Вратили биолошки сат ћелија 114-годишњакиње на нулу
1 min read
Колонија људских матичних ћелија
Научници су први пут успјели да репрограмирају матичне ћелије 114-годишње жене, чиме се надају да ће допринети напорима у борби против старења.
Након што су из њеног узорка крви прво трансформисали ћелије у индуковане плурипотентне матичне ћелије, истраживачи су онда њих претворили у мезенхималне матичне ћелије, које помажу у одржавању и поправљању разлитих ткива, од коштаног и хрскавичавог до масног.
„Покушали смо да одговоримо на велико питање: Да ли можемо да репрограмирамо оволико старе ћелије“, каже биолог за матичне ћелије Еван Снајдер са медицонско-истраживачког института Санфорд Барнам Превис у Калифорнији.
„Показали смо да то може да буде учињено и имамо снажно ново оруђе у проналажењу гена и других фактора који успоравају процес старења“, објаснио је Снајдер, чија је студија објављена у часопису Biochemical and Biophysical Research Communications.
Матичне ћелије се понекад називају „ћелијским камењем из Розете“, јер омогућавају проучавање болести, канцера, старења и регенерације на начине на које то раније није било могуће.
Највриједнији тип су ембрионалне матичне ћелије, али се до њих не може лако доћи због бројних етичких питања. Срећом, соматске ћелије, односно матичне ћелије одраслих људи, могу да се пронађу код било ког човјека.
Ембрионалне матичне ћелије у раној фази развоја
Наука има начин да ове матичне ћелије генетски репрограмира у индуковане плурипотентне матичне ћелије, које су скоро потентне као и ембрионалне.
Све до сада, међутим, није било познато до којег старосног узраста је матичне ћелије могуће репрограмирати. Нека истраживања показала су да матичне ћелије из старијих људи није могуће репрограмирати, али су протеклих година научници успјели да то учине са ћелијама људи старијим од 100 година.
Враћање биолошког часовника
Али шта је са онима који су „уболи“ још већу генетску лутрију, шта је са онима преко 110 година старости?
На читавом свијету, тренутно живи 28 особа са више од 110 година. Сам њихов број отежава проучавање због ограниченог узорка.
Ипак, стручњаци су до сада открили да су људи који су доживјели толико дубоку старост показали имунитет на уобичајене хроничне болести повезане са протоком времена, попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.
„Зашто неки људи старе толико споро. Са том мишљу смо кренули истраживање“, каже Снајдер.
Да би то урадили, тим је репрограмирао лимфобласте три донора: 114 година старе жене, особе старости 43 године и осмогодишњег дјетета.
Ћелије 114 година старе жене су се са истом лакоћом као и ћелије других донора претвориле у индуковане плурипотентне матичне ћелије. Не само то, теломери (заштитне секвенце ДНК које стоје на крају хромозоме и смањују се са старењем) су се такође ресетовали на „младалачки ниво“.
Упркос томе што се ресетовање теломера код ћелија 114-годишњакиње није дешавало тако често као код ћелија других донора (око трећину пута), аутори истичу да су успјели да у студији постигну оно што би могло да се упореди са враћањем казаљки биолошког сата са 114 година на нулу.
„Ови подаци показују да екстремна старост није апсолутна баријере у репрограмирању ћелија и подмлађивању теломера“, навели су аутори.
Надају се да ће истраживање омогућити да се боље разумије како екстремно стари људи живе толико дуго и изузетно су отпорни на дегенеративне болести.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
