„Vojska Kosova“ – čega se plaše SAD i NATO?

Tomislav Nikolić zakazao je za sutra sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj će državni vrh dobiti informacije nadležnih službi o dešavanjima na KiM. Sednica je zakazana nakon najave Prištine da će formirati vojsku i pretnje da će prekinuti Briselski dijalog.

Ono što u ovom trenutku najviše zabrinjava Srbiju je insistiranje Hašima Tačija da se formira Vojske Kosova*.

Aleksandar Vučić kaže da će se sutra ragovarati o tome šta ko treba da radi i da je dobro što svi znaju šta im je posao.

Za Beograd, ideja formiranja vojske Kosova* je potpuno neprihvatljiva jer bi mogla „ceo region da odvede u katastrofu“.

“Mi moramo da budemo odgovorni, moramo da čuvamo mir, moramo da se borimo za mir. Mi smo za dijalog i mi zelimo nastavak dijaloga. I naravno da zaštitimo svoj narod i svoju zemlju, da svakome bude dovoljno jasno da bi svaki atak na nase građane i nasu zemlju, znacio njihov poraz”, rekao je Vučić.

Od NATO udara na SRJ 1999. do danas teško da je bilo poteza Prištine koji nije bio koordinisan sa Vašingtonom i Briselom. Ipak, najava formiranja Vojske Kosova*, naišla je na oštru reakciju SAD i severnoatlantske alijanse. Stručnjaci različito vide dalje poteze Hašima Tačija.

“Ono čega se Amerikanci pribojavaju je da bi ta vojska mogla biti regrutni centar i centar za obuku novih terorista. Ne treba zaboraviti da su na Kosovu snage NATO zadužene za održavanje mira”, rekao je Zoran Dragišić sa Fakulteta bezbednosti.

“Ono što se kao poruka šalje je to da ne treba ne odustati od formiranja, nego treba odložiti ovaj proces”, navela je istraživačica za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš.

Britanski “Fajnenšel tajms” upozorava da je za Evropu Balkan ponovo najveći izazov. Istovremeno slovački premijer Robert Fico smatra da bi EU mogla da pruži podršku regionu tako što bi izabrala jednu državu i ubrzala njen evropski put kao podsticaj drugima. Ipak, da li je to resenje?

“Mislim da to neće biti dobro prihvaćeno kod mnogih u regionu. Ukoliko se ta prilika da na primer Srbiji a ne drugima, time Evropska unija jasno pokazuje da ne želi ceo region onako kako je nekada pre mnogo godina definisala”, dodala je Bjeloš.

U Evropskim integracijama iz regiona najdalje je otišla Crna Gora, koja je otvorila 26 od 35 poglavlja u pregovorima sa EU, dok je na dnu Bosna i Hercegovina kojoj je prihvaćen zahtev za članstvo, ali još nije otvorila nijedno poglavlje.