Вукићевић: Политичко самоубиство из засједе Јакова Милатовића

Пише: Бошко Вукићевић

Ако упоредимо рекордан број гласача који су у другом кругу потоњих предсједничких избора гласали за Јакова Милатовића, са тренутном ситуацијом у којој је таква изузетна подршка готово у потпуности испарила – можемо закључити да се ради о својеврсном политичком феномену. Можда је једино Здравко Кривокапић својим конвертитским политикама за тако кратко вријеме успио да прокоцка огроман ниво подршке грађана. Још увијек је рано говорити о томе да ли је Милатовић кренуо Здравковим стопама политичког, националног и сваког другог конвертита. Ипак, за сада би се могло рећи да би се разлози за овакве самоубилачке политике могли налазити у неискуству младог предсједника, изузетно лошем савјетничком тиму и деструктивном утицају Друге фамилије.

Млађани предсједник је одлично започео свој мандат, прије свега уочи формирања извршне власти, када је инсистирао на томе да у највећој могућој мјери буде испоштована изборна воља грађана. Сјетићемо се, тада је постојао огроман притисак одређених иностраних центара моћи да резултати избора не буду испоштовани, тако што представници коалиције ЗБЦГ не би били дио парламентарне већине, а накнадно ни извршне власти. Тада сам, као неко ко се и сам кроз мноштво текстова и осврта супротстављао таквом антидемократском науму неких западних амбасада, јавно и похвалио Милатовића и његову принципијелност као и развијену демократску свијест (макар ми се тада тако чинило). И можемо рећи да је значајна и Милатовићева улога (уз све нас који смо тада активно учествовали у процесу одбране изборне воље), што је тада такав недемократски пројекат пропао, а Црна Гора добила парламентарну већину која највећим дијелом одражава бирачку вољу грађана.

Данас пак Милатовић у потпуности обесмишљава своју некадашњу улогу браниоца изборне воље грађана, тиме што (између свих осталих ствари) упорно инсистира на штетности скупштинског изгласавања Резолуције о геноциду у Јасеновцу. Ако и изузмемо из вида чињеницу да је дату резолуцију изгласала парламентарна већина (а она заиста јесте резултат неких преговора, договора, компромиса), Милатовић добро зна да такву резолуцију подржава огроман дио грађана који су гласали за њега, а накнадно и за нову власт. Дакле, то је нешто што се не мора доказивати, нешто што је једноставно општепознато. А сама резолуција треба да буде неки мали почетни корак (за којим треба да буду направљени нови, у Србији и УН), који званичним документима потврђује непобитну истину да српски народ није злочиначки, већ да су Срби током историје више од других народа били жртве најстрашнијих злочина и геноцида.

Ако су Спајић и функционери ПЕС- а направили иједан добар потез до сада (а та владајућа партија је традиционална мета мојих негативних критика), то је подршка датој резолуцији. Па макар она била и невољна, тј. резултат договора, притисака и компромиса са коалицијом ЗБЦГ.

Умјесто да подржи такав демократски и праведан чин Скупштине Црне Горе којим се званично потврђују историјске истине (па макар такав чин изазвао и одређена подозрења у неким државама ЕУ, прије свега у Хрватској), Милатовић је претходних дана, удруженим снагама са ДПС -ом и Другом фамилијом, такву скупштинску одлуку оштро критиковао.

Јер, „Јасеновац кочи европски пут“.

У таквој критици је предсједник отишао предалеко, те је поред званичног извињења Хрватској, почео и да „тужика“ црногорску власт европским институцијама. Осим тога, Милатовић је у таквој својој активности направио медвјеђу услугу и самом Шарлу Мишелу, којем свакако не одговара да у било којој будућој ситуацији буде означен као негатор геноцида. Подсјетићу, нити Мишел нити било која европска институција до сада нијесу званично објавили да се противе резолуцији Скупштине Црне Горе.

Не знам ко су тренутни политички савјетници млађаног предсједника, али би их он морао муњевито растјерати, уколико мисли да има шансе за спас своје политичке и институционалне каријере. Јер, ако изгубиш подршку скоро свих оних који су те гласали, а уђеш у коло са ДПС -ом, СДП -ом, СД -ом, комитама и Другом фамилијом – нешто дебело није у реду са твојом принципијелношћу и политичком стратегијом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: