Vojislav Ilić: Ljubav
Vojislav Ilić
O što me, srce, goniš ti,
I moriš duha moć?
Sunce je zašlo – mirno spi,
Tavna se spušta noć…
Da, tija ponoć širi let,
Sve živo sneva san;
U svetle snove pada svet,
I svetli čeka dan;
Al’ noć kad padne, bajna noć!
Počinjem pesmu ja
I te je pesme silna moć,
Mladost joj ime zna!
I stokratno je srećan svak
Te pesme ko je plen;
Života u njoj trepti zrak,
I bol je sladak njen!
O, pusti da njom pevam ja
I sreću, bol i jad:
Jer teško tebi ako ta
Izumre pesma kad!
1881.
