maksimoviću nagrada za životno delo.
Predsednik žirija za dodelu „Velike nagrade Ivo Andrić“ Slađana Ilić istakla je da je Miroslav Maksimović jedan je od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika. Prevođen je na mnoge strane jezike i dobitnik je najprestižnijih srpskih književnih nagrada. Evgenije Vodolazkin, piše i govori smirenim intonacijama Čehovljevskog intelektualca, iznova gradeći bajke i hronike od kojih jedna – roman „Brizbejn“, istakla je Ilićeva, prenosi Sputnjik.
Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica ukazao je na značaj postojanja Andrićevog instituta i književne nagrade koju dodeljuje.
„Ovo je osmi put da dodeljujemo nagradu, nadam se da će toga biti još i da ćemo uspevati da u ludom materijalističkom svetu obeležavamo književnike koji će moći svojim mislima, svojim traganjem za smislom i svojim rečenicama da nam pomažu da i mi tragamo za istim vrednostima“, istakao je Kusturica i dodao da je srećno rešenje da Vodolazkin dobije nagradu za najbolji roman, a da Maksimovićeva nagrada predstavlja, pre svega, duhovnu dobit.
Evgenije Vodolazkin je ruski naučnik i prozni pisac. Rođen je u Kijevu 21. februara 1964. godine.
Diplomirao je na Filološkom odseku Kijevskog univerziteta 1986. godine. Njegove knjige se čitaju širom sveta. Objavljene su na 34 jezika.
Napisao je romane „Otmica Evrope“ 2005. godine, „Solovjov i Larionov“ 2009, „Lavr“ 2013. godine, „Avijatičar“ 2016, „Brizbejn“ 2018, „Opravdanje ostrva“ 2020, te „Čagin“ 2022. godine.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja za prozna dela. Živi u Sankt Peterburgu.
Ovom prilikom izaslanik predsednika Republike Srpske Pero Simić Evgeniju Vodolazkinu dodelio je Orden časti sa zlatnim zracima kojim ga je odlikovao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zbog njegov podrške razvojnom putu Andrićgrada i Andrićevog instituta.
Miroslav Maksimović jedan je od vodećih srpskih pesnika čija su djela prevođena na mnoge jezike, a dobitnik je najcenjenijih srpskih književnih nagrada. Autor je 11 zbirki poezije i dve knjige eseja, a rođen je u Njegoševu 26. maja 1946. godine.
Najvažnije Maksimovićeve zbirke su „Spavač pod upijačem“, „Menjači“, „1972“, „Soneti o životnim radostima i teškoćama“, „55 soneta o životnim radostima i teškoćama“, „Nebo“, „Izabrane pesme“, „Beogradske pesme“, „77 soneta o životnim radostima i teškoćama“.
„Velika nagrada Ivo Andrić“ dodeljuje se od 2015. godine, kada su nagrađeni Matija Bećković i Vladimir Kecmanović, a nakon njih laureati su bili Dušan Kovačević, Zahar Prilepin, Ju Hua, Bora Đorđević, Goran Petrović, Rajko Petrov Nogo, Dragoslav Mihailović, Guzelj Jahina, Milovan Danojlić i Peter Handke.