Vostani, Serbije! Vostani, carice!

Vostani, Serbije! Vostani, carice!
I daj čadom tvojim videt tvoje lice!
Obrati serdca i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.

Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi

Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore
Da te opet pozna i zemlja i more
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kako vid Danice.
Vostani, Serbije!…

Spomeni se mati naša, tvoje perve slave,
Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
Divjeg janičara teraj sa Vračara,
Koji svog istoga sad ne sluša cara!
Vostani, Serbije!…

Tebi sad pomaže nebesna volja,
I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.
Vostani, Serbije!…

Vostani, Serbije! Mati naša mila!
I postani opet što si prije bila!
Serpska tebi vopiju iskrena čada,
Koja hrabro vojuju za tebe sada.
Vostani, Serbije!…

Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
I ne želi tebi nikakva vreda.
Ko tebe nenavidi, ne boji se Boga,
od kojega tebi ide pomoć mnoga.
Vostani, Serbije!…

Hercegova Zemlja i Černaja Gora,
Daleke države i ostrovi mora —
Svi tebi pomoć nebesnu žele,
Sve dobre duše tebi se vesele i
I soglasno vele:

Vostani, Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi,
I Serblje vozbudi!

Autor: Dositej Obradović