Vrijeme novaca i ovaca

Piše: Mišo Vujović

Na jednom video klipu naočiti Rom, zvani Prle zavaljen na sećiji ( vrsta kreveta, turcizam) prekrštenih nogu, poručuje vlastima, da on i njegovi sunarodnici Romi, verni glasači režima, neće umreti od virusa već od gladi.

“Hleba nam daj Vučiću, hleba”, zapomaže Prle. Sve podseća na Mažuranićevog ili Njegoševog “ Smail agu”:
“ Hljeba hljeba, gospodaru, ne viđosmo davno hljeba”.
U moru, odobravajućih komentara, štrči jedan:
“ Traži pomoć, a puši!”
“To mu je još preostalo da zavara gladan stomak”, rek’o bi Džej.
Prle svojim apelom postavlja pitanje šta je zaraznije. Glad ili virus. Od aktuelnog virusa umrlo je do sada manje ljudi nego što dnevno proguta glad. A glad svaki dan u svetu pokosi varoš od 25000 stanovnika.
“ Kakvo vreme, i vlast im je kriva što neće da rade”, komentariše izvesna Vesna.

A vremena su uvek različita u zavisnosti iz čijeg ugla se posmatraju. Činjenica je da je i vreme mutiralo kao i virusi. A o ljudskim mutantima iluzorno je trošiti reči. Ali o vremenu nije. Mada je i njega teško opservirati.

U našem bogatom jeziku vremena mogu biti sluđena, inspirativna, hladna, otuđena, kišovita, vunena, mrazna, svačija, topla, jebena, maglovita, vučja, šumska, divlja, luda…

“ Dođu vremena kada pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati”, opominjao je Andrić.

Kako to blisko zvuči ko Disovi “ Naši dani”, kao juče zapisani. U njima se sve prepoznaje osim što oni o kojima je reč sebe ne detektuju. Ni rodbina se ne obazire, ako ima kakve vajde od njihovog “uspeha”.

Mada bez mere, i dalje kidišu, na plen, kao pred sudnju uru. Ko da im je poslednje. “Grabe ko pred glavu. Nikad dosta. I uvek kukaju ”, kaže narod.

Narodu trnu zubi od njihovog uspeha. A uspešni su termiti. Iza sebe ostavljaju pustoš. Ne diraj im u biografije, ne traži im drugove sa studija i ne čačkaj u prvih par miliona. Ostalo bi nekako nategli uz pomoć advokata.
Sve je to deo usuda vremena, tako je zapisano u kodu ove zloslutne i suicidne civilizacije. I masovni pomori su deo prekipelog vremena.

Uklopilo bi se još raznih prideva uz pojam vremena ali ni u ovoj sveznavenoj elektronskoj eri nisam čuo da je neko rekao pametno vreme. Ludo ili glupo doba, a glup ludome konja vodi, postaje retorička poštapalica.

Fenomenom vremena bavili su se mnogi mislioci i naučnici iz raznih oblasti. O vremenu su pisali Platon, Aristotel, Kant Niče, Šopenhauer i mnogi drugi.

Od savremenika najsveobuhvatniji iskorak na ovu temu napravio je profesor Bojan Dimitrijević sjajnom knjigom” Misterija vremena”.

Svet je i podeljen po principu bezobzirne i šizofrene manjine sa jedne i glupostima i hipotekama opterećene većine sa druge strane.

Svet je porobljen, njime upravlja šaka moćnih kreatura uz pomoć bolesnih naučnika i korumpiranih političara. Dakle masa je prihvatila da bude eksperiment. U profitno-egzibionističke svrhe nekoliko bespolnih monstruma.
Ako se može u jednom pojmu definisati ovo vreme bio bi to pojam zarazna manipulacija. Intezivna i globalna, razvijena do savršenstva.

Ta manipulacija planetarno teroriše demonizujući sve humanističke i tradicionalne tekovine. I to se kao stara lokomotiva zahuktava. Zvuči apokaliptično mada se svakoj generaciji čini da su njena vremena najteža. Nacizam sa ovog stanovišta izgleda mnogo benignije od misterije zvane epruveta. Neće nas više gađati bombama već virusima i bakterijama. Takva su vremena.

Što zahtevnija vremena ljudi čvršći i otporniji. Što lakša narod ranjiviji.

Ako posmatramo čoveka kao trodimenzionalnu tvorevinu sastavljenu od duha, duše i tela shvatićemo da je deo njegovog bića vremenski ograničen a da deo obogaćen svojim memorijskim zapisom traje večno u čemu je u saglasju većina religija. Era elektronskih komunikacija neuporedivo je proširila saznanja savremenog čoveka u odnosu na prethodne generacije, što ne podrazumeva nikakav napredak u duhovnom ili intelektualnom smislu, mada bi tehnološki razvoj i ostala naučna dostignuća upravo trebalo da ojačaju spiritualni aspekt ljudske ličnosti.

Nažalost to, ne samo što se nije dogodilo, već sveukupna društvena kretanja kroz koncept liberalnog kapitalizma i neetičkog stvaranja profita , ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, porast globalnog nasilja, doveli su do ivice opstanka civilizacije.

Ako posmatramo istoriju i razvoj sveta svaka epoha je donosila napredak kroz superiorni iskorak neke imperije, ali je istovremeno ta sila vođena nagonom pohlepe ostavljala svet u ruševinama.

Najnovija svetska pandemija upravo to potvrđuje. Ovaj virus je samo deo sulude igre velikih brojeva. Preživelih će biti većina, ali nezaraženih malo. Ono što obeshrabruje to su procene slobodnih naučnika da vreme virusa tek dolazi.
Tek sada zastrašujuće zvuče reči jednog od vladara iz senke Henrija Kosindžera, izgovorene 2009.godine pred Većem sa eigeniku SZO:

“ Jednom kada stado prihvati, obaveznu prinudnu vakcinu igra je završena. Tafa će prihvatiti bilo šta – prinudnu donaciju krvi ili organa – ‘za opšti dobrobit’.Kontrolišite um ovaca i kontrolisaćete celo stado. Proizvođači vakcina zarađivaće milijarde, a mnogi od vas u ovoj prostoriji danas su investitori.

To je ogromna pobeda. Razredićemo stado a pri tome će nam oni sami platiti usluge istrebljenja.”
Suvišno je komentarisati ozbiljnost stavova čoveka koji više od pola veka upravlja svetom.

Savet električara je: bolje izolacija nego uzemljenje.

#ostanikodkuće