Vreme čuda: Rusima ukinuli Koka kolu, sebi Dostojevskog, ukidaju Ikeu, a štite biolaboratorije

Zapad nam nudi ono što smo nekada morali da lovimo kao šalu, živimo u grotlu paradoksa. Ukidaju Rusima Koka–kolu, a sebi Dostojevskog, ukidaju im Ikeu, a štite svoje biolaboratorije u Ukrajini. Paradigma histerije kod nas je odluka advokata iz Beograda da njegova kancelarija uvede sankcije Rusiji. Zamislite čoveka koji je odlučio da kazni svemir.

Ovako za Sputnjik histeriju Zapada zbog specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini komentariše satiričar, pisac, dugogodišnji urednik „Ošišanog ježa“ Radivoje Lale Bojičić i dodaje;
„Odnos advokata koji je uveo sankcije Rusiji i te zemlje je zaista kao odnos pojedinca prema svemiru. Zamislite, ako bi Isus odlučio da se pojavi drugi put na zemlji, a ta zemlja bude Srbija, jedan čovek kaže, ja sam protiv“.
On dodaje da paradoks uvek podrazumeva i štos, te se izvinjava advokatu, ako se šalio.
Krenulo se od zabrane Čajkovskog i već stiglo do Dostojevskog, od visoke kulture, nastavilo ka fizičkoj, zabranili su ruskim sportistima da se takmiče, a mogući put sankcija vodi preko ruske salate, koja može da bude samo francuska, do ruskog čaja.„Ukoliko nastavi da nas muči nesanicom, na redu je ruski čaj poznat po tome što posle popijene šolje mnogi ne mogu da zaspe. Sad se očekuje da se ruski čaj zameni marihuanom, jer ona izaziva divne snove i dobro raspoloženje. A ovo što traže zamenu za izvore energije obnovljivom, evo recimo Jovanjica može da se uključi u tu obnovljivu proizvodnju čaja“.
Zabranjene su i ruske mačke koje imaju plave oči. Sagovornik Sputnjika ima rešenje;
„Sad ćemo morati tim mačkama da stavljamo sočiva, sa njima će biti crnooke ili će imati smeđe oči i više neče biti predmet sankcija“, siguran je.
Pošto histerija teško koga može da zaobiđe, sankcije je, kaže, uveo i u pod svojim krovom;
„Moja tašta se zove Ekatarina, po nekoj daljoj rođaci iz Rusije, ja sam zabranio to ime u kući. Milosavka od sad ima da se zove, u suprotnom, ne treba da mi se pojavljuje“.
Komentarišući oštro sankcionisanje Rusije povlačenjem prodavnica švedskog nameštaja na sklapanje, Bojčić komentariše munjevito rasklapanje američkih biolaboratorija u Ukrajini.
Posle iskustva sa koronom i nagađanja odakle se virus pojavilo, kaže da je i on možda izašao iz laboratorije, ali da je to predstva u blagoj formi, o tome kako bi bolest zaista mogla da izgleda.
„Mi smo bili žrtva tzv. osiromašenog uranijuma, ali to je izgleda sredstvo za lokalno ubijanje, a da bi se globalno ubijalo, pošto atomske bombe pogađaju i bogate, izmišljeni su virusi, koji izgleda mogu da budu put do one zlatne milijarde koju su projektovali, u kojoj će biti samo privilegovani“.
Zabrana ruskih medija i podsticanje na ubistvo ruskog predsednika na društvenim mrežama, kao i ukidanje Sputnjikovog kanala na Jutjubu, naziva istim imenom.
„To je staljinizam. Pazite, staljinističkim metodama bave se oni koji su „na suprotnoj strani“, to je isto paradoks“.
Bojičić kaže da ne učestvuje u pripremama za globalnu krizu, gorivo u kante natankao nije, u kući ima pola kila šećera, i kako kaže, možda malo više brašna, da imamo čemu da se smejemo. Ne zna zbog čega tolika nervoza, jer mi imamo iskustva.
„Mi ćemo tačno osetiti trenutak, bez histerije, ako treba da se nečim snabdemo. Mi znamo, mi osećamo taj trenutak, a ovi pomamljeni koji su ogrezli u imetku, oni treba da budu zabrinuti. Mnogo će teže podneti neki Nemac nestašicu benzina, kupovanje u flašama, nego mi. Kad vidimo zelenu flašu, mi znamo da je to benzin, on će misliti da je Sprajt“.
Paradoks je i da nas teraju da se odredimo prema prijatelju, kao prema neprijatelju, da uvedemo Rusiji sankcije.
„Na šta su oni nas sve terali, a na šta teraju svoje stanovništvo. Mislite da Amerika ima 50 država, a niko ne pominje onu pedesetprvu, najaču – duboku. Došlo je vreme da formalna demokratija više ne može da izdrži, to se izgleda prosulo, balo je pukao“.
Upitan da li bi i pojedini naši političari morali konačno da se jasno odrede prema tom pitanju, umesto što stalno ponavljaju da su za mir, kao da je u toku izbor za mis, a ne za važne državne funkcije, Lale kaže;
„Naše političare ne želim da komentarišem, posebno ove večne, oni zavide patrijarhu na njegovom mandatu, svi bi oni hteli da imaju taj mandat. Strani izražavaju solidarnost, šalju emotikone u pravcu Ukrajine, prolivaju krokodilske suze, pojma nemaju, za razliku od nas, kako se ti ljudi tamo osećaju. Kad vidimo na televiziji ruševine, kao da gledamo sebe. Mi i sad imamo ruševine, možemo da prođemo pored Kijeva u Beogradu“.
„Bili Pera, Mika i Žika. I svi završili u Lazi…“, to je bila Bojčićeva prognoza za prošlu godinu. Za ovu ima nadu, da će se situacija u Ukrajini smiriti.
„Da će ovi koji su ušli uraditi ono što su naumili, da će se onda dogovoriti, ali tu je problem što se i ratuje i dogovara sa teledirigovanim ljudima, bolje bi bilo da sednu Bajden i Putin i da se dogovore šta da se uradi sa Ukrajinom. Ali to je izgleda mnogo šira priča, u koju je uključena i kolonizacija Evrope. Kad pominjem duboku državu, moguće je i da je Amerika kolonija, možda je i ona kolonizovana od te duboke države, tako deluje“.