Воља

Пише: Батрић Бабовић

Воља је извор живота. Ко има вољу-има све. Ту су животни успјеси, резултати и радости. Успјешни народи формирани су на уједињењима појединачних у јединствену националну вољу. Друштвено добро постало је стварност сабирањем најбољих особина у колективни дух. Тај дух зове се дух општег добра. Имамо ли ми дух општег добра? Имамо ли снагу која гради и оплемењује тај дух? Може ли се у нелустрираној земљи направити здраво мјесто за живот будућих генерација? Да ли се скалама за вредновање квалитета које је правила хоботница може ићи у изградњу државе?

Чекајући одговоре који ће доћи, ваља се подсјетити на не тако давну историју великог народа. Дама која је рођена давне 1898.године у Кијеву на ову тему изговорила је следеће ријечи: „Ако желите да изградите земљу у коју ће се вратити њени синови и кћери, ако желите да изградите земљу из које ће отићи само током празника, ако желите да градите земљу која неће имати осјећај страха шта будућност носи, потребно је да направите само два корака:

1.Да корупцију изједначите са националном издајом, а корумпиране званичнике да прогласите издајницима до седме генерације. 2. Да три гране у земљи морају бити најплаћеније: војска, просвета и здравство. И што је најважније- радите, радите и само радите, јер је ваша земља потребна само вама и ником више. Нико вас неће хранити осим вас самих. Кад све набројано испуните, постигли сте свој циљ…“.

Јесмо ли се уопште удаљили од лоших видова зависности? Има ли или колико има активних типова картелизација у друштву? Је ли земља наших снова заиста слободна? Живи ли Косовски Завјет у потомцима пострадалих за слободу златну давне 1389. године? Питањима никад краја. Одговорима никад одговора. Можда се многе тајне крију „у случајности“ париског сусрета двојице Сретењских (не)срећника давне 2012.године. Заједничком акцијом ушкопљен је народ, у земљама које су покривале „бистре очи“ малих главара за велико историјско вријеме. Кола су кренула низбрдо огромном брзином и нико није преузео одговорност.

Зато су у Србији и Црној Гори деценијама уназад, чак и дан данас на снази ријечи арапског мислиоца Ибн Халдуна. Ради се о знаковима пропасти једног друштва. Њих чине одсуство солидарности, пад производње, пораст потрошње, убрзано исељавање, повећање пореских стопа, раширеност неправде, убијање наде, ђаволска гордост, дављење памети, шпијунирање, блефирање, улизивање, дволичност, извјештаченост,злоба,завист и пакост. Круна набројаног јесте разметање, које прати свеопште друштвено одобравање и негирање набројаних друштвених појава. Вољу да Ибн Халдунов низ постане прошлост, данас имају дјелови владајуће политичке елите у Црној Гори, слободна Црна Гора и младост Србије. Они су зрак наде и свјетлости у вишевјековној тами братоубилачког мрака. Баш тамо гдје су прво, друго, пето и двадесетчетврто слово азбуке „услов без кога се не може“ или „начин живљења“. Почело је разгртање мрака.

Пред зору мрзне!

Прољеће је увијек ближе од мраза и омраза!

Храброст и љубав привилегија су малобројних!

Слобода је најљепше годишње доба!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: