Војска преузела власт у Бангладешу након оставке премијерке
1 min read
Начелник војске Бангладеша Вакер-Уз-Заман изјавио је 5. августа, након што је премијерка Шеик Хасина поднијела оставку и напустила ту земљу, да „преузима пуну одговорност„.
Окићен орденима и са генералском капом на глави, Вакер је рекао да је 76-годишња премијерка Бангладеша поднијела оставку и да ће војска „формирати привремену владу“.
„Дајем вам ријеч да ће све неправде бити ријешене„, рекао је каријерни пјешадијски официр у обраћању нацији на државној телевизији, иако није одмах било јасно да ли ће он бити на челу нове владе.
„Земља је много пропатила, економија је погођена, много људи је убијено – вријеме је да се заустави насиље„, додао је он.
Премијерка Бангладеша Шеик Хасина у понедјељак је дала оставку и напустила земљу у којој је, према процјени агенције АФП, од почетка протеста у јулу убијено најмање 300 људи у сукобима између демонстраната и присталица власти.
Ко је Вакер-Уз Заман?
Официр, који се скоро четири деценије уздизао до врха војне хијерархије, именован је у јуну за начелника генералштаба, што је највиши положај војске.
Хасина му је вјеровала јер је био њен далеки рођак.
Искусни војник је служио као мировни радник Уједињених нација (УН), као и у Хасининој канцеларији.
Његов таст је био начелник војске током првог од Хасининих пет премијерских мандата од 1996-2001.
Војска је прогласила ванредно стање у јануару 2007. након широко распрострањених политичких немира и успоставила прелазну владу на двије године.
Хасина је тада владала Бангладешом од 2009. и побиједила је на својим четвртим узастопним изборима у јануару након гласања без истинског противљења.
Снаге сигурности на улицама Даке
Противвладини демонстранти су за у понедељак, 5. август, најавили нови масовни протест у главном граду Бангладеша, Даки.
На улицама Даке размјештен је велики број припадника снага сигурности, поготово у онима које воде до канцеларије премијерке Хасина.
У земљи је од недјеље увече на снази полицијски сат, интернет-веза је ограничена, а затворено је 3.500 фабрика.
У недјељу су нови сукоби између противника Шеике Хасина, полиције и присташа владајуће странке за собом оставили најмање 94 мртвих широм земље.
То су највећи људски губици у једном дану од почетка противвладиних демонстрација прије мјесец дана у овој муслиманској земљи у којој живи 170 милиона становника.
У Бангладешу велики проблем представља чињеница да се студенти и млади људи који су дипломирали суочавају с великом незапосленошћу.
Студенти и млади дипломанти од владе траже укидање система позитивне дискриминације која квоту државних послова (око 30 посто) резервише и додјељује члановима породица бораца, односно особа које су се бориле у рату за независност од Пакистана 1971.
Систем је дјелимично укинут 2018. године, а о њему је у јуну поновно расправљало правосуђе.
Крајем јула на снагу је дошло до преокрета захваљујући пресуди Врховнога суда.
Према пресуди, 93 посто радних мјеста мора да се темељи на заслугама, пет посто иде потомцима војника који су се 1971. изборили за независност Бангладеша од Пакистана, а два посто особама из етничких мањина или онима са инвалидитетима.
У најновијим сукобима је погинуло највише људи откад је Шеика Хасина дошла на власт прије 15 година.
Да би успоставила ред њена влада је најприје онемогућила приступ интернету, затворила школе и универзитете, увела полицијски сат и размјестила војску.
Након 16. јула друштвена криза је прерасла у политичку. Тада је репресија узела прве жртве, а демонстранти су затражили оставку премијерке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

