Vukićević o aferi „Mirna i tri ambasadora“: Samo sloga spašava bratstvo lopurdi i dukljanoida

Analitičar Boško Vukićević prokomentarisao je aferu „Mirna i tri ambasadora“, dodajući da ako ima išta pozitivno da je proisteklo iz pomenute afere, to je činjenica da je ona produbila jaz „između dukljanoida i lopurdi unutar režimskog mikrokosmosa“.

„Dukljanoidi očajnički i pomamno zahtijevaju da se poštuje njihovo elementarno pravo da brane i šire fašizam i šovinizam. Ako se već poštuju prava nekih drugih da budu ljudi, zašto se ne bi ispoštovalo njihovo prirodno pravo da budu ekstremisti i srbofobi – rezonuju zabrinuti dukljanoidi. Lopurde se, s druge strane, pribojavaju da bi histerično rasplamsavanje govora mržnje i nasilja od strane dukljanoida moglo ugroziti njihove legitimne lupeške pozicije. Naročito strepe da bi dukljanski ekstremizam mogao rastjerati dobar dio Srba lopurdi i oportunista koji obitavaju u vladajućoj stranci, a kojih nije malo“, navodi Vukićević.

„Ako neko drugi ispoljava ekstremizam, ja „diplomata“ moram da uzvratim istom mjerom!“

Zato Marković, smatra Vukićević, zdravorazumski savjetuje: „Dobro de, ambasadori jesu pogriješili, njihov postupak je neprihvatljiv, ali nećemo ih sankcionisati.

„Malo nas je, treba da se držimo“. Samo sloga spašava bratstvo lopurdi i dukljanoida – logicira premijer. U čitavoj situaciji, najinteresantniji su „argumenti“ kojima razni Adžići, Čarliji, Crnogorski pokreti i Liberalne partije pokušavaju da opravdaju ekstremizam Nemirne Mirne i Tri ambasadora. Naime, ukazuje se na navodni ekstremizam kod, uslovno rečeno, druge strane i lamentira nad saznanjem kako, kobajagi, on nije sankcionisan“, kazao je Vukićević.

Treba opet naglasiti, dodaje on, da na je poređenje dvije situacije u institucionalnom smislu neprikladno, jer zvaničnih adresa na „drugoj strani“ zapravo i nema, budući da su Srbi kao radni kadar u državnim institucijama nepoželjni.

„Nadalje, paralelizam je nepostojeći i u sadržajnom smislu, jer na „drugoj strani“ se nikad nije pozivalo na nasilje niti na spaljivanje neistomišljenika, za razliku od slučaja Nemirne Mirne, koju su i njeni neistomišljenici plaćali iz sopstvenih džepova kako bi im prijetila. Međutim, ako bi se dvije situacije i mogle poistovjetiti, a kao što smo vidjeli – ne mogu, šta nam poručuju dukljanski teoretičari: „ako neko drugi ispoljava ekstermizam, ja „diplomata“ moram da uzvratim istom mjerom!“ I to je način na koji se „brani država!“ Kakvo li nam lijepo „čojstvo“ u novoj montenegrinskoj državi predlažu navedeni egzemplari“, pojasnio je Vukićević.

„Sve ću vas zapaliti, krvi ću vam se napiti!“, reče Mirna

Najzad, „argumentacija“ dukljanskih ekstrema uključuje razlikovanje između retorike u zvaničnim i institucionalnim prilikama, i one koju individua iskazuje na društvenim mrežama.

„Dakle, „logiciraju“ ovi mozgovići: kao službenik institucije neko je dužan da se obraća sa: „Uvažena gospodo…“, ali kada dođe kući i odijelo zamijeni trenerkom, uključi se na društvenu mrežu – sasvim mu je dozvoljeno da „drugačije i kreativno“ razmjenjuje mišljenja: „Sve ću vas zapaliti, krvi ću vam se napiti!“ To je, ukratko, crnogorska škola diplomatije koju nam preporučuju navedene individue i organizacije – Diplomatska škola Doktora Džekila i Mistera Hajda!“ Suvišno bi bilo komentarisati koliko je sve ovo bizarno, apsurdno, ali i odvratno. Ostaje nam da se ponadamo da će ovo društveno ludilo biti kratkog daha“, zaključio je Vukićević.