Вукићевић: Ново отпуштање радника у Тошчелику још једна прича о „успјешним приватизацијама“

Коначно би неко од надлежних морао дати ваљано објашњење шта у никшићкој жељезари ради Тошчелик који је дошао ради остварења профита а произвео губитак од 33 милиона?, оцијенила је Анка Вукићевић народна посланица.

„Како неко ко је имао субвенције за порезе и доприносе данас за исте дугује 1180000 евра?

Докле ће ,,стратешки партнери“ бити повлашћени порески дужници?

Докле ће се толерисати непоштовање приватизационих уговора? Гдје је ту ,,снага“ државе?“, навела је Вукићевић и додала:

„Ново отпуштање радника у жељезари Тошчелик по ко зна који пут је потврдило причу о ,,успјешним приватизацијама“.
Умјесто обећаних инвестиција од 35 милиона жељезара је произвела губитак од 33 милиона. Умјесто обећаног повећања броја запослених са 308 на 550 након новог отпуштања број запослених ће бити мањи него на дан преузимања фабрике. Од некадашњих 7000 стално запослених данас је стално запослено 207 радника“.

Наравно, истиче Вукићевић, да постаји пракса повећање броја запослених преко агенције па је на тај начин ангажовано 78 радника којих се лако могу ријешити без икаквих обавеза.

„Прошле седмице је 17 радника упослених по уговору на неодређено вријеме, са стажом од 20-35 година, без икаквог разговора, без упозорења, покушаја тражења заједничког рјешења добило понуду о споразумном раскиду радног односа уз минималне отпремнине. По ко зна који пут радници су преварени јер су повјеровали у обећања о инвестицијама и новим радним мјестима“, јасна је Вукићевић.

Она наводи да као по правилу на истој страни су послодавци и инспекција рада, која умјесто да казни послодавца који није испуњавао законске обавезе, даје рок за исправљање кршења процедуре а спорне одлуке произашле на тај начин остају важеће.

„Да је 17 запослених који су проглашени технолошким вишком знало шта их чека,узели би отпремнине по социјалном програм из 2012 који је био много повољнији. Оваквим поступањем потписници приватизационог уговора запослене су довели у заблуду и ставили у неповољнији положај у односу на колеге који су напуштили фабрику. Ако смо држава социјалне правде ред био да се ова неправда исправи и да се и за ове запослене обезбиједе отпремнине по истим условима.

У супротном остаје увјерење да је држава спремна ,,одријешити кесу” само кад се треба ослободити радника жељезаре који су у оном броју били опасност по овакву власт“, закључила је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: