Вучић: Присаједињење Војводине 1918. је одлука којом је уједињено српство с обје стране Саве и Дунава

„Трагом ондашње Србије и оним временима достигнутих вриједности, и данашња Србија једнако „ујемчава“ слободу и пуну равноправност не само Србима него и свим народима који живе у заједничкој држави“, истакао је Вучић у ауторском тексту за „Вечерње новости“.

„Стогодишњица је прилика да супротставимо памћење забораву, да се осврнемо и ослонимо на прошлост, али да гледајући у будућност, разумемо садашњост“, навео је Вучић и додао да су прије 100 година, у великим временима, велики људи донели велике одлуке, преноси Спутњик.

„Прије једног вијека створена је нова реалност и исписане су нове странице историје, које нам данас служе на част и понос“, оцијенио је Вучић.

Према његовим ријечима, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца, Словака, Русина и осталих народа из Баната, Барање и Бачке у Новом Саду 25. новембра 1918. године, донела је одлуке које представљају темељ савремене српске државности.

Како наводи, прву — да су „на основу узвишеног начела народног самоопредјељења, отцијепљени, како у државноправном, тако и у политичком погледу од Угарске“ и другу — још значајнију — „о прикључењу Србији“.

„Била је то велика одлука којом је уједињено српство са обје стране Саве и Дунава. Остварено српско јединство помогло је у стварању државног јединства са Србима, Хрватима и Словенцима у другим крајевима под аустроугарском влашћу“, написао је Вучић.

Он указује да одлуке које су представници 211 општина са 757 посланика и то: 587 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русином, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и једним Мађаром, међу којима и седам жена, окупљених тог 25. новембра у Великој народној скупштини у Новом Саду и данас актуелне.

„Оне су основа на којој почива власт, а суживот, демократија и слобода постају основне вриједности живота у цијелој Србији“, наглашава Вучић.

„Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него и свим словенским па и несловенским народима, који са нама заједно живе“, подсјећа Вучић у ауторском тексту који је објављен у додатку „Новости“ посвећеном обиљежавању овог историјског датума.

Побједничка Србија није била само сила која ослобађа, већ и стуб уједињења

Он каже да је државна политика, као и политички програм Краљевине Србије, изречен још у Нишкој декларацији 1914. године, да се води борба за „ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“ доживио своје остварење.

„Након великих жртава и величанствених војних побједа, српски народ је стекао слободу и изборио се за уједињење на простору распадајуће Аустроугарске монархије“, подсјећа Вучић.

Он оцјењује да побједничка Србија није била само сила која ослобађа, већ и стуб уједињења — „светионик слободе раздробљеног српства и свих јужнословенских народа“.

„Доласком на простор распадајуће Аустроугарске монархије, српска војска је поред слободе донИЈела мир, а уједињење се само наметнуло као спасоносно решење. Жеља за уједињењем претворила се у широки народни покрет. Тријумфовала је жеља људи да заједно и у миру поправе порушено, изграде започето; да у миру и слободи одгајају своју дјецу — жеља да их васпитавају у својим школама и на своме језику“, наводи се у тексту.

Како додаје, тежња српске државе да донесе слободу поробљеној браћи на простору Аустроугарске монархије сударила се са искреном жељом свих, до тада подјармљених народа који су живели на простору Бачке, Барање, Баната, Срема, Боке, државе Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске, Словеније и Славоније.

„Њихове жеље за слободом, миром и уједињењем манифестоване су широким народним покретима. Њихови политички циљеви исказани су одлукама покрајинских и мјесних скупштинских одлука и одлука других самоуправних тијела којима су тражили уједињење са Србијом и позивали српску војску да уведе ред.

Тако је Скупштина у Котору „прогласила суверенство Краља Петра Првог“, а Збор око 700 Срба и Хрвата у Руми усвојио је резолуцију којом се тражи од Народног вијећа у Загребу „оснивање јединствене државе СХС у облику монархије под династијом Карађорђевића…“ а ако се Хрвати из племенских и политичких разлога не би на то одлучили, „да се Срем непосредно припоји Краљевини Србији…“, наводи Вучић.

Подсјећа да је Народно вијеће у Бања Луци „покоравајући се неодољивој жељи народа без разлике вјере и имена прокламовало је потпуно сједињење са Краљевином Србијом…“.

Такође, Народно вијеће за Далмацију у Сплиту послало је Народном вијећу у Загребу ултиматум да у року од 5 дана изврши уједињење са Србијом, а у противном ће Далмација то сама учинити.

Он каже и да је одлука: „Народна управа управљаће означеном територијом на основу начела потпуне слободе и равноправности за све народе. Сваки грађанин има неспорно право да на свом матерњем језику општи са свима властима“ и данас на снази, а вриједност достигнута прије стотину година представља стандард и за данашњу управу.

„Несрпским и несловенским народима, који остају у нашим границама, обезбјеђује се свако право којим желе да као мањина очувају и развијају своје народно биће“, подсјећа Вучић на тадашњу одлуку.

Како каже, вриједности мултинационалности, мултиконфесионалности и мултикултуралности су у основи државне политике Србије и данас, а њихово дуго трајање и одољевање искушењима времена и људи само потврђују узвишеност одлуке и визионарство наших предака.

Напомиње и да одлука Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. године о прикључењу Краљевини Србији није договор два државноправна субјекта о будућности, него испуњење тежњи још од Мајске скупштине из 1848. године и воље народа да се живи са матицом Србијом без услова, ограничења или орочења.

„То је један од великих догађаја који су битно утицали на историју Србије и који је претходио стварању велике државе 1. децембра 1918. године“, закључио је предсједник Вучић, пренио је Спутњик.