Voždu Srba – Karađorđu

Život mu je bio sav gorčila sama,
I prisustvo duha nikad ne izgubi;
On svoje bolove ne tješi suzama,
Nit’ pred despotima naroda dubi.

Ratila je na njega ogromna masa
I stvarala mu propast, spletke i zamke,
Toliko prepone, muka i užasa
Pretijecale su njegove korake.

I izdahnu… ali spomen ne izgubi:
Jer prvi mač diže u času ustanka!
Njega svaki čovjek istiniti ljubi
I poštuje kao prvoga junaka.

*

Mićun M. Pavićević