„Вог“ о Храму Светог Саве – источноевропска Sagrada Família

На прилазу Београду, Храм Светог Саве избија са врха врачарског брда као драгуљ града. Његова грандиозно бела мермерна и гранитна фасада наткровљена бакарном куполом садржи тајну – унутрашњост другог по величини православног храма на свету већином је недовршена. Слично као и светски позната Саграда фамилија у Барселони, београдски Храм Светог Саве вечити је „рад у току“, који се налази у разним фазама градње више од стотину година, пише часопис „Вог“.

План за Храм представљен је 1893. године, на месту изабраном због важности у животу првог српског архиепископа. Рођен као у краљевској породици крајем 12. века, Растко Немањић одрекао се круне још у младости зарад живота у служби религије.

Побегао је ноћу на Свету Гору, где је постао монах и добио име Сава и посветио свој живот развоју српске цркве.

Његови напори довели су до тога да је постао први српски архиепископ, па има логике да се Храм Светог Саве, након што су Турци, током српског устанка 1594. године, спалили његове остатке на београдског брду Врачар, издигне на месту где је његов пепео остао.

Градња Храма почела је 1935. године, негде у време када је градња Саграда фамилије (Sagrada Família), која је почела 50 година раније, успорена значајно због Шпанског грађанског рата, око 2.000 километара западно од Београда.

Као и у Шпанији, политика и рат успориће градњу Храма. Други светски рат донео је бомбардовање Београда, што немачко што савезничко, а радови су после тога замрли. Током рата, унутрашњост су користили Немци, као паркинг у почетку, а касније као складиште.

Србија је после рата ушла као део социјалистичке Југославије, а резултат тога био је да је место за Храм постало власништво југословенских власти.

„После рата, комунистичке власти нису желеле да врате плац српској цркви 40 година. Искорењивали су православну цркву. Ипак, после 40 година, наш патријарх је добио дозволу да настави градњу. Морао је да пита 88 пута“, каже Младен, радник у Храму.

Радови су коначно настављени 1986. године, после паузе од 35 година. Ентузијазам је био на изузетно високом нивоу. Зидови су врло брзо достигли планирану висину, а 4.000 тона тешка купола подигнута је на врх са унутрашње стране у подухвату који је трајао 40 дана.

Распад Југославије и поновни престанак радова

Онда се Југославија распала, а 1991. године градња је поново стала и наредних десет година није настављена.

„Мишљење нашег патријарха Павла било је да је много важније помоћи људима. Имали смо много избеглица и много људи којима је требало помоћи. Зато је одлучио да се поново стане са градњом, па су радови настављени тек 2000. године“, објашњава Младен.

Данас, у Београду се и даље могу видети знаци деценијске борбе – многе зграде се распадају од НАТО бомбардовања 1999. године. Око километар југоисточно, Храм Светог Саве, поштеђен икаквих значајних оштећења, ближе је завршетку радова него икада раније.

Од 2000. године градња је почела и била финансирана од донација конзорцијума највећих српских компанија, али и ситним донацијама обичних људи.

Упркос томе што је спољашњост зграде завршена 2004. године, само један корак унутра открива колико још посла остаје да се уради. За просечно око, централна одаја тек је нешто више од бетонске хале, са околним цигланим зидовима и стубовима.

Галерија у левом делу здања служи као капела, у којој комбинација тренутне и сталне иконографије украшава простор.

Ипак, у дну беспрекорног мермерног степеништа лежи задивљујућа подземна крипта. Огромна просторија сија од китњастих златних лустера, стаклених мозаика од мурано стакла апсолутно запањујућих фресака.

Није потребна Гаудијева бујна машта да бисте могли да замислите како ће Храм Светог Саве изгледати након завршетка. Планирано је да унутрашњост буде испуњена шареном комбинацијом мозаика, фрескама и рељефима у камену. Очекује се да ће тиму од 90 уметника бити потребно осам година да заврше мозаик површине 17.000 квадратних метара.

Прича о Савином животу добро је позната у српском народу.

„Ко би одлучио да се одрекне права на власт и изабере живот молитве и службе. За српски народ, он је заиста највећи. Није тражио да то буде, али Божји план је био другачији“, каже Младен.

Онда је читава прича око Храма заиста прикладна – да београдски Храм Светог Саве издржи деценије препрека и, коначно, данас стоји скоро завршен. Нешто као сопствена верзија српске бајке, закључак је текста у Вогу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: