Врховни суд данас на испиту: Разматра одлуку Уставног о укидању пресуде оптуженима за убиство Шћекића

За данас је заказана сједница Врховног суда на којој ће петочлано вијеће судија разматрати одлуку колега из Уставног, којом је укинута пресуда оптуженима за убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића.

Подсјетимо, Уставни суд укинуо је пресуду којом су због убиства Шћекића, на по 30 година затвора осуђени Саша Борета, Љубо Биговић, Милан Чила Шћекић и Љубо Вујадиновић. Вијеће ће одлуку разматрати у истом петочланом саставу, јер је на општој сједници судија Врховног суда одбијен захтјев којим је Борета тражио да о том предмету не одлучују Станка Вучинић, предсједница вијећа и судије Светлана Вујановић, Бранимир Фемић, др Весна Вучковић и Петар Стојановић, чланови вијећа.

Захтјевајући њихово изузеће Борета је на раније заказаној сједници констатовао да су исте судије и прије четири године потврдиле осуђујућу одлуку:

“Под притиском предсједнице тог суда Весне Меденице и да не може имати правично суђење ако они остану у предмету“.

Тражио је да о његовом захтјеву не одлучује предсједница Врховног суда, што је и прихваћено. Крајем јуна судије Уставног суда констатовале су да су редовни судови олако повјеровали исказу заштићеног свједока у том поступку – Зорана Влаовића, званог Бохум и апострофирали да је тај доказ за редовне судове имао велики значај.

Према сада већ укинутој пресуди, оптужени Милан Шћекић и Вујадиновић су убили полицијског инспектора 30. августа 2005, а на тај злочин подстрекли су Борета и Биговић. То су, наводи се у пресуди, учинили јер им је Шћекић био на трагу руководећи истрагом о покушају изнуде и серији бомбашких напада на тадашње градлиште хотела Сплендид. За бомбашке нападе осуђен је Алан Кожар, који је казну издржао.

Уставни суд утврдио да је управо Врховни суд оптуженима Борети и Биговићу повриједио право на суђење у разумном року.

Уставни суд је оцијенио да су главни претреси заказивани у примјереним роковима и да су исти редовно и одржавани. Према Уставном суду ,није било изразито неоправданих и дугих периода неактивности у раду првостепеног и другостепеног суда, што се не може рећи и за Врховни суд.

„Уставни суд је утврдио да је Врховном суду било потребно 11 мјесеци да донесе рјешење од 2. априла 2014. године, тј. да одлучи по жалбама ВДТ, оптужених и њихових бранилаца. Овакво одлучивање је, по оцјени Уставног суда, било предуго, с обзиром да је Врховни суд одлучивао само о правним питањима, без потребе да изводи доказе или предузима било које друге процесне активности“, пише у образложењу одлуке којом је закључено да је Борети и Биговићу повријеђено право на суђење у разумом року, као једно од елемената права на правично суђење.

Крајем марта суд у Стразбуру утврдио је да је држава када је у питању Биговић прекршила права на забрану тортуре због услова у којима је боравио у притвору, као и на слободу личности пошто му је, по налазу тог суда, пет година и пет мјесеци притвор неосновано продужаван. Њему је досуђено 7.500 еура на име нематеријалне штете.

Исказ некадашњег заштићеног свједока био је још један од разлога судијама Уставног суда за доношење одлуку да оптуженима треба судити поново. Они наводе да су редовни судови олако повјеровали исказу заштићеног свједока и наглашавају да је тај доказ за редовне судове имао велики значај. Влаовић је током тог кривичног процеса испричао је да му је Борета у децембру 2005. док су били у спушком затвору, признао да су он и Биговић финансирали убиство инспектора и да је полицајца убио Милан Чила Шћекић.

Судије Уставног суда утврдиле су и да је, у односу на оптуженог Љуба Биговића, дошло до измјене чињеничног дијела прецизиране оптужнице и то у пресуди првостепеног суда од 19.јула 2012., због чега се појавило суштинско питање, да ли је нарушен идентитет пресуде и оптужбе, односно да ли је оптужба прекорачена.

Према тадашњој оптужници, Биговић је кривично дјело подстрекивање на убиство извршио тако што је „под неразјашњеним околностима“ изашао из притвора у Спужу у ноћи 22/23. августа 2005. и у Тивту се састао са окривљеним Вујадиновићем. Суд је изоставио из диспозитива пресуде те наводе оптужбе, истичући у образложењу пресуде да они нијесу доказани. Умјесто тога, суд је „на основу спроведених доказа“ устврдио како је Биговић поменуто кривично дјело извршио раније, прије него што је „лишен слободе“.

Оптуженима за убиство Шћекића је након укидања пресуде одређен притвор иако су тражили да се бране са слободе.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: