Војислав Илић: Молитва
молитва
Пише: Војислав Илић
Кад јекну звона с црквице старе,
Тихо и бôно, кроз ноћни мрак,
А суво грање зашушти благо,
Љубећи први зоричин зрак
Светиње пуна, душа ми леће
Тамо, где вечни борави Бог,
Па му се моли молитвом благом:
О, чувај, Боже, анђела мог!
Анђела оног што блуди ноћу,
И с душе гони несносан сан,
И души мојој крепости даје,
У горки часак, у страшан дан.
Анђелским крилом нека ме штити,
Кроз живот овај мучан и клет
А смрт кад дође, нек са мном онда,
Ка небу зрачни управи лет!
1880.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vojislav Ilić – sjajan pjesnik! Predivni su stihovi i u drugim njegovim pjesmama. Mogao bi in4s još njegovih pjesama da objavi, ne bi li omladina vidjela šta je poezija! Puškin sa naših prostora. Pjesnik sa dušom.
Nisam razumio u školi. Sad razumijem.